Рамаћка црква „Куманица“, посвећена је Светом Николају Мирликијском Чудотворцу и спада у посткосовске богомоље. Ова црква је без обзира на историјске прилике средњовековене Србије и недаће које су задесиле српски народ на овим просторима сачувала живопис и архитектуру непромењеном. По мишљењу историчара Борисава Челиковића, у књизи „Светилишта рудничкога краја“, назив „Куманица“ се тумачи у духу старине, будући да спада у најстарије сачуване цркве овога краја, као и чињеницом да је кумовала и помагала изградњу других цркава у рудничком и гружанском крају.
На литургијском сабрању Преосвећеном владики саслуживали су:
архијерејски намесник гружански протојереј Милосав Живановић, парох
горњемилановачки протојереј-ставрофор Миленко Милованчевић, парох чачански
јереј Слободан Јаковљевић, парох рамаћки јереј Драган Милованчевић, као и
протођакон Александар Грујовић.
Након прочитане јеванђелске перикопе сабраном народу обратио
се Владика надахнутим речима. У својој пастирској беседи, Преосвећени је
напоменуо да поред емпиријске и духовне спознаје Тројичног Бога на реци Јордану, Господ нам открива још једног
великог угодника, Светог Јована Претечу и Крститеља. За њега је Господ Исус
Христос посведочио да је највећи рођени од жене, а по учењу Светих отаца он
заузима место „небеског човека и земаљског анђела“. Такав угодник, као сасуд
Божије благодати, бива удостојен да крсти самога Господа Христа. Он даје пример
врлинског и богоугодног живота.
Осврнувши се на јеванђелску причу о царинику Закхеју, човеку
који је желео да досегне висину спознаје самога Христа, Преосвећени је нагласио
тежњу свакога човека ка спознаји Бога, као нечег оностраног, а то је могуће
само на путу на ком се испуњавају заповести, на уском путу који води у живот
вечни. Господ срцезналац ће удостојити те истине сваког ко се ка њој одважи.
У античком свету појам цариника везивао се за људе који су
убирали порез и били у додиру са материјалним богатствима, због чега је и
положај Закхеја био на маргини врлинског живота. Међутим, такав човек жели да
се искупи за своја сагрешења и добија опроштај Христовим речима: „Данас дође
спасење дому овоме“ (Лк 19, 9). Ове речи потврђују да је спасење свима могуће.
Колико год се човек трудио да расте у врлини, грех је увек присутан. Са друге
стране, срце је неопходно отворити и дати простора за деловање благодати
Божије, која немоћи исцељује и недостатке надопуњује.
Живећи на земљи потребно је гледати у будућност и припремити
се за вечни живот, пред којим овоземаљски представља само трен, те стога душу
своју спасити, која је претежнија от тела и чезне за Истином. Синоптичари
сведоче о покајању и уласку разбојника у рај, који је прогледао и поверовао на
крсту и коме Господ говори да ће исте, страдалне вечери бити са њим у рају. Ово
би требао да буде подстрех свима нама, који се трудимо и растемо да бисмо
достигли висину раста Христова.
Евхаристијско славље допуњено је чином Свете Тајне крштења и
миропомазања. Преосвећени је благоизволео да крсти новорођено дете пароха
рамаћког јереја Драгана и тим чином је све сабране удостојио велике благодати и
радости.
Крстивши Софију и изливши изобиље благодати Духа Светога на
новог члана Цркве Христове, Преосвећени је честитао родитељима, кумовима и
многобројној породици Милованчевић.
Празнично расположење је настављено у парохијском дому за
трпезом љубави за све сабране овога дана у Цркви Куманици, испод рамаћких
висова.
чтец Душан Арсенијевић, теолог
Извор: Епархија жичка
Нема коментара:
Постави коментар