Пре почетка свете Литургије, Његова Светост Патријарх је освештао нови живопис у храму. Саслуживали су архијерејски намесник београдско-посавски протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј-ставрофор Мирослав Стикић, јереји Никола Гаврић, Емил Миловановић и Александар Грујић, протођакони Мирослав Перчевић и Стеван Рапајић и ђакон Драган Танасијевић.
Светој тајни причешћа приступили су ученици Основне школе
Стефан Дечански из Железника. Малишани из Сремчице и Железника сабрани на
светој Литургији са вероучитељима и богољубивим народом певали су песме хвале и
славе Господу уз хор Света Јелена Дечанска који води Тијана Николић.
Славски колач преломио је Патријарх српски г. Иринеј са
кумом храмовне славе г. Душаном Ђоковићем и члановима њеогве породице. Кум
славе следеће године биће г. Зоран Златановић.
После славског обреда, патријарх Иринеј је надахнуто говорио
о чудесном и мученичком животу Светог краља Стефана подсетивши да се његово
чудотворно и нетљено тело налази у његовој задужбини у манастиру Високи Дечани
у Метохији, који је понос наше културе и историје - прилог Радија Слово љубве.
Данашња црква Светог краља Стефана Дечанског саграђена је
1905. године на месту старог сеоског гробља, преко пута школе, вероватно на
темељима старије богомоље, а надгробни споменици су били искоришћени за зидање
темеља цркве. Подигнута је захваљујући великој донацији ктиторке Катарине
Јовановић из Београда, која је то учинила за покој душе својих предака пореклом
из Железника (од фамилије Урошевић). У крипти храма налази се њена породична
гробница. Храм је посветила Светом Стефану Дечанском, Краљу српском, својој
крсној слави, а поред новчаног прилога (хиљаду дуката или 12 хиљада динара) и
старања о набавци материјала за изградњу, ктиторка је уложила велики труд на издвајању
цркве из остружничке и формирању железничке парохије, који је крунисан 7.
октобра 1909. године, по одлуци Светог Архијерејског Сабора.
Поред прилога ктиторке удео у изградњи цркве имала је и
Општина Железник, а посебно признање се одаје Радовану Радојевићу, тежаку из
Железника, који је био на челу сељана који су својим трудом и самоодрицањем
несебично помогли да се црква подигне и освешта. Радови на изградњи су текли
убрзаним темпом, тако да је, од освећења темеља (1905. године) до завршетка
радова и опремања храма, прошло свега годину дана. У присуству краља Петара II
Карађорђевића и државних представника освећење храма је 16. априла 1906. године
извршио Архиепископ београдски и Митрополит српски Димитрије.
Цркву је пројектовао архитекта Драгомир Тадић, професор
Београдског универзитета. То је једнобродна грађевина без кубета, са
полукружном (споља петостраном) апсидом на источној и малом припратом на
западној страни. Поред улаза у храм, са западне стране, нешто касније 1961.
године, подигнут је мањи вестибал са звоником који је зидан тако да опонаша
српско-византијску градитељску школу са карактеристичном полихронијом зидних
површина. На западном зиду, у наосу цркве се налази мермерна плоча са
ктиторкиним натписом: Задужбина Катрине удова Мих. Јовановића, трговца из
Београда, посвећена 11. новембра 1605. године Светом краљу Стефану Дечанском.
На иконостасу ширине 4,35м налазе се мањи дуборезачки украси. На цркви се
налази још једна плоча сличне садржине. Икона Светог Стефана Дечанског изнад
улазних врата рад је академског сликара Живка Стојисављевић из Београда.
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар