Зборник Заједно кроз векове, дело на руском и српском језику, представљен је 4. октобра 2017. године у Руском дому у Београду. Вече културно-духовних веза Русије и Србије отворио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који је заблагодарио свима на труду да овај Зборник угледа светло дана и подсетио на нераскидиве везе двају братских народа, једноверних и једнокрвних.
Свјатјејши је додао и да данас многи покушавају да раскину
ту везу руског и српског народа, али је то немогуће, јер је "нама много
тога заједничког: историја, вера, култура, пре свега, и крв, и ми смо свесни
тога. Моћни руски народ нас је увек помагао у критичким тренуцима наше историје.
Много пута је наш опстанак на овом ветровитом Балкану зависио од Руса. Тако је
било и 1914-1916. године, и када је Србија дошла до краја свога постојања чуо
се глас руског цара Николаја Другог Романова, којем је подигнут споменик у
Београду. Благодарећи руском цару, избегла српска војска нашла је уточиште на
Крфу и касније са савезницима ослободила Србију од непријатеља, казао је,
између осталог, престојатељ наше Свете Цркве.
Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је истакао да је
Зборник Заједно кроз векове отворио више тема, почев од средњовековних, да су
обрађене поједине личности из неколико ратова које се нас дотичу, а нису
довољно познате, као што је осветљавање личности Михајла Милорадовића из старе
угледне херцеговачке породице. -Одушевљавао сам се тиме како један човек који
носи српско порекло, иде у бој за своју отаџбину Русију. Он иде у бој као на
свечаност. Ученик генерала Суворова и Кутузова водио је преко 50 битака, сваку
је добио и на крају био убијен на улици од стране побуњеника..., казао је
Преосвећени Владика г. Јоаникије.
Редактор Зборника Заједно кроз векове, монах Венијамин, који
је са великосхимником оцем Варсонуфијем упознао Србију и заволео је,
заблагодарио је свима на исказаној љубави, гостопримству, подршци што је овај
Зборник угледао светло дана.
Посебно велику благодарност сви дугујемо великосхимнику оцу
Варсонуфију, духовнику и исповеднику у неколико руских манастира, по чијој је
иницијативи, а по благослову Епископа гатчинског г. Митрофана, настаје први
храм у Русији посвећен Светом кнезу Лазару са параклисом мученику и страдалнику
руском цару Николају Другом Романову.
Старац Варсонуфије је благословио многобројне који су дошли
и из других градова, а његова жеља да заједно српски и руски народ у Кингисепу
подигну храм Светом кнезу Лазару, великомученику и страдалнику за Христа у
одбрани вере и отаџбине, што се полако остварује.
За помоћ и подршку захвалио је гђи Лири Викторовној Бурак,
начелнику Одбора Лењинградске области за међунационалне и међуконфесионалне
односе, и њеним сарадницима Андреју Витаљевичу Друшљакову и Вадиму Михајловичу
Ховајлу, Ирини Гучковој, предавачу Филолошког факултета у Петрограду, преводицу
Александри Пријми, Ирини Усенко, председнику Фонда Северна Палмира и сараднику
Фонда Олга Вдовиченко.
Посебна благодарност иде Управи Лењинградске области за
издавање Зборника и одржавање Међународне научно-практичне конференције (ове
године у Дому дружбе Лењинградске области у Петрограду и у Дому културе у
Гатчини), казао је монах Венијамин синоћ у препуној сали Руског дома у
Београду.
Монах Венијамин, уредник Зборника Заједно кроз векове,
напоменуо је да ово није само поглед у историјску прошлост руско-српских
односа, већ да је ово и нова страница историје којом се исписује будућност.
Публици су се обратили и гђа Наталија Коцев, руководилац
Српског одељења Међународне фондације православних народа; Војислав Деспот,
председник Православног духовно-просветног центра „Љубав“ који је носилац
програма; Драгољуб Марјановић, научни сарадник Филозофског факултета у
Београду, иницијатор Међународне конференције о српско-руским везама на основу
које је настао Зборник радова руских историчара и историчара из Србије,
Републике Српске и Црне Горе.
Ради запажања труда свих учесника око Зборника Заједно кроз
векове наводимо и радове: Знаменити Срби под штитом Александра Невског -
Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије; Српска Православна Црква и глад у СССР
1921-1923. године, аутор мр Радован Пилиповић, директор Архива Српске
Православне Цркве; Српско-руске релације у прошлости и данас -
етнолошко-антрополошки осврт на поједине идеје и проблеме (са нагласком на
духовној сфери), аутор др етнолошких наука Ивица Тодоровић; Благословено
присуство Русије у Српској Цркви и српском народу у Црној Гори - мр Александар
Вујовић (Богословија Светог Петра Цетињског и уредник катихетског програма
Радио Светигоре); Значај писма српских првака за црквено школску аутономију у
Босни и Херцеговини упућеног руском цару 1902. г. - др историјских наука Бошко
М. Бранковић; Односи српске краљевске династије Карађорђевића са императорском
династијом Романових уочи Првог светског рата - Л.В. Кузмичева.
Пажњу заокупљују и радови на тему: Католицизам и Словенство
у руској религиозној философској мисли 19. века аутор И.Ф. Пријма; Михаил Андрејевич Милорадовић у војној и
државној служби у царској Русији - Драгана Дракулић Пријма; Барјактари у
српској и руској историји - Немања Девић; Српски фактор у унутрашњој политици
СФРЈ и совјетско-југословенским односима шездесетих година 20. века. Случај А.
Ранковић из 1966. - аутор је А.С. Аникејев; Држава и Црква у Србији и Русији -
говор правне традиције - аутор др Никола Демоња, Савремена ревитализација
религије и Цркве у Србији и Русији - др Марко Благојевић; Синодик манастира
Суденице као историјски извор српско-руских духовних веза - др Маја Анђелковић;
Русизми у српском језику као сведочанство свестраних веза између два народа -
И.Е. Иванова и рад Спомен издање о узајамном обогаћењу српске и руске културе
(анализа књиге Језик и књижевност представљене на Међународном сајму књига у
Београуд 2016.г.) - аутор М.А.Штудинер.
Зборник Заједно кроз векове је обогаћен прилозима са изложбе
коју је у Русији организовао Архив Српске Православне Цркве, са освећења Часног
Крста за нови храм Светог кнеза Лазара са параклисом цару страстотерпцу
Николају Другом Романову, као и прилози са културних вечери у којима се
представљала српска култура песмом и игром, прилози са научног скупа.
У културно-уметничком програму учествовали су: Љубомир
Манасијевић, композитор и певач, са пратећим оркестаром Сербија; Милинко Ивановић,
првак Србије у свирању фруле; Културно уметничко друштво из Батајнице; Црквени
дечји хор Орлић и Мушка певачка група Плитвице.
Свечаном приказу овог Зборника присуствовали су: пуковник др
Саша Милутиновић, начелник Одељења за веру при Генералштабу Војске Србије; мр
Предраг Миодраг, професор у Богословији Светог Арсенија Сремца; протојереј
Виталије Тарасјев, старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду;
свештеник Иван Јанчић, старешина храма Светог Василија Острошког у Шапцу, и
многе друге угледне личности из јавног и културног живота.
З. Зец
Нема коментара:
Постави коментар