Притом, у Европи врви од региона који би, пре или касније, могли да поставе питање своје независности, па је све мање наде у веровање Брисела да је Косово, које проглашавају преседаном, изолован случај.
Дугогодишњи дипломата Зоран Миливојевић каже да ЕУ не
признаје каталонски реферерендум јер неће дозволити да је такав талас омете у
моменту када би да се консолидује.
- Каталонија је отворила доста политичких тема.Шпанија је
чланица НАТО-а и после одласка Велике Британије део велике ЕУ четворке. Због
тога нестабилност није прихватљива - указао је Миливојевић за
"Вести".
Писмо из Србије
Председник и Влада Србије обратиће се писмом Европској
комисији због става да се случајеви Каталоније и Косова не могу поредити и
тражити одговор на низ питања. Пре свега да ли за ЕУ важи једно међународно
право или постоји и неко друго које важи за све остале државе које нису чланице
ЕУ. То је новинарима пренела премијерка Ана Брнабић, после консултација код
председника Србије Александра Вучића и најавила да ће током раније договорене
посете Бриселу 10. октобра однети писмо.
После Каталоније, када су, како каже Миливојевић,
сепаратисти добили "ветар у леђа", могуће је ширење тих тенденција у
концентричним круговима.
- Ту су Корзика, Баскија и други... Доста је питања која
могу да се отворе и већ се види колики ризик носи каталонски случај уколико би
добио легитимитет. Ипак, сматрам да је изузетно тешко, без обзира на силу, да
се заустави процес који је отворила Каталонија - рекао је Миливојевић.
Пандорина кутија
Константин Косачев, председник Комитета за међународне
односе Савета Руске Федерације, рекао је да су они, који су имали улогу у распаду
Југославије и признали Косово, можда схватили да су отворили Пандорину кутију
коју ће сада бити тешко затворити.
- Политичка експедитивност уништава принцип и то је главни
закључак - рекао је Косачев.
Он је истакао да Запад и ЕУ сада трпе штету због
непринципијелних ставова, испољених у случају Косова, који им се сада враћају
као бумеранг!
- Због разних захтева налик каталонским и неких мањина
незадовољних положајем неопходан је повратак владавини права и принципима
међународног права - закључио је Миливојевић.
Ивица Дачић, шеф српске дипломатије, који каже да Косово не
може бити издвојен случај и пита како ће се сада објаснити Србима у БиХ да не
треба да иду на референдум. Председник РС Милорад Додик сматра да су још једном
на делу непринципијелност и двоструки стандарди међународне заједнице.
- Ако Каталонија не може на референдуму да каже жели ли да
остане у саставу Шпаније, како је Косово без референдума одлучило да није у
саставу Србије? И како је Косово уз противљење Београда, добило признање
држава, које то право оспоравају Каталонији - упитао је Додик.
Могући спорови
Шкотска - на референдуму 2014, на који је пристао и Лондон,
присталице одвајања Шкотске од остатка Британије доживели су пораз. Међутим,
после Брегзита је за јесен 2018. најављен нови референдум.
Шпанија - Баскија је економски слабија од Каталоније, али
тамошњи сепаратисти су много насилнији. У борби за независност, организација
ЕТА је у последњих 50 година убила више од 800 људи, да би се 2011. тај
сепаратистички покрет јавно одрекао насиља.
Северна Ирска - већинско протестантско становништво жели
унију са остатком Велике Британије, док мањинско католичко становништво тражи
отцепљење, или у форми независности (држава би се звала Алстер) или уједињење
са Републиком Ирском.
Белгија - на последњим парламентарним изборима 2014. Нови
фламански савез под Бартом де Вевером постао је најснажнији политички савез у
Фландрији. Он је уверен да ће Белгија "испарити", а да би
Фландријцима било боље без Валонаца.
Италија - тежња регије Паданија за независношћу има
историјску и културну подлогу.
Француска - Корзика је дефинитивно самосвојна и културна и
језичка заједница, али Париз не жели ни да чује за било какву аутономију.
Извор: Вести онлине
Нема коментара:
Постави коментар