Међу гостима и Патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, Фото А. Стевановић
Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној!
Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у
пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана,
а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170
година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела
великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени
великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш
Дејан Бодирога….
– Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у
времену када је оно написано – беседио је митрополит црногорско-приморски
Амфилохије. – Сведочанство тога је његов „Горски вијенац“ и „Луча микрокозма“.
Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли,
цитирајући „нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана“,
митрополит је навео:
– Основна мисао „Горског вијенца“ је питање праве и лажне
вере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али,
то није геноцид, већ жртвовање себе за другог.
Академик Матија Бећковић је подсетио да је „Горски вијенац“
објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета: – Временом је
„Горски вијенац“ постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су
велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а „Горски вијенац“ у ропцу,
кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода.
Догађај на Коларцу организовало Српско просвјетно друштво
„Просвјета“ из Београда
Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу.
– У време кад је мастило било светије од крви мученика, а
хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа – рекао
је Бећковић. – Ко год је имао образа на њему је имао исписан „Горски вијенац“.
А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се
пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има
мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За
образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан
„Горски вијенац“ као неку врсту невидљиве тетоваже.
Догађај је организовало Српско просвјетно друштво
„Просвјета“ из Београда, а у име домаћина обратио се сенатор Републике Српске
професор доктор Милимир Мучибабић.
– Некад неизоставан писац на југословенском простору, данас
је непожељан и у својој родној Црној Гори – рекао је Мучибабић. – У
бестијалности и у неразумевању суштинског код Његоша иде се толико далеко да га
Универзитет у Сарајеву тумачи као геноцидног писца, а то мишљење деле и неки
црногорски квазиинтелектуалци, што је равно скандалу. Његош је песник слободе и
филозоф, религијски мислилац, духовник и државник, чије дело има најдубље
психолошко, религијско, хришћанско и етичко значење. Његово разумевање и
поимање слободе надилази границе ових простора. „Горски вијенац“ у себи садржи
изванредну интерпретацију различитих култура. То је енциклопедија српског
живота у Црној Гори.
У славу Петра Петровића Његоша и „Горског вијенца“, глумац
Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су његову „Лучу
микрокозму“. У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.
Д. Матовић | Вечерње новости
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар