И као што ме жеља двоструко већа у односу на уобичајену подстиче и наводи на то, тако ме и неизбежна потреба приморава, премда реч не може достићи оно што је изнад сваких речи, као што око не може упорно да гледа у сунце. А пошто човеку није својствено да говори о ономе што је изнад речи, љубав према Богомајци пре свега треба да буде освећена песмама. Ако је „часна смрт преподобних“ (Пс. 115, 6) и „сећање на праведника с похвалама“ (Прич. 10, 7), колико је то више сећање на Најсветију међу светима, кроз Коју се даје свако освећење светима, – сећање на Приснодјеву и Богомајку, које (сећање) нам доликује да чинимо с највећим и најлепшим похвалама? Данас празнично славимо свето Успење или престављење, кроз које је Она Која је накратко била умањена у односу на Анђеле, али је превазишла неупоредиво Анђеле и Арханђеле и премирне Силе по Својој блискости Богу и чудесним делима која су одувек предсказивана и која су се испунила над Њом.
Јер ради Ње су била предсказања Богом надахнутих пророка,
чуда која су унапред указивала на велико чудо васељене – Ову Приснодјеву и
Богомајку; установе Духа, које су на разноврсне начине биле праобраз будуће
стварности; обећања о рођењу Оне Која ће без семена родити Онога Који се
предвечно рађа од Оца… Цар свега је пожелео тајанствену лепоту Приснодјеве као
што је Давид предсказао и у Њу се уселила оваплоћена Сила Вишњег, није показала
Своје присуство кроз мрак и огањ, као богонадахнутом Мојсију и посредством
ветра и облака, као пророку Илији, већ је Сила Вишњег, непосредно, без икаквог
покрова, осенила свепречисту и девствену утробу. Тако се неизрециво уселио у Њу
и из Ње је произашао Логос Божји, заоденут плоћу и „на земљу је дошао и с
људима је живео“ (Вар. 3, 38) обоживши нашу природу и даровавши нам, како каже
божански апостол, оно „што Анђели желе да разумеју“ (1 Петр. 1, 12) и у томе је
дивно прослављање и пречасна слава Ове Приснодјеве.
А која је реч у стању да објасни оно што се десило после
неизрецивог рођења? Јер, Она Која је помогла и која је састрадавала умањењу
Логоса Божијег Који је из ње рођен, и слави се заједно с Њим, узноси се
достојно додајући величанственост дивној величанствености. Али и по узласку на
Небо Онога Који је од Ње оваплоћен, Она по величанствености која превазилази ум
и реч, као да се такмичила с Њим разноврсним подвизима и молитвама, као и
бригом за цео свет, охрабрењем проповедника на свим крајевима земље; и уопште,
Она је свима била једини ослонац и утеха, на све начине помажући у доношењу
јеванђељске радосне вести и јасно показујући Саму Себе и живот пун борбе и
владавину над умом и речју. Зато је, наравно, живоносна Њена смрт, која је води
у Небески и бесмртни живот; и сећање на Њу је радостан празник и светковина
целог света. Богоносни дух Приснодјеве у Своје руке је примио Њен Син; Он је,
мало касније, и ово рођено тело преселио у вечну и Небеску обитељ. Све је то
праведно и сасвим долично. Заиста, многи су се од искона удоствојили Божије
благонаклоности, славе и моћи, као што и Давид каже: „како су ми недокучиве
помисли Твоје, Боже! Како им је велик број. Да их бројим, више их је него
песка“ (Пс. 139, 17-18). „Многе су жене, – по Соломону, – биле врсне, али ти их
надвисујеш све“ (Прич. 31, 30). Ова – Пречиста Дјева се и узнела над свима и
изнад свега. Она је једина, ставши између Бога и људског рода, Бога учинила
Сином човека, а људе је учинила синовима Божјим; Она је учинила земљу небом и
обоготворила људски род; Она је једина од свих превазилазећи сваку природу била
Мајка Бога по природи, а кроз неизрециво рођење је постала царица сваке твари
на свету и изнад света и узносећи се тако над Онима који су јој потчињени кроз
Њу Саму и постајала је и Сама учесница у највишем избрању кроз Божански Дух,
Она је највиша од преузнесених и најблаженија Царица блаженог рода. А данас,
Она Којој доликује да живи на небесима, као у палати која јој приличи, у коју
се данас преселила са земље и стала с десне стране Сведржитеља „сва је украшена
изнутра, хаљина јој је златом искићена“ (Пс. 44, 13), како је о Њој рекао
Псалмопојац и пророк. Под позлаћеном одећом подразумевај Њено боголепно тело
искићено различитим врлинама: јер, Она данас једина заједно са Сином у
богопрослављеном телу има небеско обитавалиште, јер земља, гроб и смрт нису
имали власти да задрже до краја живоначално и богопријемно тело, боље
обитавалиште од неба и од небеса над небесима. И заиста, ако се душа која има
благодат Божију која у њој обитава, остављајући земаљско, узноси ка небу, као
што је то постало јасно из мноштва примера и ми у то верујемо, како је могло да
не буде узнесено са земље на небо тело, које не само да је примило у себе
Јединородног и Предвечног Сина Божијег, неизрециви извор благодати, већ и које
Га је родило и показало? Како би постала прах подвргнут трулежности Она Која је
још као трогодишњакиња и још немајући у Себи Наднебесног Који Се у Њу уселио,
Која још није родила Оваплоћеног, обитавала у Светињи над светињама? Зато се и
природно тело које је родило прославља богодоличном славом (заједно) с Рођеним
и саваскрсава се, по пророчанској песми, заједно с Христом Који је раније
васкрсао после три дана, „кивот светиње“ Његове (Пс. 132, 8). Постојао је и
доказ Њеног васкрсења из мртвих за апостоле – плаштаница и погребне одежде,
које су једине остављене у гробу и које су једино нашли у њему дошавши да га
обиђу: исто као што је раније било с Њеним Сином и Господом. Али, није било
потребе да Она још неко време буде у земљи као Њен Син и Бог и зато је она
право из ковчега била узнета у наднебесно обитавалиште одакле сија светозарним
и Божанским блеском освећујући одатле свако земаљско наслеђе и због тога Јој се
сви верни клањају, хвале Је и опевају. Чак и оно што је речено на почетку, да
је накратко била понижена у односу на Анђеле (под тим подразумевамо окушање
смрти) – и то треба да служи за умножавање у свему величанствености Богомајке.
Зато се и праведно све сједињује и помаже у данашњој светковини.
Дакле, требало је да Она Која је примила у Себе Онога Ко све
испуњава и Који је изнад свега, и Сама достигне све и постане изнад свега по
Својим врлинама и узвишености достојанства. И зато је оно што је свим одувек
најбољим лицима помагало да постану бољи и што имају само Богом облагодаћени
(свако понаособ) Анђели и људи – све то Она сједињује у Себи и Једина је у
свему неизрециво богата: у стицању бесмртности после смрти и обитавању на небу
у телу заједно са Сином и Богом, и од овог времена обилно излива отуда
пребогате благодати свима онима који Је поштују. Она чак дарује смелост да се
прибегава Њој, Која је сасуд толиких доброчинстава: штедро дели благо и никад
не престаје да нам даје ове корисне дарове и богату помоћ. Гледајући на Овај
извор и ризницу сваког блага неко ће рећи да Дјева ради добродетељи и ради оних
који живе врлински представља оно што за видљиву светлост и онима који у њој
живе – чини сунце. Али ако управи мисаони поглед ка Сунцу, Које је натприродно
заблистало људима од Ове Дјеве, према Сунцу, Које по природи и изобилно има све
што је Њој даровано по благодати, Дјева му истог часа изгледа као небо: јер,
Она је по доброј вољи Божијој, кроз сва доброчинства стекла наслеђе толико
драгоценије од облагодаћених под небом и изнад неба – колико је небо више од
сунца, а сунце блиставије од неба.
Која реч може описати Твоју боголепну лепоту, Богомајко
Дјево? Јер, није могуће све Твоје изложити размишљањима и речима: пошто све то
превазилази ум и реч. Ипак треба опевати ако човекољубиво дозвољаваш. Јер, Ти
си обитавалиште свих благодатних дарова и пунота сваке праведности, одраз и живи
лик сваке благости и сваке доброте, јер си Једина потпуно удостојена дарова
Духа, а посебно, као једина у Чију се утробу уселио Онај, у Коме је ризница
свега овога, и Која си постала дивна обитељ за Њега; и зато сад, прешавши кроз
смрт у бесмртност и праведно се преставивши од земље на Небо, у Наднебесне
обитељи, живиш с Њим вечно и тамо (пребиваш) не остављајући бригу за Своје
наслеђе, умилостивљујући Га непрестаним молбама за све. Богородица је ближа
Богу од свих блиских и толико се већих почасти удостојава у поређењу са свима
(не подразумевам само земнородне, већ чак и сва анђеоска свештеноначалија).
О њиховом чиноначалству још је раније написао Исаија: „И
Серфими стајаху око Њега“ (Ис. 6, 2). А о Њој опет Давид: „Стаде Царица с Твоје
десне стране“ (Пс. 45, 10). Видите ли различитост у стајању? На основу ове
разлике можете да разумете и различитост чина по достојанству: јер, Серафими су
око Бога, а близу Њега лично је само Царица, Коју хвали и прославља Сам Бог,
Који као да објављује о Њој Силама (анђеоским) око Себе и говори, као што је
речено у Песми над песмама: „лепа си, драга Моја“ (Песм. 6, 3), блиставија од
светлости, слађа од Божанског раја и лепша од целог света, видљивог и
невидљивог. Али, она је праведно стала не само близу, већ и с десне стране:
јер, где је сео Христос на Небесима, тамо је данас стала и Ова, Која Се узнела
од земље на Небо – не само зато што је то желела и била заузврат жељена више од
свега и по самим природним законима, већ и зато што је Она Његов истински
Престо. Овај Престоје видео и Исаија, у оном херувимском збору и назвао га је
високим и преузвишеним (Ис. 6, 1) показујући (овим) узношење Богомајке над
Небеским Силама. Зато пророк и приказује ове Анђеле, који славе Бога рођеног од
Ње како говоре: благословена Слава Господња од места Његовог (Јез. 3, 12). А
патријарх Јаков, који је у наговештају созерцавао ово, рекао је: „како је
страшно место ово; овде је доиста кућа Божија и ово су врата Небеска“ (1 Мојс.
28, 17). А Давид, опет, сједињујући у себи мноштво спасених, као да слаже неке
струне и различите складне звуке ради Ове Приснодјеве од различитих родова у
једно сазвучје, пева уз песму о Њој говорећи: „учинићу да се не заборавља име
Твоје од колена на колено; потом ће Те славити народи вавек века“ (Пс. 45, 17).
Видите ли да сва твар прославља Ову Мајку Дјеву и не у току
одређеног времена, већ у векове векова? На основу тога се може разумети да ни
Она неће престати у току целог века да чини добро свој твари, не говорим само о
нашој твари, већ и о самим бестелесним и натприродним чиноначалијима, јер то да
се она заједно с нама само кроз Њу постају заједничари и дотичу се Бога,
Неприкосновеног Бића, јасно је показао пророк Исаија: он је видео да Серафин
није непосредно са жртвеника узео угаљ, већ је узео уз помоћ клешта, којима се
и дотакао пророчанских усана дајући очишћење (Ис. 6, 6). Ово виђење клешта било
је истоветно с оним великим призором који је созерцавао Мојсије – с купином,
обузетом пламеном, која није сагоревала (2 Мојс. 3, 2). Ко не зна да су ова
купина и ова клешта Мајка Дјева, Која није изгорела примивши Огањ Божанства, а
тако и да је и овде зачећу прислуживао Арханђео који је кроз Њу учинио
заједничарем људског рода Онога Ко је узео грех света и очистио нас на тај
начин кроз ово неизрециво заједничарење? И зато је Она једина посредница између
створене и нестворене природе; и нико неће доћи Богу осим ако се не озари кроз
Њу као заиста боголепну светиљку, пошто је „Бог усред Ње и неће се померити“
Пс. 46, 6).
Ако уздарје бива сразмерно с љубављу према Богу и онога ко
воли Сина заволеће Он и Сам Отац, и постаће место боравка Обојице, јер се
тајанствено усељавају у њега и бораве у њему по обећању Господњем (Јн. 14, 21),
ко ће га заволети више од Мајке Која не само да је родила Овог Јединородног,
већ је то учинила без брака како би постала двоструки предмет љубави Онога Ко
се (с Њом) сјединио и постао заједничар? Кога би више од Мајке волео
Јединородни Који се притом родио од Ње Једине неизрециво у последња времена и
предвечно од Јединог Оца, ма колико да је повећана, у складу с положајем који
Јој доликује и по закону, част од Онога Ко је дошао да испуни закон?
Дакле, као што је Онај Који нас је посетио само кроз Њу,
„дошао на земљу и живео с људима“ (Вар. 3, 38), Који је био невидљив пре Ње,
тако је и касније сваки извор божанског просвећења и потпуно откровење
Божанских тајни и потпуно оваплоћење духовних дарова, али Га нико осим Ње не
може примити у себе. А Сама Она, Која је прва од свих примила превасходну
пуноту Онога Који испуњава све у свему, даје свима Онога Кога је примила,
делећи свакоме по могућности у складу и сразмерно чистоти сваког, тако да је и
ризница и поседница богатства Божанства.
Ако је такав вечни закон на Небу да кроз мање међу већима
улазе у општење с онима који имају већу силу, наравно, неупоредиво највећи
утицај има Мати Дјева кроз коју сви постају заједничари с Богом, који год да су
постали заједничари; и Њу спознају као обитавалиште Несместивог сви који знају
Бога и опеваће Је с Богом сви они који опевају Бога. А Она сама је виновница
свега што је било пре Ње и заступница за све који су после Ње и посредница
вечног блага. Она је предмет пророчких предсказања, начелница апостола,
утврђење мученика, основа учитеља. Она је слава земнородних, радост Небеских и
похвала све твари. Она је почетак, извор и корен неизрецивог блага, Она је
почетак и усавршавање сваке светиње.
О, Дјево Божанска и сада Небеска! Како ћу рећи све о Теби?
Како ћу Те прославити, Ризнице Славе? Кроз тебе се просвећује вид разума, кроз
Тебе се просвећује дух силаском Светог Духа, пошто си постала ризница и сасуд
дарова; али не тако да их задржаваш у Самој Себи, већ тако да све испуњаваш
даровима благодати. Јер Владика неисцрпних блага даје Ти их како би их делила;
у супротном случају, зашто би стварао блаженство, које се крије и не рађа?
Стога, о Господарице, дај обилно свем народу Твом и овом наслеђу Твом милости
Твоје и дарове Твоје. Даруј избављење од невоља које нас сустижу, види колико
нас многе и велике спољашње и унутрашње притискају. Твојом моћи све учини
бољим, подај у страдањима нашим Твоју помоћ и лек, дајући душама и телима нашим
изобилну благодат потребну свима. А ако не бисмо могли да је примимо, учини нас
достојним примања и дај толико да бисмо спасавани и укрепљивани благодаћу
Твојом прослављали Предвечног Логоса Који се од Тебе оваплотио, с Његовим
Беспочетним Оцем и Животворним Духом сада и увек и у бесконачне векове. Амин.
#успење, #uspenje, #ГригоријеПалама, #светиГригоријеПалама, #Grigorije Palama, #svetiGrigorijePalama,
Нема коментара:
Постави коментар