Писмо 20: Свети Теофан Затворник

''Често страдам од разлењености и и потпадам позивима на самоповлађивање'' - Ономе који се труди природно је да жели одмора. При овоме међутим не треба попуштати себи (давати повластице - прим. прев.). Потребно је да стално оживљујете ову мисао, која брине, ободрује и пази на наше спасење.

Ова помисао и у унутра и ван човека све поставља у потребан поредак и учи га да се нелењосно држи овог поретка. Она се рађа заједно са страхом Божијим и заједно са њим расте и њиме се подржава. Што виши живот, то је и ова помисао јача, и тим опасније је изгубити, чак и на тренутак, а камоли на дуже. Због тога је Господ и рекао: ''Свима говорим: стражите (Мк. 13,37).

Ова брижна помисао умножава трудове и подвиге, са којима је увек сједињен већи или мањи умор. Осећању умора увек се прилепљује враг, да би подсекао ревност, сугеришући: ''Видиш ли колико си се потрудио, дај себи олакшање''. - О нама се брине - копајући нам јаму.

Жеља за самоповлађивањем је први непријатељ у спасењу: она захвата и душу и тело. Само се ослони на њу и хиљаде гласова ће се подићи из душе и тела са излагањем права на олакшице и ослабљивање трудова, што поставља човека-подвижника у стање искушења из кога је немогуће изаћи без борбе. - И треба се борити и победити: иначе ће се растројити сви заведена правила у грађењу спасења и унети пометњу у мисли и осећања, доћи и до хлађења, - и ток духовног живота се зауставља. Затим долазе и позиви страсни од којих ни до дела није далеко.

Основ подвижничкоме за спасење животу је трпљење. Трпљење у истинитом своме виду је: ни у чему да се не плашите противника (Флп. 1, 28). Слика њега је - челики прекаљени, алмаз (драгоцени камен који је познат по својој чврстини - прим. прев.), стена међу таласима. Но, да би оно постало таквим, њему треба да претходи унутрашња смрт, или умртвљивање себе у свему, сем за Бога и Божанско. У коме се то десило, тога шта може поколебати? Као што мртав ништа не осећа, тако се ни он не поражава ничим што је споља. Међутим ово се не даје одмах.

Почетак овог умртвљивања полаже се у самоме обраћању грешника од греха ка врлини и од себе ка Богу. Као новоређено дете, које је слабо у почетку и расте заједно са узрастањем добре нарави. Заједно са његовим растом увећавају се и трудови, расте и трпљење, - а када одрасте постаје чврсто као алмах. Овај период одрастања бива мање или више дуг, у зависности од већег или мањег попуштања позивима на олакшице.

Призиви на повлађивања (попуштање себи) подсеца трпљење, а сами се одсецају ободравањем на трпљење. Да би се што лакше савршили последњи, не треба се одмах подухватати за тешке подвиге, већ почети од малога, узлазећи ка већем по примеру како су то чинили свети Доротеј и његов ученик Доситеј. - Но, постоји граница, више које не треба залазити. Овде се мисли на задовољавање потреба тела. Закон подвига овде је следећи: доћи до најмање могуће мере и учврсти се у њој тако да са те стране не будеш више узнемираван, а затим сву пажњу и труд обрати на унутрашње.

Ето, ја сам вам реко ово да бих вас ободрио да не попуштате позивима на подвлађивање себи и да бих указао како чинити да би вас они мање узнемиравали.

Свети Теофан Затворник