„Тешко вама, књижевници и фарисеји, лицемери што дајете
десетак од метвице и од копра и од кима, а. остависте што је претежније у
Закону; правду и милост и веру, а ово је требало чинити и оно не остављати.
Вођи слепи који оцеђујете комарца а камилу прождирете. Тешко вама књижевници и
фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежа и
неправде. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља
чисте. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени
гробовu, који споља изгледају лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке
нечистоте. Тако и вu: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни
лицемерја и безакоња.
(Матеј 23, 23-28; Зач. 95)
И ове речи и оне које чусмо јуче (Мт. Зач. 94) су прекор књижевницима и фарисејима као лицемерима који су себе лажно представили побожнима, а у ствари побожност су само употребљавали за оне своје најниже интересе. Свакако да је у време у којем ми живљасмо било и тешко показати праву побожност због непријатеља који су били моћни и који су на сваки иачин хтели да веру униште. Да не буде сада, кад је ипак лакше, да ми своју веру показујемо на начин као ови фарисеји! Господ нас на другом месту опомиње да не показујемо себе и своју побожност пред људима него у тајности пред Богом који види тајно и платиће нам јавно (Мт. 6, 6).
Закон Мојсијев је наредио да се даје десетак, али од плодова
земаљских, од онога што је човек сејао и зашто се трудио и од стоке, и ево
фарисеји су давали десетак и од метвице, једног зачина, једне биљке и од копра
и од кима, а оставили су оно што је важније у закону – правду и милост и веру.
Па онда Господ каже: Ово (правду и милост и веру) требало је чинити, ал’ оно не
остављати“. Важније је оно што треба чинити него оно што не треба остављати.
Исто тако говорити о чишћењу споља чаше и чиније. Важнија је
чистота унутрашња, а када се она постигне онда ће она дати вредност и
спољашности. И онда као на крају: „Тешко вама књижевници н фарисеји, што сте
као окречени гробови; споља изгледате лепо, а унутра пуни сте костију мртвачких
и сваке нечистоте’. Видите сами по себи и по мени и по другима људима како се
трудимо да споља будемо не само учтиви, него да будемо луксузно обучени н шта
све друго не чинимо! Није ту реч о томе да не обраћамо пажњу на чистоту и на
поштовање кад пођемо некоме у походе, да покажемо и оделом своје поштовање
према њему, или кад нам неко дође, него је реч о томе да се лажно представљамо,
а унутра је као у гробовима пуно мртвачких костију и нечистоте. Људи овога
света, они себе споља украшавају, а остављају оно што је најважније, што нас
чини људима – правду и милост и веру, истину и љубав.
На то да обратимо пажњу! – јер је „сва лепота кћери цареве
изнутра“ као што се вели у Светом Писму (Пс. 45, 13). Да наша душа буде као кћи
Небеског Цара, да њена лепота буде изнутра! Бог вас благословио!
26. августа 1997.
Нема коментара:
Постави коментар