Учеснике академије и многобројни вјерни народ, са којима и предсједника Општине Жабљак г. Веселина Вукићевића и начелника општине Билећа г. Миљана Алексића, поздравио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије. Он је ријечима срдачне добродошлице поздравио и Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија, који је са професорима и ученицима Призренске богословије гост Светосавских свечаности у Епархији будимљанско-никшићкој.
-Свети Сава је надахнуо наш род светом вјером православном.
Ми смо били хришћани и прије Светог Саве, али нас је он утврдио у вјери,
пробудио наше таленте, уздигао нас, дао нам вјеру, и у црквеном градитељству,
црквеној умјетности, духовности и свему поставио највећи стандард, непревазиђен
до дана данашњег. Вјеру којом смо надахнути апостолском проповјеђу овог Божјег
угодника и његовим благодатним заступништвом, ми смо запечатили крвљу на
крвавом Пољу Косову. Тамо гдје су наше највеће светиње тамо смо принијели и
највећу жртву, а та жртва је основни доживљај наше жртвености, нашег јединства,
гдје смо сви сједињени у чистој православној вјери, у жртви, у болу, али и у
слави и величини, поручио је Владика и додао:
-Зато ми је изузетно драго што је с нама вечерас овдје
Преосвећени Владика рашко-призренски г. Теодосије, иначе, старим поријеклом
Дурмиторац, па је он дошао,заправо, свом старом завичају. Његово презиме и
слава Светог великомученика Георгија то убједљиво свједоче. Можемо рећи да и у
ово наше вријеме преко владике Теодосија, и ми колико можемо чинимо, дајемо наш
допринос служби нашег народа и наше Цркве на Косову и Метохији. Кажем намјерно
служби зато што мислим да Бог и свеци чувају Косово и Метохију, а нама је
додијељена служба да вршимо своје послушаније чувајући манастире, сабирајући
народ. Онај Ко чува свету српску земљу, наше свеопште огњиште је Бог, Свети
Сава и Свети Стефан Дечански.
Светосавску бесједу одржао је Његово Преосвештенство Епископ
рашко-призренски г. Теодосије. Он је казао да је радост живјети и
пастирствовати на просторима древне будимљанске и хвостанске Епархије, двије од
осам епархија које су заједно са рашком, липљанском и призренском и другим
покривале простор српских земаља и чиниле Архиепископију српску са сједиштем у
Жичи. Нови епископи, Савини ученици из Хиландара и Студенице су, према
Владикиним ријечима, са својим свештенством и монаштвом као квасац духовно
преображавали српски народ,дајући му духовни идентитет, културу и традицију
која је до данас сачувана и чини нас оним што јесмо - духовном дјецом Светог
Саве.
-Свети Сава је био истински просветитељ нашег народа, не као
они из 18. века који су рационалним знањем просвећивали европске народе да
мудрост траже у човјечијем знању, већ као истински светитељ Божји који нас
стално подсјећа да је истинско образовање задобијање образа Христовог и
просвећење Духом Светим.
Док се год наш народ држао овог пута Светог Саве Србима је
добро ишло, чували су образ Божји и духовно и материјално напредовали, међутим,
када год смо заборављали Светог Саву и окретали се лажним вредностима и
идеологијама овог света били смо и на духовном и на материјалном губитку. Знање
које нам је потребно за духовно узрастање и спасење не стиче се само сабирањем
информација, већ отварањем ума за Божанске истине подвигом и благочестивим
животом, казао је Преосвећени Епископ г. Теодосије, истичући:
-Свети Сава је својим монашким и пастирским примером показао
да духовне дарове не можемо задобити ако се претходно нечега не одрекнемо, а
оно чега треба да се одрекнемо јесу, управо, те лажне вредности и са њима
страсти које долазе од похлепе, жеље за богатством и првенством, неосетљивост
према другима и суровост према немоћнима. Истински јунак није онај који је у
стању да победи другог већ, пре свега, онај који је у стању да победи себе
самога. Зато нема јунаштав без чојства, како стоји предању нашег рода.
Владика је поручио да у данашње вријеме, када се често
говори о српском патриотизму,не смијемо да заборавимо да оно што нас чини
дјецом Светог Саве није само крвно сродство, географија или национални понос,
већ, изнад свега, вјерност Богу и Божјој правди. -Зато је светосавски национализам,
ако га тако можемо назвати, ништа друго него оцрковљење једног народа, који
своје темеље не гради на пролазним вредностима овог света, већ у црквеној
заједници и вршењу Божјих заповести. Српство је од Светог Саве до данас, без
обзира на сталне промене граница и петвековно турско ропство означавало, изнад
свега, верност Цркви. Сабрани са свих страна од западних крајева Босне,
Херцеговине, Црне Горе, Србије, Косова и Метохије, па све до Поморавља, Срби су
били поносни на своје локалне традиције, али никада нису заборављали да су од
једног духовног рода, чије је темеље освештао Свети Сава. Зато за наше старе
Дурмиторце и оне који следују својим прецима бити поносан Србин и Црногорац,
чије срце куца за светолазаревско Косово, није било никаква контрадикција, већ
израз, управо, тог светосавског идентитета које не своди човека на локални крај
већ га чини, пре свега, делом једне Цркве Христове и Светосавске. Они који то
данас не разумеју неће ни разумети све док се не врате својој историји и
највећим синовима нашег народа, посебно онима који су засјали на овим поносним
врлетима и били увек међу првима када је требало бранити своју земљу и сачувати
светосавске традиције Црне Горе, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ
рашко-призренски г. Теодосије.
У умјетничком дијелу програма учествовали су матуранти
Призренске богословије, гуслар Здравко Кнежевић, КУД „Пива“ из Плужина, ученици
Средње мјешовите школе из Жабљака.
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Нема коментара:
Постави коментар