О ИСУСОВОЈ МОЛИТВИ - Свети Игњатије Брјанчанинов

Сматрам за своју обавезу да овде изложим, по мери нашег оскудног знања и оскудног искуства, учење Светих Отаца о опитном делању молитве Исусове, уз јасно означавање тога који начин бављења молитвом и који облик умне и срдачне молитве одговара свим хришћанима без изузетка и монасима почетницима, а који начин делања је својствен онима који су узнапредовали и који су у то стање узведени благонаклоношћу и благодаћу Божијом.

Без икакве сумње, прво место међу свим начинима треба да се да ономе који предлаже свети Јован Лествичник, као посебно лаком, потпуно безбедном, нужном и чак неопходном за делотворност молитве, одговарајућем за све хришћане који благочестиво живе и траже спасење - и за мирјане и за монахе.

Велики наставник монаха два пута говори о томе начину у својој Лествици која узводи са земље на небо: у Поуци о послушању и у Поуци о молитви. Већ и то што он свој начин излаже на месту где се говори о послушању монаха у општежићу, очигледно показује да је тај начин намењен монасима почетницима. Опис тога начина понавља се у одвојеном, опширном учењу о молитви, после поуке за безмолвнике, дакле - понавља се за узнапредовале монахе; ово очигледно показује да је тај начин добар и за безмолвнике, за узнапредовале монахе. Понављамо, највећа вредност овог начина састоји се у томе што је он, уз све своје предности, потпуно безопасан.

У Поуци о молитви свети Јован Лествичник каже: "Бори се да враћаш своју мисао у речи молитве, или боље - да је закључаш у њих. Ако се услед твоје детиње слабости деси да се твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве. Непостојаност је својствена људском уму. Али, Онај Који све може да учврсти, може и ум наш да начини постојаним. Ако се истрајно подвизаваш, доћи ће и к теби Онај Који одређује границе мору људског ума, и рећи ће му у молитви твојој: Доћи ћеш довде и даље нећеш прећи (Јов. 38,11).

Дух је немогуће свезати. Где је пак Саздатељ Духа, све указује потчињавање. Почетак молитве састоји се у томе да се помисли које приступају одбију кратким речима истог тренутка кад се појаве. Средина је у томе да ум пребива само у ономе што се молитвом говори или мисли. Савршенство молитве је отимање ума ка Господу".

У Поуци о послушању свети Јован вели: "Непрестано се бори са мишљу, враћајући је к себи када се удаљи: Бог од послушника не захтева непомичну молитву. Не тугуј када си поткрадан, него буди миран, постојано враћајући ум ка себи". Овде је дат начин пажљиве молитве, и наглас и само умом. У пажљивој молитви не може да не узме учешће и срце, како је рекао преподобни Марко: "Ум који се моли без расејаности, ограничава срце".

Дакле, онај ко се буде молио на начин који предлаже свети Јован Лествичник, молиће се и устима, и умом, и срцем; када узнапредује, задобиће умну и срдачну молитву, и привући ће к себи Божанску благодат, као што се види из наведених речи великог наставника монаха. Шта пожелети више од тога? Ништа.

Каква прелест може да се појави уз такав начин бављења молитвом? Једино одвлачење у расејаност - сасвим очигледна погрешка, неизбежна за почетнике, која може брзо да се излечи кроз враћање мисли у речи, и да у своје време буде уништена милошћу и помоћу Божијом, уз постојани подвиг.

Опит ће брзо показати како је уз употребу метода потребно да се, нарочито спочетка, речи произносе сасвим споро, да би ум могао да се смешта у речи као у форме; ово се не може постићи брзим читањем. Метод светог Јована веома је погодан и за бављењемолитвом Исусовом и за читање молитвеног правила у келији, чак и за читање Светог Писма и светоотачких књига. На овај метод треба се навикнути, као да се сриче по слоговима - тако полако. Онај ко се научио томе методу задобио је молитву усну, умну и срдачну, својствену свакоме ко води делатан живот.

Свештеномонах Доротеј, наш земљак, велики наставник духовног подвига који се по угледу приближио светом Исаку Сиријском, саветује ономе ко се учи молитви Исусовој да је испрва произноси наглас. Он каже да молитва наглас сама по себи прелази у умну.

"Од много молитве наглас - каже овај свештеномонах - проистиче умна молитва, а од умне молитве појављује се срдачна. Исусову молитву не треба произносити гласно, него тихо, тако да је чујеш само ти".

Приликом нарочито снажног деловања расејаности, туге, унинија и лењости веома је корисно да се молитва Исусова савршава наглас: на гласну молитву Исусову душа мало-помало бива подстакнута услед тешког духовног сна у који је обично гурају туга и униније.

Веома је корисно да се молитва Исусова савршава наглас приликом појачаног насртаја помисли и маштања која долазе од.тедесне жеље и гнева, када се услед њиховог дејства распали и прокључа крв, када се срцу одузму мир и тишина, када се ум поколеба и ослаби, и као да буде оборен и свезан од стране мноштва непотребних помисли и маштања: ваздушни кнезови зла - чије се присуство не види телесним очима, али се у души познаје по дејству које они на њу врше - кад чују за њих грозно име Господа Исуса долазе у недоумицу и забуну, плаше се и брзо одступају од душе.

Метод који предлаже свештеномонах Доротеј је веома једноставан и лак. Њега треба сјединити са методом светог Јована Лествичника, то јест молитву Исусову произносити наглас, тако да је чујеш само ти, без журбе, закључавајући ум у речи молитве: закључавање ума у речи молитве завештава и сам авва Доротеј.

Механизам светог Јована Лествичника неопходно је задржати и уз метод који излаже преподобни Нил Сорски у првом Слову свога Предања или Устава скитског. Преподобни Нил је свој метод позајмио од грчих отаца - Симеона Новог Богослова и Григорија Синаита - и донекле га упростио.

Свети Нил говори о задржавању даха, о чему су говорили и ови свети, то јест да се не дише брзо: "и опит ће брзо научити да је то веома корисно за сабирање ума".

Неки, који тај механизам не схватају и преувеличавају његов значај, претераним задржавањем дисања повређују плућа и уједно усвајањем неправилног схватања наносе штету души. Свака ватреност и претерано напрезањеслужи као препрека напредовању у молитви, која се развија једино у наручју мирног, тихог и побожног расположења душе и тела.

"Све што  је неумерено - од демона је" -говорио је Пимен Велики.

преузето из књиге:
"Енциклопедија Православног Духовног Живота"