С обзиром на очигледну чињеницу да живимо у времену брзих
промена, често нам се дешава, осим уколико се не ради о догађајима од
општенационалног значаја, да олако потцењујемо важне историјске потврде
сопственог постојања и трајања као нешто локално, подразумевајуће и недовољно
важно. Ипак, обавеза наше генерације је да значајне јубилеје не само пригодно
обележи него и помно осветли из различитих перспектива, не плашећи се да у њима
открије и позитивне и негативне стране, како бисмо као народ успели да кренемо
даље и, сачувавши притом православну веру, идентитет и традицију, омогућили
опстанак будућим генерацијама на овим благословеним просторима.
Почетна идеја обележавања двестагодишњице Старе јагодинске
цркве подразумевала је прикупљање радова еминентних стручњака и објављивање
зборника поводом великог јубилеја. Владика је благословио ову замисао, али је
предложио да зборник не настане само као скуп прилога познавалаца историје
најстаријег јагодинског храма, већ да се уобличи у живом сусрету културних
делатника, да остане, како би рекли стари Грци, као траг и дело духовне гозбе,
управо оних које је поред знања окупила и љубав према овом граду и простору.
Отуд је, морамо да признамо, организовање симпосиона оваквог типа представљало
за нас стварни изазов, али сада можемо Владици да захвалимо на томе, јер је ово
било једно ново и надахњујуће искуство.
Пре почетка симпосиона, Његово Преосвештенство Епископ
шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију. Саслуживали су
декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду
протојереј-ставрофор Предраг Пузовић, архијерејски намесник белички
протојереј-ставрофор Небојша Младеновић, протојереј-ставрофор Радослав
Станковић, јереј Рајко Рајковић из Ћуприје и протођакони Иван Гашић и Нинослав
Дирак уз учешће свештенства беличког намесништва, верног народа, као и хора
Старе цркве.
Његово Преосвештенство Владика г. Јован је поручио: -И да
нас овај храм зове и окупља, скоро двеста година, око Трпезе Госпоње, коју је
Господ поставио једном за свагда, да ко се храни стално са ње не осећа духовну
глад, која је много тежа и опаснија од телесне глади. Двеста година овај храм
позива да слушамо Реч Божју, јер од Ње живимо, јер је од Ње све постало.
Овом приликом архијерејске грамате и захвалнице добили су г.
Предраг Савић, г. Томислав Станојловић, породица Стојанкић и компанија ЦРХ.
Архијерејску захвалницу добио је г. Ненад Коларевић. Они су својим прилозима
себе и своје породице узидали утемељ нове сале и ризнице храма започете у порти
Старе цркве.
Научни скуп је одржан на Факултету педагошких наука у
Јагодини. Са знаменостима Старе цркве, Владику и госте, укратко је упознао др
Бранислав Цветковић, виши кустос Завичајног музеја у Јагодини, а испред
Факултета учеснике скупа је дочекала декан др Виолета Јовановић која је
говорила о историјату Факултета педагошких наука, некада Педагошке школе коју
је основао Сретен Аџић. Посетиоци су, такође, могли да уживају у изложби
еснафских икона, постављене у холу испред зборнице.
Пре почетка научног скупа, хор Факултета је испред
амфитеатра све присутне дочекао молитвом Оче наш, а Његово Преосвештенство је
поздравио песмом Тон Деспотин, док је хор Старе цркве отпевао тропар
Архангелима.
Старешина храма протојереј Александар Гајић у уводној речи
је захвалио Његовом Преосвештенству на указаној љубави и благослову да се одржи
симпосион, а градоначелнику Јагодине г. Ратку Стевановићу, деканима
Богословског и Факултета педагошких наука, присутнима и свима који су помогли
овај скуп, почев од покровитеља Управе за сарадњу са црквама и верским
заједницама и Града Јагодине, пожелео добродошлицу изразивши благодарност што
су својим учешћем учинили да научни скуп има виши ниво.
Градоначелник Јагодине г. Ратко Стевановић је у свом
обраћању изрзио задовољство због организовања симпосиона, истичући изузетну
сарадњу Града Јагодине и Цркве.
Симпосион је отворио Његово Преосвештенство Епископ
шумадијски г. Јован наглашавајући значај обележавања јубилеј. -Двеста година
зидови храма су упијали молитве покајања. Храм је запамтио многе недаће људи и
пружао и даље пружа утеху свима који у њега улазе, поручио је Владика и истакао
побожност кнеза Милоша који је сазидао и обновио преко педесет храмова и
манастира и на тај начин поставио темеље нововековне Србије.
На првој сесији, којом су председавали Епископ шумадијски г.
Јован и др Бранислав Цветковић, говорили су:
мр Дејан Танић
(Историјски архив, Јагодина) - Стварање нововековне Србије (1815-1835),
др Предраг Пузовић
(декан Правосалвног богословског факултета, Београд) - Ктиторска делатност
кнеза Милоша,
Љубодраг Поповић
(Архив Србије, Београд) - Намесништво јагодинско у 19. веку (до 1850),
мр Небојша Ђокић
(Београд) - Из прошлости цркве јагодинске Светог архангела Михаила, и
Светлана Мишковић
(Историјски архив, Јагодина) - Верска настава у основним школама у Јагодинском
округу у првој половини 19. века.
Након предавања кренула је дискусија која се углавном
одвијала између самих предавача, што је прву седницу учинило још занимљивијом.
Сутрадан, 28. новембра 2016. године, у 10 сати почела је
друга седница којом су председавали мр Дејан Танић и Јасмина Трајков. Говорили
су:
мр Добривоје
Јовановић (Историјски архив, Јагодина) - Јагодински прота Јован Миловић,
учесник Кочине крајине,
Душко Грбовић
(Завичајни музеј, Јагодина) - Грађа из Збирке архивалија Историјског одељења
Завичајног музеја у Јагодини о Старој
јагодинској цркви Светог архангела Михаила
Нинослав
Станојловић (О.Ш. 17. октобар, Јагодина) - Свештеници цркве јагодинске Светог
архангела Михаила (1818-1918)
Александар
Милосављевић - Владимир Орбовић (Јагодина) - Свештенство Старе цркве између два
светска рата
Председавајући на трећој седници били су Нинослав
Станојловић и Светлана Мишковић. Говорили су:
др Бранислав
Цветковић (Завичајни музеј, Јагодина – Балканолошки институт САНУ, Београд) - О
“античкој” сполији у храму Светог Арханђела Михаила у Јагодини
мр Ана Костић
Ђекић (Филозофски факултет, Београд) - Стара црква Светог архангела Михаила у
Јагодини: њена архитектура и место у владарској идеологији кнеза Милоша
Обреновића
Јасмина Трајков
(Завичајни музеј, Јагодина) - Иконостас цркве Светог архангела Михаила у
Јагодини
Вук Даутовић
(Филозофски факултет, Београд) - Богослужбени предмети из ризнице Старе
јагодинске цркве
Након сваке седнице уследила је дискусија.
Завршну реч је одржао протођакон Нинослав Дирак захваливши
свима, а посебно, у име братства храма, декану Факултета педагошких наука проф.
Виолети Јовановић, која је на први позив предусретљиво одговорила нудећи сву
могућу помоћ и подршку, препознајући да се Стара јагодинска црква и Педагошка
школа (данас Факултет педагошких наука) морају посматрати као нераздвојива
образовна и духовна целина, односно да они јесу само језгро идентитета и
трајања Јагодине као града.
Зборник радова са симпосиона биће штампан до свечане
прославе 200-годишњице Старе цркве на Аранђеловдан 2018. године, до када је
планиран и завршетак радова на новој ризници и црквеној сали.
Извор: Епархија шумадијска
Нема коментара:
Постави коментар