Свети Јован Посник

Свети отац наш Јован родио се у Цариграду; подвизавао се под царевима: Јустином, Тиверијем и Маврикијем. Прво беше златар; човек побожан, сиромахољубив, гостољубив и богобојажљив. Он прими у свој дом палестинског монаха, по имену Јевсевија, који живљаше код њега. Једном када иђаху заједно монах Јевсевије се налажаше с десне стране Јовану. Наједанпут дође глас Јевсевију од некога невидљивога: "Не треба аво, да ходиш с десне стране великог Јована!" То глас Божји наговештаваше велику службу на коју Јован ускоро имаше бити позван. Чувши то, монах исприча о томе блаженом Евтихију, патријарху цариградском; а патријарх саветова Јовану да га постриже, пошто је достојан да буде у црквеном клиру.

Једном када се Јован налажаше у цркви светог Лаврентија на молитви, њему би овакво откривење: угледа он у олтару многобројне светитеље, сви беху обучени у беле и блиставе одежде и певаху прекрасне милозвучне песме; потом из олтара изађе неки човек са торбом, из које обилно раздаваше милостињу сиромасима који се стицаху око њега, али се торба не испражњиваше, и што више он раздаваше она се све више пуњаше, све док неко од сиромаха, притешњен у тој гурњави, не викну: "Господе помилуј, кад ће се испразнити ова торба!" и тог тренутка торба постаде празна.

Ово откривење примора преподобнога да се замисли, и он се дивљаше виђењу, које беше предзнак његовог будућег чина и његове велике дарежљивости према сиромасима.

Пошто прође подоста времена умре цариградски патријарх Евтихије, и по Божјој вољи Јован би као достојан изабран за патријарха, и примораван на хиротонију, али он не пристајаше све док не виде следеће страшно виђење: виде он с једне стране огромно море које се протезало од земље до неба, и страшну пећ огњену, а с друге стране мноштво анђела који му говораху: "Ти не примаш престо? Онда ће други бити, али ћеш ти од свију нас бити кажњен". - Пошто му ово анђели рекоше претећи, Јован се и против своје воље покори и би постављен за патријарха цариградског. И то када? Пошто помоћу крајњег подвижништва достиже у савршенство сваке врлине. И у својству патријарха он све до смрти вођаше савршен испоснички живот са сваком врлином, што посведочавају чудеса његова. Јер он страшну буру на мору утиша молитвом и крсним знаком. Слепцу једном из Газе, по имену Јовану, он даде вид, метнувши му на очи частицу Тела Христова, говорећи: "Онај који је исцелио слепог од рођења, Тај нека исцели и тебе!" И слепац тог часа прогледа.

Једном, по допуштењу Божјем, би велики помор у Цариграду. Преподобни се мољаше да Бог одврати Свој праведни гнев. Једноме пак од својих верних слугу нареди да узме две котарице, једну пуну ситних каменчића а Аругу празну, па да цео дан стоји на месту где доношаху умрле и да их броји пребацујући каменчиће из пуне котарице у празну. Првога дана слуга изброја триста двадесет и три мртваца, и извести о томе светитеља. А свети Јован прорече да ће помор престати. И то се стаде показивати одмах: јер сутрадан слуга, стојећи на истом месту и бројећи мртваце, нађе да је мање умрло, другог дана - још мање, а у седми дан помор престаде сасвим, по пророчанству светитеља и молитвама његовим.

Уздржање светога Јована беше овакво: шест дана није јео ништа, а седмог дана је јео нешто мало воћа: или дињу, или грожђе, или смокве. Тако се хранио он за све време свога патријарховања. Спавао је он врло мало, и то седећи. А да не би спавао више него што је желео, он је палио свећу, у свећу забадао велику иглу, и испод свеће остављао леген: када свећа горећи догори до игле, игла је с треском падала у леген, и будила светитеља. Светитељ је непрестано пребивао у молитвама и у многим подвизима, борећи се са страстима. Много пута он је молитвама својим и постом враћао назад најезде иноплеменика и избављао град од пропасти, и паству своју сачувао од видљивих и невидљивих непријатеља.

Свети Јован беше веома милостив, отац сирочади, хранитељ гладних, заштитник тлачених, ревнитељ по Богу, искоренитељ свакога зла. Једном у петак светитељ би обавештен да ће сутрадан, у суботу Педесетнице бити коњске трке. Светитељ на то рече: "Коњске трке нека не буду у свету Педесетницу!" И павши на колена помоли се Богу да се јави неко знамење које би застрашило и онемогућило остварење таквога потхвата. Тако и би. Јер када се сабраше на тркалишту, и трке отпочеше, изненада настаде страховита олуја са грмљавином и севањем муња, удари киша и велики град, те се сви од страха разбегоше са тркалишта.

Преподобни имађаше власт над нечистим духовима и изгоњаше их. Тако једна жена, које муж беше ђавоиман, одведе свога мужа једном пустињаку, но он јој рече: "Иди к свјатјејшем Јовану, патријарху цариградском, он ће исцелити твога мужа". Жена поступи тако и доби што је желела: са мужем, исцељеним молитвама преподобнога патријарха, радосни отидоше кући својој. И уопште многи болесници добијаху исцељење, и многе нероткиње разрешаваху се нерађања молитвама преподобнога.

Тако мудро пасући словесно стадо, преподобни у дубокој старости достиже до блажене кончине своје и пређе са земље у небеска насеља. Када тело светитељево лежаше мртво, к њему дође на опроштајни целив чувени епарх Нил, и сагнувши се целива га. А светитељ, иако мртав, на очиглед и удивљење свих, прошапта на ухо епарху Нилу неке речи које овај никоме не каза. Светог Јована сахранише у олтару цркве светих Апостола као достојна такве части, славећи и благосиљајући дивнога у светитељима Бога Оца и Сина и Светога Духа Амин.