Ти, дакле, питаш ко ћe од ово двоје пре задобити благодат:
безмолвник или послушник. Несумњиво је да послушан ученик брзо задобија
благодат и да никада није у опасности. Он се не плаши нити да ћe пасти, нити да
ћe се изгубити. Само да не падне у немар. Када Христос уђе у човека, он
безмолвствује и када је сам и када је са другим људима, и свугде има мир.
Благодат Божија не зависи од човекове старости, него од начина [на који се подвизава] и од милости Господње.
Опитност кроз делање задобија се с годинама. Благодат се и
назива благодаћу зато што је то дар, даровање које зависи од Бога, и даје се
сразмерно топлини вере, смиреноумљу и доброј намери.
Соломон је добио благодат као дванаестогодишњак, Данило у
истом том узрасту, а Давид у време док је био дечак који је напасао очево
стадо. На исти начин задобијали су је и древни и новији oци.
Када се човек уистину покаје, благодат му се одмах
приближава и умножава се његовом ревношћу. А опит захтева вишеroдишње
подвизавање.
Онај који од Господа тражи благодат, мора да трпи тескобу и
искушења, без обзира на то како она долазе. Ако у време искушења негодује и не
покаже довољно трпљења, онда неће доћи ни довољно благодати, његове се врлине
неће усавршавати и неће се удостојити никаквих благодатних дарова.
Ако је неко сазнао какав је дар Божији – да су то жалости и
уопште све оно што нам искушења проузрокују — онда је уистину нашао пут
Господњи. Он чека када ћe она [искушења] доћи јер се њима очишћује, и трпећи
их, просветљује се, и созерцава Бога.
Бог се не може видети другачије него посредством знања. То
знање је созерцање односно,када спознаш да је Бог уз тебе, да се крећеш у Богу,
да Он види шта чиниш и пазиш да га не ражалостиш. Он види све што је изван и
све што је унутра, и тада не грешиш јер га видиш и волиш и пазиш да га не
ражалостиш, „јер ти је са десне стране“
Сваки, дакле, који греши, не види Бога, него је слеп.
старац Јосиф Исихаста
тринаесто писмо
Извор: Манастир Подмаине
Нема коментара:
Постави коментар