Научници Краљевског техничког института у Шведској дошли су
до закључка да активна комуникација преко друштвених мрежа погоршава
краткорочну меморију, што онемогућава мозгу да обрађује важну информацију,
саопштава сајт Neboley.com.
Природно је да човек о стварима које се догађају у свету сазнаје преко краткорочне меморије. У случајевима када она нормално функционише, мозак чува све неопходне информације за обављање одређених задатака. Међутим, дуготрајно сурфовање по мрежама не ослобађа простор у мозгу за чување важних информација. Тако, приликом гледања клипова или кореспонденције по интернету, употребљава се радна (краткорочна) меморија, због чега се њене могућности смањују.
Природно је да човек о стварима које се догађају у свету сазнаје преко краткорочне меморије. У случајевима када она нормално функционише, мозак чува све неопходне информације за обављање одређених задатака. Међутим, дуготрајно сурфовање по мрежама не ослобађа простор у мозгу за чување важних информација. Тако, приликом гледања клипова или кореспонденције по интернету, употребљава се радна (краткорочна) меморија, због чега се њене могућности смањују.
Тако, прилико чувања велике количине информација у радној
меморији, смањује се квалитет њихове обраде. Упркос устаљеном мишљењу о лакоћи
преноса информација из краткорочне у дугорочну меморију, научници тврде да
покушаји истовременог обављања више послова, изазивају пренапрезање и
погоршавају ефективност рада мозга.
Са руског Ива Бендеља
Нема коментара:
Постави коментар