Свети мученици Тимотеј и Марва

У време гоњења хришћана од стране незнабожног цара римског Диоклецијана у Тиваиди за тај посао би одређен намесник Ариан. Међу хришћанима који беху изведени пред намесника Ариана на ислеђење, налажаше се и Тимотеј, чтец цркве у своме месту. Он бејаше из насеља Перапеје, млад, тек што беше ступио у брак са девојком Мавром. На двадесет дана по њиховом венчању он би ухваћен од незнабожаца као хришћанин и изведен пред намесника на суд. Кад га намесник угледа, најпре га упита: Ко си ти, и каквог си звања? Тимотеј одговори: Хришћанин сам и чтец цркве Божје. Намесник га упита:

Зар ти једини ниси чуо за царско наређење, да ће злом смрћу погинути сваки који не принесе жртву нашим великим боговима? Тимотеј одговори: Дух Исуса Христа обитава у мени, и зато не приносим жртве вашим боговима. Намесник га упита: Зар не видиш ти око тебе приготовљена оруђа за мучење? Тимотеј одговори: И ти не видиш анђеле Божје који ме крепе. Онда му намесник рече: Дај ми твоје књиге, да бих схватио силу што је у њима. Тимотеј му одговори: Безумни и потпуно неразумни човече, ко од људи икада предаје децу своју на смрт? Зар не знаш да су књиге моје - деца моја; и када књиге о Богу читам, око мене стоје анђели Божји? Намесник му на то рече: Ти нити хоћеш да боговима принесеш жртве, нити да ми покажеш своје књиге. Пази дакле да ти та твоја дрскост не буде на казну, а не на добро. Свети Тимотеј му одговори: Нити ћу жртве принети боговима, нити ћу своје књиге показати незнабошцима.

Тада разгневљени намесник нареди да се донесу два силно ужарена гвоздена штапа и гурну у оба уха мученику. То би учињено, и од неподношљивих болова светом мученику истекоше оба ока. Онда слуге мучитељеве рекоше светом Тимотеју: Ето, изгубио си очи своје зато што нећеш да принесеш жртву боговима. Одговори им свети Тимотеј: Моје телесне очи сада ослепише зато што су виделе много штошта што не ваља, али духовне очи моје, спасене Господом мојим Исусом Христом, просвећују душу моју.

Чувши то, намесник нареди да мученику вежу руке наопако, да му у уста метну парче дрвета, па да га обесе главачке, и онда да му вежу о врат тежак камен. Када слуге стадоше то радити cветом мученику, он погледа на небо и рече: Има Бога на небу; Он је у стању да ме избави ових мука. - И ово страдање беше тешко светоме Тимотеју, те се и слуге намесникове сажалише на њега и мољаху намесника да се потруди да Тимотеја придобије за свој предлог не мучењем него милошћу. У тој намери они обавестише намесника да је Тимотеј младожења, да је тек двадесет дана откако је ступио у брак, и да му је жена врло млада.

Када то чу, намесник нареди да одмах доведу пред њега Тимотејеву жену. И он упита: Како се зовеш? Зовем се Мавра, одговори она. Онда јој намесник рече: Сажаљевам твоју несрећу, јер ти тако млада, већ почињеш да биваш удовица. Ја ти ево наређујем: обуци се у најлепше хаљине, дотерај своју косу, и украси лице своје, па одмах иди своме мужу и наговори га да боговима принесе жртву, да не би ти тако млада заиста постала удовица. Наговориш ли га да то уради, наградићу те многим даровима, златом и сребром.

Мавра учини као што јој нареди намесник: обуче се најлепше и украси себе, па оде своме мужу и много га мољаше да макар привремено учини по вољи намеснику, и на тај начин избави себе од страшних мука. Али јој он не могаше одговорити ни речи, пошто му дрво беше у устима и уста тако рашчепљена да их није могао мицати. Мавра се онда поврати к намеснику и моли га да нареди да се дрво извади из уста њенога мужа, како би могао говорити. Намесник одмах нареди да се то уради; и дрво би извађено из мученикових уста. Мавра онда дође и cтаде поред светог Тимотеја. А он, без очњег вида, осетивши мирис од Мавриних хаљина, викну громко: Где је отац мој, презвитер Пиколпоc? А отац који је недалеко стајао међ народом и посматрао страдање свога сина, приђе му и упита га: Шта хоћеш, блажени сине мој? Тимотеј одговори: Молим те, оче, учини ми ово добро дело: узми какав рубац па ми покри лице, да не бих осећао душегубне мирисе што се шире из женских хаљина, јер је тај мирис смртоносан, мами људе у погибао и припрема им пакао; та мирисна воња је мајка пожуде, сапутница ђавола, непријатна светима и одвратна праведнима.

Када свети мученик престаде говорити, Мавра му рече: Драги Тимотеје, зашто ме тако унижаваш? Ја те нисам ничим увредила. Тек је двадесет дана откако смо се венчали, и ти још ниси упознао моју нарав, нити сам ја упознала твој дом како треба. Ја сам далеко од порока за који ме окривљујеш, јер се нисам забављала ни с једним човеком. Сада плачем гледајући те у таквим мукама, и срце ме боли, и душа ми се кида што невин толико страдаш и што ћеш ме младу оставити удовицом. Но, можда си се много задужио, па немајући чиме да вратиш дуг, добровољно си предао себе на смрт од зајмодаваца? Ако је тако, онда да продамо наше најбоље хаљине па да исплатимо дуг. А ако су те ставили на овако тешке муке због државне порезе коју треба да платиш, онда ево, пред тобом су сви брачни накити, злато и све хаљине; продај све то, па измири порезу цару.

После оваквих речи њених, свети Тимотеј јој рече: Сестро моја Мавро, када те очима душе своје видех где излазиш из куће, угледах ђавола с твоје десне стране; он је у рукама имао кључ, којим срце твоје враћаше натраг к свету. - Мавра на то рече: Брате мој Тимотеје, ја тебе тражим; а када те потом будем тражила, где ћу те наћи? Ето, доћи ће субота или недеља, ко ће онда читати књиге твоје? Свети Тимотеј јој одговори: Остави таштину овог привременог света, па хајде са мном на овај дивни подвиг. О Мавро, Спаситељ наш Бог за овај наш подвиг, за ово наше добровољно предавање на смрт Њега ради, опростиће нам све грехе наше и удостојиће нас венаца у царству своме. Мавра онда рече: Када иђах к теби, срце моје заиста беше испуњено световним пристрашћем; но када ми ти стаде говорити, Дух Божји уђе у мене. Знај дакле, мој љубљени брате, да и ја желим оно што и ти. Свети Тимотеј јој одговори: Ако истину говориш, онда отиди к намеснику и изобличи га за његово безбоштво. Мавра му на то рече: Бојим се, брате мој, да се некако не уплашим када угледам справе за мучење и разјареног намесника. Бојим се, нећу моћи поднети муке, јер сам још сувише млада, тек ми је седамнаест година. Одговори јој свети Тимотеј: Уздај се у Господа нашег Исуса Христа, па ће све муке бити за тебе као јелеј који се излива на тело твоје и као роса у костима твојим која олакшава све болове твоје.

Затим се свети мученик стаде молити Богу за њу, говорећи: Боже сваке благодати, Ти си послао помоћ тројици младића у пећи огњеној; Ти си избавио Данила из уста лавових, пророку си преко пророка Авакума послао храну, указивао си помоћ не само у рову лавовском него си и у пећи огњеној спасавао оне што се у Тебе уздају, за доказ твога човекољубља, којим си Ти од заробљеника начинио пророке и мученике; - Ти и сада, Господе, погледај на слушкињу твоју Мавру! Ти си нас, Господе, сјединио браком, сједини нас и у подвигу овом, да не бисмо били одлучени од лика твојих светих Мученика. Подај нам, Господе, да за Тебе јуначки поднесемо муке и смрт, да би се постидели противници наши, не могавши нас разлучити од једнодушне слоге коју имамо у Христу Исусу Господу нашем, коме са Оцем и Светим Духом нека је слава вавек, амин.

Пошто се свети Тимотеј тако помоли Богу за своју супругу Мавру, она, потстицана Духом Светим, оде к намеснику, ступи пред њега и рече: О безбожни намесниче! ти си ми обећао дати сребро и злато, желећи да душу моју гурнеш у погибао, јер срце твоје само то и жели да убија душе људске дарујући им злато. Но ти ме нећеш савладати никаквим саблазнима, јер изађох преда те обукавши се у оружје Господа мог Исуса Христа.

Тада намесник Ариан рече својим саветницима и слугама: Нисам ли вам говорио да је Тимотеј мађионичар? Ето, он је и жену своју омађијао, да би нам се заједно с њим противила. - Затим рече Маври: Еда ли си и ти изабрала смрт место живота? Размисли мало и увиди, ти ћеш у горким мукама лишити себе овог слатког живота. Но ти си, можда, предвиђајући смрт свога мужа и своје удовиштво, решила да умреш заједно са њим? Али не узнемируј се и не тугуј, нећеш бити удовица, јер ћу те удати за једног од најбогатијих стотника мојих, да би уживала с њим сласти овога живота и постала угледнија, пошто ћеш имати мужа угледнијег од првог. На то му блажена Мавра одговори: Ја сам се одрекла свих таштина овога света, и мени не треба твој стотник. Иcтину ти говорим: ја сам се обручила Небеском Женику, Исусу Христу Сину Божјем; чврсто се уздајући у Њега, ја сам и ступила преда те храбра срца, и нимало се не бојим твог неправедног суда.

Разгневљен, намесник нареди да јој почупају сву косу са главе. Када то би учињено, намесник јој рече: Ето, коса ти је сва почупана; ја ти саветујем: принеси боговима жртву, да не би била стављена на многе друге, још теже муке. Света Мавра му одговори: Сада знам, о намесниче, да ме Христос мој прими к себи, опростивши ми грех који учиних у незнању када послушах твој зли савет и дотерах своју косу на саблазан мога блаженог мужа. И ти добро учини што ми почупа косу, јер уклонивши косу са моје главе, ти си уклонио велики грех од мене, тако од сада лепота моје косе неће служити на саблазан околним људима и посматрачима.

Разјарен таквим одговором, намесник нареди да јој отсеку прсте на рукама и баце далеко. Света Мавра му рече: И овим ти ми чиниш добро, јер уклањаш од мене прсте, помоћу којих стављах на себе саблажњиве наките. Знај дакле: ти и не знаш шта чиниш за мене, јер отсекавши ми прсте ти си уклонио од мене други грех мој. Зато весела и радосна стојим пред тобом, готова на све муке које измислити можеш.

Намесник се дивљаше оваквом трпљењу њеном. А презвитер Пиколпос, отац Тимотејев, стојећи међу народом у близини блажене Мавре и посматрајући подвиг њен, рече јој тихо: О Мавро, добра кћери моја, како издржа отсецање прстију твојих? Света Мавра му одговори: Као што ти, оче, посматраш човека који у винограду реже лозу и баца одрезотине, тако и ја посматрах одсецање и бацање мојих прстију, и не осећах бол.

После тога намесник Ариан нареди дванаесторици војника да напуне водом велики казан, да наложе ватру, и у кључалу воду баце свету Мавру. Када вода прокључа и стаде клокотати, света Мавра би бачена у казан. И стојећи усред казана ни најмање неповређена, она говораше намеснику: Опет ти благодарим што си наредио да ме омију и очисте од грехова мојих, да бих чиста срца приступила Богу моме и примила венац живота. Страдања која од тебе подносим, она су ми на спасење у Христа Господа мог. Само си пожурио бацивши ме у овај казан који се још није загрејао, јер је вода у њему врло хладна, и ја не осећам топлоту као што не осећах ни раније муке.

Силно разјарен, намесник стаде мислити да су војници из сажаљења према младој жени просули из казана врелу воду па га напунили хладном, желећи да на тај начин сачувају Мавру живом ради задовољења својих телесних пожуда. Стога намесник скочи са свог судијског места, и похита казану да види да ли је вода стварно хладна. Дошавши до казана, он рече светој Маври: Излиј ми на руку мало воде, да видим да ли је хладна. Светитељка му на то одговори: Ова је вода толико хладна да ја ни најмање не осећам њену топлоту. Стога, ако немаш чиме да загрејеш казан, пошаљи неког до мог оца, и он ће ти дати нарамак дрва, пошто је дрводеља, па тим дрвима загреј казан.

Рекавши то, светитељка изли на намесникову руку врелу воду из казана која га тако страшно опрли да му се и кожа скину с руке, и он од силног бола јаукну, и на удивљење свих узвикну: Благословен Господ Бог Маврин, и нема Бога осим Њега кроз кога се сада прославља Мавра!

Рекавши то, намесник нареди да пусте Мавру. Али пре но што се светитељка уклони са мучилишта, ђаво поново уђе у срце намеснику и потстаче га да иступи против оних који имају праву веру у Бога и чисту савест. И он, дозвавши к себи мученицу, рече јој: Престани, Мавро, да се уздаш у Христа, и брзо принеси жртву боговима. Светитељка му одговори: Ја нећу да принесем жртву идолима, јер имам Господа Христа који ме штити. На то јој намесник рече: Уста ћу ти напунити жеравицом, ако не принесеш жртву боговима. Светитељка му одговори: У безумљу свом ти не схваташ шта чиниш: ти хоћеш да ми уста напуниш жеравицом ради тога, да се ја истински очистим од грехова које сам језиком и устима учинила. Јер и Господ мој, када славу своју показа пророку Исаији и удостоји га чути појање Анђела, желећи да га очисти од грехова, посла к њему једнога серафима са жаром у руци, узетим клештима са олтара, и дотаче се жаром пророкових усана, говорећи: Ево, ово се дотаче твојих усана, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се (Ис. 6, 6-7). И када пророк додиром једнога жара доби опроштај грехова, то те молим, напуни жеравицом не cамо уста моја, него и лице и главу моју, па ми и цело тело обложи жеравицом и сажежи, да бих тиме постала миомир Христов. Бог који је некада очистио пророкове грехе, очистиће и мене од грехова.

Чувши овакве речи, намесник се ужасну и уједно и гневом запали, па нареди да донесу кандило, напуњено сумпором и смолом, и да тиме жегу мученицу. Народ који је наоколо стајао и посматрао све, стаде громко викати к намеснику: Докле ћеш измишљати нове муке за младу жену? Престани већ, намесниче, са својом јарошћу, јер се ми веома дивимо њеном трпљењу. - А света Мавра, обративши се народу, рече: Нека сваки од вас гледа свој посао; људи нека се старају око мушких поcлова, а жене нека своје послове обављају у чистоти и кротости; за мене пак нека се нико од вас не брине; мени није потребна ваша помоћ и заштита, јер је заштитник мој - Бог у кога се уздам.

Док светитељка говораше то, намесник нареди да јој кандилом пале тело. Посматрајући кандило, она говораше намеснику овако: Ти мислиш да ме уплашиш овим бедним кандилом, као да ме ниси довољно испитао претходним мукама. Зар ме ти сам ниси бацио у велики и страшан казан пун кључале воде, која ме ни најмање не повреди као да је хладна? Ти си ми сам сведок да вода која опрли твоје руке, мени нимало не нашкоди. Зар ја да се уплашим овог кандила? Та ако хоћеш, о намесниче, ужари читаву једну пећ и баци ме у њу, па ћеш видети силу Христа мог, чија сам слушкиња. Јер ме неће оставити Бог мој, који ме је позвао на овај подвиг преко блаженог мужа мог Тимотеја. Кандило пак којим ти опаљујеш тело моје, за мене је као јутарња роса која силази с неба на земљу и чини да дрвеће цвета и доноси род.

Побеђен речима и делима свете мученице, и не знајући какве још најтеже муке да измисли за њу, намесник се веома ожалости. Затим нареди да обоје буду распети на крст, једно према другом. А када иђаху на распеће, cрете их Маврина мајка и, загрливши своју кћер, рече јој: Кћери моја Мавро, зашто остављаш мајку своју која те тражи? И ко ће носити накит твој? Сребро, злато и скупоцене хаљине коме ће припасти, ако ти, кћери моја, не останеш међу живима? Света Мавра одговори матери: Злато и сребро пропада; хаљине упропашћују мољци, и лепота младога лица са временом стари и вене, а венац Исуса Христа бесмртан је и вечит. - И не могаше мајка одговорити ништа на речи свете Мавре. Истргнувши се из мајчиних руку, света мученица крену ка крсту, говорећи мајци: Зашто ме одвајаш од крста, не дајући ми да се брзо насладим Гоcподом мојим, коме хоћу да се уподобим смрћу својом?

Тада војници распеше свете мученике Тимотеја и Мавру, поставивши их лицем једно према другом. И тако висећи на крстовима осташе у животу пуних девет дана саветујући и храбрећи једно друго у трпљењу. Свети Тимотеј поучаваше супругу своју до вечера, а света Мавра саветоваше састрадалца свог до изјутра. Притом блажена Мавра рече Тимотеју: Немојмо се предати сну, да нас Господ наш, дошавши, не би нашао заспале, и разгневио се на нас. Јер у дому човека који не спава, упаљена свећа одвраћа лопове од упада; а кад је свећа угашена, лопов се лако увуче у дом и покраде га. Зато да cтражимо и да се непрестано молимо, да би нас Господ затекао како трпељиво очекујемо његов долазак; а и враг се неће дрзнути да нам потајно приступи и учини неко зло.

После неког времена света Мавра рече светом Тимотеју: Прени се, брате мој, и одагнај од себе сан! cтражи и разуми што ја видех: као у усхићењу, видех где преда мном стоји неки човек; он имађаше у руци чашу пуну млека и меда, и рече ми: Узми ово и попиј. Но ја га упитах: Ко си ти? Он ми одговори: Ја сам анђео Божји. Онда му ја рекох: Помолимо се Богу. И он ми рече: Ја се сажалих на тебе и дођох, јер видех да си гладна и жедна пошто до овог тренутка ниси ништа окусила. Ја га опет упитах: Ко те побуди да ми укажеш пажњу која ми није потребна? И шта је теби стало до мога трпљења и пошћења? Зар ти не знаш да Бог даје и оно што је немогуће онима који Му се моле? Рекавши то, ја се стадох молити. И када се молих, ја видех где човек са чашом окрену од мене лице своје на запад; и ја одмах схватих да је то ђаволско привиђење које хоће да нас и на крсту искуша. И нестаде привиђења. Затим ми приђе неки други човек, и учини ми се одведе ме на реку којом тече млеко и мед, и рече ми: Пиј! А ја одговорих: Већ ти рекох, да нећу пити ни воде нити икакво друго земаљско пиће, док не испијем чашу смрти за Христа, Господа мог, коју ће Он сам растворити спасењем и бесмрћем вечнога живота. - Када ово говорах, онај човек пијаше из реке, и одједном ишчезе и он и река са њим. Потом видех: трећи човек дође преда ме, диван по изгледу, лице му сијаше као сунце; oн ме узе за руку и узведе на небо, и показа ми престо на коме беше бела одећа и диван венац. И ја, дивећи се оној лепоти, упитах мога водитеља: Чије је ово, господине? Он ми одговори: Ово је награда теби за подвиг твој; припремљен ти је овај престо, и одећа, и венац. - Затим ме водитељ узведе мало навише и показа ми други престо, исто тако спремљен, и белу одећу, и венац. И ја поново упитах мога водитеља: А ово чије је, господине? Он ми одговори: Ово је твога мужа Тимотеја. - Ја се усудих, те га упитах: Зашто су престоли удаљени један од другога? Он ми одговори: Зато што је велика разлика између тебе и твога мужа. Зар не знаш да си ти по његовом савету узела на себе мученички подвиг и да је он виновник твога венца? А сада, врати се у своје тело; изјутра пак у шест сати доћи ће анђели Божји да узму душе ваше и узнесу их на небо. Ипак стражите, да вас враг не би стао поново искушавати.

Ова виђења света Мавра исприча брату своме Тимотеју, и они се узајамно утешаваху у Господу. А када наступи десети дан, у шест сати дођоше анђели Божји да узму душе светих мученика. Тада света Мавра, обраћајући се народу који је стајао и гледао њихово страдање, рече: Браћо и сестре, сетите се да смо творили људско живећи међу људима; но исто тако творили смо и Божје будући слуге Божје. И ево, ускоро ћемо примити бесмртне венце од Господа нашега Исуса Христа. Тако дакле и ви, радећи оно што тражи људска природа, старајте се да чините и оно што је угодно Богу, па ћете добити опроштај грехова и примити венце од истог Господа и Бога нашег.

Када света Мавра изговори ове речи, одмах обоје предадоше свете душе своје у руке Божје, 286 године. И тако се страдање њихово заврши венцем правде у Христу Исусу Господу нашем, коме са Оцем и Светим Духом слава кроза све векове, амин.