недеља, 20. март 2016.

Теодор Тирон: верни регрут и цар одступник


Ове суботе Православна Црква благодарно празнује сећање на светог великомученика Теодора Тирона, који је погинуо почетком IV века, за време последњих прогона хришћана. По његовом имену прва недеља поста се у старој Русији називала «Теодорова недеља».

У суботу којом се завршава прва недеља Великог поста богослужбене песме нам дају нову потврду тога да је разуман пост угодан Богу и да се они који посте налазе под Његовим посебним покровитељством. Истовремено, одломак који се чита из Јеванђеља нас упозорава: пост и друга религиозна правила нису циљ сама по себи и имају смисла само онда кад нам помажу и кад нам не сметају да нормално живимо и радимо на добробит породице и друштва. «Субота је ради човека, а није човек ради суботе!» Управо зато на крају прве строге великопосне недеље читамо о томе како су Христос и Његови ученици «кршили» библијска правила изазивајући формално праведне прекоре књижевника и фарисеја – ових ревносних испосника и благочестивих ревнитеља Мојсијевог Закона.

Исте суботе Православна Црква благодарно празнује сећање на светог великомученика Теодора Тирона, који је погинуо почетком IV века, за време последњих прогона хришћана. По његовом имену прва недеља поста се у старој Русији називала «Теодорова недеља».

По житију свети Тирон је био војник у граду Аласији у Понтијској области, која се налази у Малој Азији у близини приобаља Понта Евксинског, односно Црног мора. Његов надимак Тирон указује на војно звање – то је «млади војник (регрут)», (за разлику од стратилата) који углавном служи као стражар. Због тога што је одбио да принесе жртву идолима Теодор је бачен на муке и осуђен на спаљивање. То се десило око 306. године за време римског цара Галерија (305-311). Тело светог Теодора које ватра није повредила погребено је у Евхаити недалеко од Амасије. Касније су његове мошти пренете у Цариград, а глава свеца се налази у Италији у граду Гаети. Спомен на св. Теодора се по непокретном (минејском) календару слави 17. фебруара / 2. марта.

Убрзо после упокојења св. Теодора хришћанство је постало дозвољена религија (од 313. г.) и цареви су, почевши од Константина Великог (306-337) били хришћани. Али је 361. године на власт накратко дошао Константинов братанац Јулијан, који се «прославио» својим одрицањем од Христа и покушајем да царство врати исповедању паганства. Због тога је добио надимак Апостата, што у преводу с грчког значи «Одступник».

Желећи да исмеје хришћане Јулијан је 362. године наредио градоначелнику Константинопоља да за време великог поста све намирнице на пијацама окропи крвљу животиња принетих на жртву. Тако је желео да увуче хришћане који за то нису слутили у паганско приношење жртава и да «уништи» све њихове великопосне подвиге. Тада је св. Теодор Тирон, јавивши се са другог света архиепископу Евдоксију заповедио да објави свим хришћанима да нико ништа не купује на пијацама. Верници које је архипастир упозорио били су принуђени да тог дана једу само оно што се затекло у њиховим кућама, углавном куване житарице. У сећање на овај догађај слави се сећање на свеца.


У јављању мученика Теодора огледа се његово изузетно заступништво, зато што се јавио архиепископу Евдоксију у дан кад се слави његов спомен (362. г. Васкрс је био 31. марта и прва недеља Великог поста је падала 17. фебруара). Тако се заједно са споменом по Минејима св. Теодор у православном календару помиње и по Триоду. «Оттоле убо вјернији даже и до ниње чудо обновљајушче, да не забвено толикоје дјело мученика временем будет, великаго Теодора коливами почитајам» (Стога верни, спомињући и данас чудо да се не би заборавило толико дело мученика услед протицања времена, великог Теодора кољивом поштујемо.)» - подсећа нас Посни Триод.

Помињање мученика Теодора у Триоду означило је победу Православља над лукавошћу паганства. У IX веку је почело прослављање победе Православља над иконоборством у прву недељу и спомен на мученика Теодора је премештен на претходни дан, али се идеја прве великопосне недеље сечувала: то је Победа Православља.

Јуриј Рубан
мр. ист. наука, мр. теологије

Са руског Марина Тодић

Нескучниј сад

Нема коментара:

Постави коментар