Лимасолски митрополит Атанасије: «О каквом јединству говоримо? Сви они који су отишли из Цркве расколници су и јеретици»

Лимасолски митрополит Атанасије се обратио посланицом Светом Синоду Кипарске Цркве у којој говори о озбиљним пропустима у богословским и канонским питањима у нацрту документа «Односи Православне Цркве с осталим хришћанским светом» за предстојећи Свеправославни Сабор, пише Romfea. «У тексту се уопште не помиње да је једини пут који води ка јединству с Црквом, - пут повратка јеретика и расколника кроз покајање под окриље Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве,» - каже се у посланици.

У својој посланици, коју је у скраћеном виду објавила грчка информативна агенција Ромфеа, истакнути посленик Цркве подсећа на то да нема никакве потребе за обнављањем хришћанског јединства, пошто оно није ни било изгубљено, - једноставно, неки хришћани су изабрали другачији пут, који се разликује од праве православне истине.

«Нема цркава и конфесија, има само оних који су отишли од Цркве и њих треба назвати јеретицима и расколницима» - пише у својој Посланици митрополит Атанасије изражавајући своје чуђење због тога што се у нацрту документа Свеправославног сабора «Односи Православне Цркве с осталим хришћанским светом» игноришу тако важна питања, пише издање.

Као сваки епископ који има права да изрази своје мишљење о тако великом догађају као што је Свеправославни сабор, митрополит Атанасије пише: «Пошто се у складу с ‘Правилником организације и рада Светог и Великог Сабора Православне Цркве’ – конкретно у члану 12, тачке 2 и 3 каже да прво можемо да изразимо своју тачку гледишта на свом Помесном Сабору, - по заповести моје савести смирено достављам на разматрање Светом Синоду наше Помесне Цркве своје мишљење и убеђења.»

Митрополит Атанасије размишљајући о нацрту документа под називом «Односи Православне Цркве с осталим хришћанским светом», који је прихваћен на V Свеправославном Предсаборном Саветовању у Шамбезију (10-17. октобар 2015. г.) саопштава следеће: «Апсолутно сам сагласан са прве три тачке текста. Међутим, поводом тачке бр. 4 стављам следећу примедбу: верујем да Православна Црква непрестано се молећи за ‘сједињење свих’ има у виду повратак и наше јединство са свима онима који су себе одсекли и удаљили се од ње, - јеретике и расколнике, који одлазе из ње и враћају се кроз покајање,» - пише митрополит Атанасије.

Он даље наставља: «Православна Христова Црква никад није нарушавала ‘јединство вере и заједништво Светог Духа’ и не прихвата теорију о обнављању јединства ‘оних који верују у Христа’, јер верује да јединство оних који верују у Христа већ постоји у јединству све њене крштене духовне деце међусобно и са Христом у нашој истинској вери, коју јеретици и расколници немају. И зато се Црква моли за њихово покајање и повратак у Православље.»

«Верујем да је реченица која се помиње у тачки 5 о ‘обнављању јединства хришћана’ грешка, зато што Црква као народ Божији, који је сједињен међу собом и са Главом Цркве, Који је Христос, никад није губила јединство с Њим, дакле, нема потребе да поново стиче или чак тражи ово јединство, зато што је оно увек постојало, постоји и постојаће, јер Христова Црква никад није престајала и неће престати да постоји,» - пише владика.

Истовремено, додаје митрополит Атанасије да «ако се десило да су се групе, или народи, или појединци, удаљили од црквеног тела, Црква се моли и треба да се труди да мисионарским путем све кроз покајање врати под своје окриље, односно под окриље Православне Цркве. Другим речима, не постоје друге Цркве, већ постоје само јереси и расколи, ако желимо да будемо терминолошки прецизни.»

На другом месту митрополит Атанасије пише: «Постављам питање: зашто се у тексту више пута помињу ‘цркве’ и ‘конфесије’? Какве разлике имају у виду аутори текста називајући једне црквама, а друге конфесијама? Шта, која јерес је црква, а која јеретичка група представља конфесију?

Ми исповедамо једну Цркву, а све остало су јереси и расколи. Сматрам да је приписивање назива «Црква» јеретичким или расколничким заједницима апсолутно неправилно и богословски, и догматски, и канонски, зато што постоји једна Христова Црква, која се помиње у тачки 1 и не можемо јеретичке и расколничке заједнице или групе називати Црквом.

У тексту се уопште не помиње да је једини пут који води ка јединству са Црквом пут повратка јеретика и расколника кроз покајање под окриље Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, која је, као што је истакнуто у тачки 1, наша Православна Црква. На основу помињања «потпуног схватања предања древне Цркве» стиче се утисак да постоји онтолошка разлика између древне Цркве седам Васељенских Сабора и њеног истинског наставка до данашњег дана, који представља наша Православна Црква. Верујемо да не постоји апсолутно никаква разлика између Цркве XXI века и Цркве из I века,» - такође пише Лимасолски митрополит.

Даље преосвећени владика истиче да се на основу тачке 12 стиче утисак да православци наводно траже обнову јединства у правој вери, што даје повода за размишљање о неприхватљивој теорији.»

«У тачки 12 се помиње да заједнички циљ богословских дијалога представља ‘коначна обнова јединства у правој вери и љубави’. Стиче се утисак да и ми, православци, тражимо обнављање свог јединства у правој вери и љубави, као да смо изгубили истинску веру и да покушавамо да је нађемо посредством дијалога с припадницима других вера. Сматрам да је ова теорија за нас богословски неприхватљива,» - истиче митрополит Атанасије.

На другом месту јерарх изражава протест против документа истичући да му «помињање у тексту ‘Светског Савета Цркава’ пружа згодну прилику за изражавање свог неслагања с различитим неканонским догађајима који су се тамо дешавали. Али, не слажем се са самим називом, зато што се у њему Православна Црква сматра ‘једном од Цркава’ или граном јединствене Цркве, која се усрдно тражи на Светском Савету Цркава. Али за нас је једна и једина Христова Црква коју проповедамо у Символу вере. Црква је једна, нема их много.»

«Сматрам да се чување истинске православне вере не обезбеђује само ‘захваљујући саборном устројству, које је од давнина представљало компетентан и највиши критеријум Цркве у питањима вере’. Оваква дефиниција представља преувеличавање и удаљава се од истине, зато што су у црквеној историји многи сабори давали и утврђивали погрешне и јеретичке догмате, а верујући народ их је одбацио и сачувао православну веру и Православно Исповедање је однело победу. Ни сабор без верујућег народа који испуњава Цркву, ни народ без сабора епископа, не могу се сматрати Христовим Телом и Црквом Христовом и не могу изражавати истинско искуство и учење Цркве.»

Обраћајући се архиепископу Кипра и члановима Светог Синода Лимасолски митрополит истиче: «У савременим црквеним текстовима овакве врсте није дозвољено користити оштре или увредљиве изразе. Међутим, сматрам да истина треба да буде формулисана прецизно и јасно, и наравно, с пастирском деликатношћу. Дужни смо да будемо апсолутно искрени према нашој браћи која се налазе у јересима и расколима, да се с љубављу и болом молимо за њи и да чинимо све што је могуће ради њиховог повратка у Христову Цркву.»

«Смирено сматрам да изузетно важни и угледни текстови Светог и Великог Сабора Православне Цркве треба да буду формулисани врло брижљиво и са свом прецизношћу богословља и канонског права како у њима не би било нејасних или непризнатих богословских термина и погрешних формулација, које могу довести до погрешног схватања и извртања истинског исповедања Православне Цркве. Поред свега осталог, да би Сабор имао ауторитет потребно је да се нимало не разликује од духа и учења претходних светих Сабора, учења светих отаца и Светог Писма, а такође да нема никаквих сенки у прецизним формулацијам истинске вере,» - истиче преосвећени Атанасије.

На другом месту, позивајући се на ауторитет светих отаца митрополит Атанасије поставља питање: «Кад су наши свети оци и где у текстовима светих канона и одлука Васељенских или Помесних Светих Сабора јеретичке или расколничке заједнице називали Црквама? Ако су јереси Цркве, где је онда Једина Црква Христа и светих апостола?»

Такође, Лимасолски митрополит је изразио одлучан протест против система гласања на Сабору, истакавши да су они који учествују на Сабору, али немају право гласа, бескорисни.

«Смирено изражавам своје неслагање с чињеницом да се укида пракса свих светих Сабора, како Помесних, тако и Васељенских где сваки епископ има свој глас. Никад није постојала шема да једна Помесна Црква има један глас, док су чланови Светог и Великог Сабора, изузев поглавара Помесних Цркава, бескорисни елементи уколико им се одузима право гласа,“ – размишља митрополит Атанасије.»

На крају своје посланице јерарх Кипарске Цркве пише: «Не желим да било кога увредим оним што см написао и не желим да мислим да учим своју браћу и оце у Христу или да им судим. Само осећам да морам да изразим оно на шта ме подстиче моја савест.»

Потпуни текст посланице Лимасолског митрополита Атанасија може се прочитати OВДЕ.

 Лимасол, 15. фебруар 2016. г.

Лимасолски митрополит Атанасије

превод с грчког Данил Солошенко

Са руског Марина Тодић

Православие.ру