Севастопољски архијерејски намесник је чврсто уверен у то да смо „ми – један народ“
–
Ви служите у земљи где је хришћанство присутно од
најранијих векова. Колико је могуће осетити везу са тим
временима?
– Древни Херсонес је место крстионице Светог равноапостолног кнеза Владимира и његове дружине. То је место проналажења нашег словенског језика, и место, где је апостол Андреј Првозвани посејао прва семена хришћанства. Та семена однеговао је свештеномученик Климент Римски, а његово дело су наставили херсонески свештеномученици – Јефрем, Василије, Евгеније, Елпидије, Агафодор, Еферије, Капитон, Свети Мартин Исповедник и многи други угодници Божији. Наравно, ово место је за нас свето. И, без сумње, чак и када корачаш по тој земљи или пролазиш поред Агоре – главног градског трга – схваташ да су се на том Трговачком тргу одигравали главни догађаји града Херсонеса – како је проповедао апостол Андреј Првозвани – зато што је ту увек било много света.
Свети Климент Римски је овде пронашао много хришћана, предање говори о три – пет хиљада, и основао је чак седамдесет црквених заједница. Управо су преко тог трга одвукли на погубљење првог херсонеског епископа, великог подвижника – свештеномученика Василија – не би ли га убили ван града. За убијеним епископом Василијем дошао је и следећи епископ којег је послао патријарх јерусалимски Ермон... Посећујући Херсонес и, између осталог, главни градски трг, неминовно схваташ његов значај, не само у историји древне руске државе, и не само у историји наших словенских народа, већ у историји целе Православне и целе Васељенске Цркве.
– Где се налази Јерусалим, а где је Херсонес.
– Да, али управо је овамо из Јерусалима дошао апостол Андреј Првозвани. Управо је у Херсонес, Тавријску земљу, Патријарх јерусалимски Ермон послао епископе Јефрема и Василија. Где се налази Византија, Константинопољ, а где је Таврида, Херсонес. Међутим, управо је из Константинопоља у Херсонес дошао будући Свети равноапостолни Кирило, учитељ словенски – тад још увек – Константин Философ.
Вероватно је за наш народ најважнија епоха раног средњег века. Године 860. је наш предак, кијевски кнез Асколд, са огромном војском опсео Константинопољ. Царски град једноставно није имао шта да супротстави нашој словенској војсци. И патријарх Фотије, заједно са тадашњим царем Михаилом, поче непрекидно узносити молитве и организовати литије око града. И једног дана у Златни рог му донесоше ризу Пресвете Богородице. Када је умочише у воду, у заливу се подиже страшна бура, која разбаца бродове кнеза Асколда и његове кијевске дружине свуда по мору. Многи од њих погинуше и несташе без трага. Када се бура смири, кнез узвикну: „Која сила помаже Грцима у победи нада мном?“ Одговорише му: „Сила Божија“. Он затражи да га науче вери Грка. И заиста, кнеза Асколда у Византији крстише, а после он умоли цара да у своје земље пошаље искусног мисионара који би тамо проповедао Реч Божију. Асколдова гробница позната је по древним кијевским предањима. И тако, 860. г. стиже у Тавриду искусни мисионар и проповедник, философ, по имену Константин. Он управо ту, на главном тргу Херсонеса, угледа Јеванђеље и Псалтир, написан руским писменима, а та писмена постадоше основа наше азбуке-глагољице којом ми и до данас славословимо Бога.
Свети равноапостолни Кирило је овде такође нашао и мошти Светог свештеномученика Климента Римског. Сетимо се како је Господ показао велико чудо на месту кончине свештеномученика Климента. Море се од обале повлачило пет километара, откривајући пећину где су се чувале мошти свештеномученика Климента Римског. Житељи Херсонеса су сваке године долазили до те пећине и поред ње постављали шаторе. Међутим, када падоше у јерес иконоборства, Господ им то чудо престаде откривати. Свети Кирило затим поче испитивати становнике града о томе и чак неку врсту експедиције начини с херсонеским епископом Георгијем. Делегати отпутоваше код Козара, где након молитве Господ поново људима откри чудо. Море се повуче, те људи уђоше у пећину и тамо нађоше мошти Светог Климента, заједно са сидром које их ту задржаваше, и одатле их пренесоше у Херсонес. Светитељеве мошти беху смештене у Саборној цркви апостола Петра. Осам година касније, Свети равноапостолни Кирило и Методије узеше део моштију Св. Климента и са њима се упутише у Рим, где их предаше папи римском Адриану, а папа том приликом даде свој благослов за служење Литургије на словенском језику.
– Долази овамо неки двадесетпетогодишњи кијевски кнез, који не зна за поразе пагана, и који је до пре неколико година људе приносио на жртву својим боговима. Знамо имена двојице мученика Варјага – Теодора и његовог сина Јована. Кнез је имао много наложница. Волео је развратне гозбе и забаве. И њега Господ овде просвећује светлошћу Истине, допустивши да га обузме тешка болест, чији је резултат на крају био његово потпуно ослепљење. Након што је ушао у Херсонес и изашао из крстионице, Господ му је дао не само телесни већ и духовни вид. Он не само да је исцелио болесног кнеза, већ га је удостојио и да види самога себе. Одавде кнез – паганин одлази као потпуно други човек – хришћанин. Напослетку ће га саплеменици и савременици прозвати „Јарко Сунашце“.
Кнежева дружина, која је била састављена од Словена и Варјага, видећи такво чудо такође прими Крштење. Тај важан историјски догађај одигравао се недалеко одавде, у заливу, где се сада налази Нахимовска школа. Из Херсонеса у Кијев није отишла паганска, него сад већ православна војска. Ма шта говорили историчари и противници хришћанства о томе, да је „кнез Владимир крштавао огњем и мачем“, дубоко сам уверен да су Кијевљани, угледавши у духовном смислу измењеног кнеза и његове војнике, и сами прихватили Христа. Због тога што су увидели да је Христос – Истинити Бог. Они побацаше идоле у Дњепровску воду и примише веру Христову. Веома је важно то што се свети кнез Владимир тада није изменио само споља, него и изнутра, и постао прави хришћанин. Знамо из историје да он после крштења више није кажњавао људе. Говорио им је: „не убиј“, као и то да је Господ – праведни судија – а не кнез, и да кнез нема право одузимати људски живот, јер је све Божија воља. Ето до таквог просвећења срца доводи вера Христова.
Наравно, ми схватамо колики значај има Херсонес за нашу Домовину и за наш – исти – народ. Због тога ја никад нећу делити наш исти словенски народ на „руски, украјински, белоруски“. Зато што смо сви ми крштени у истој крстионици – Херсонесу. Стога, дакле, ја сам чврсто уверен, да смо ми један народ. Ја се за то јединство молим сваки дан.
У нашем храму се свакодневно обавља коленопоклона молитва за то, да нам Господ дарује да се разумемо и сагледамо једни друге, да се загрлимо као најрођенија браћа и живимо заједно у миру, јер ће нам у заједници бити много боље, него при тренутној подели.
- Реците нам, молим вас, нешто о храму-споменику у Херсонесу. Због чега је за њега био изабран византијски стил?
- Мора се имати на уму да је Херсонес најбоље очувани споменик византијске културе до данас. Уписан је на Листу светске баштине УНЕСКО-а. Из тог разлога се утицај Византије на херсонески храм и његова здања уопште и не доводи у питање.
Сви храмови у Херсонесу изграђени су у византијском стилу. И први крстокуполни храм на руском тлу појавио се управо овде, у Херсонесу. (наглашавам да под речју „руски“ немам у виду Руску Федерацију, већ управо Кијевску Русију: и Кијев, и Москву, и Минск, тј. све наше народе). Тај храм настао је средином или крајем 7. века и сачуван је до данашњих дана. Без обзира на то што је у Херсонесу живело 18 хиљада људи у најбољим временима, у њему је било до 400 активних храмова. Ако се упореди број људи са бројем храмова, може се закључити коју дубину вере су имали житељи Херсонеса.
Можете видети да је и Владимирска саборна црква, која је подигнута у част 900-годишњице крштења Светог кнеза Владимира, 1888. године, такође изграђена у византијском стилу. Позлаћене бакарне куполе које ми сада видимо првобитно су биле од ламелираног дрвета, тј. био је у потпуности испоштован византијски стил. И до данашњег дана овај храм представља свећу која гори пред Богом, на месту крштења Светог равноапостолног кнеза Владимира, и место нашег ходочашћа. Ми тај саборни храм називамо „Витлејем нашег рођења“, због тога што доња црква, где се чувају делови храма у ком је крштен Свети кнез Владимир, подсећа на Витлејемску пећину.
Управо су се из ове пећине реке благодати Божије излиле на нашу земљу. Управо је одавде кнез Владимир отишао у Кијев са бројним хришћанским светињама, међу којима је, пре свега, била глава Светог Климента Римског и икона Пресвете Богородице „Корсунска“. Та икона је била благослов царице Ане, с којом се овде, у Херсонесу, оженио кнез Владимир. Одавде је он отишао не више као пагански кнез, већ као хришћански господар, наследник Византијске империје.
Важно је да је кнез Владимир, крстивши се овде, поставио такав један вектор хришћанског развоја, од ког ми једноставно не можемо да одступимо. Браћо, живите заједно и у миру! Живите, стварајте, изграђујте у миру и јединству! Ето такав је политички вектор развоја установио Свети кнез Владимир, да бисмо се ми развијали у јединственом руском и јединственом православном простору, те да бисмо сви били обједињени вером Христовом. Како се може раздвојити православни Чуваш од православног Јакута или православног Татарина!? У нашој цркви служи ђакон – по националности Татарин. Али како ти можеш њега називати Татарином, неког другог Украјинцем, трећег пак Белорусом?! Сви смо ми један исти руски народ, који је крштен у истој крстионци. Моћи ћемо да живимо у јединству само ако наши властодршци постану свесни тога. Другог пута за нас нема.
– А чему конкретно савремени човек може да се научи од кнеза Владимира?
– Знате, кнез Владимир је ишао према Херсонесу са једном мишљу, а то је да заузме град. Томе је претходила савезничка помоћ византијском цару Василију Другом против Варде Фоке, када је Фока подигао устанак. Цар Василије није имао шта да супротстави Фокиној армији, која је бројала 40 хиљ. војника, па је зато кнез Владимир, испуњавајући савезничке споразуме, послао своју дружину у Византију, и управо они угушише побуну. Једна од тачака споразума била је и сагласност цара Василија Другог за брак његове сестре царице Ане са кијевским кнезом Владимиром. Али када је дошло време да се испуне услови договора, цар поче да оклева око обећане удаје своје сестре, говорећи, како се једна православна царица не може удати за кнеза – паганина. Тако је млади и енергични кнез Владимир дошао у Херсонес са циљем да га заузме, а затим да крене на Константинопољ, ако византијски цар не испуни услове њиховог договора.
Чему се можемо овде научити од кнеза Владимира?! Кнез и његова дружина су провели под зидинама града девет месеци. Као што жена носи дете док оно у свом развоју не достигне потребну зрелост, тако је и Господ заустављао кнежеву дружину, како би заштитио тај свети град од уништења. Господ је кнеза Владимира посетио болешћу, и он је ушао у град, не разрушивши ништа у њему. Штавише, он је у Херсонесу изградио храм, и то је било прво што је урадио у знак захвалности Богу за своје исцељење. И свети кнез одатле није отишао с огромним данком, нити са златом и сребром, већ са светим моштима, чудотворном иконом и проповедницима. Ето шта је њему једино било неопходно. Управо је то оно чему треба да се научимо од кнеза Владимира – не уништавању, већ стварању.
И савремени политичари морају томе да се уче. Не да урушавају и развраћају, већ да изграђују, сабирају и приводе људе Христу. Тад ће људи, знајући Божије Заповести, које је овде схватио и сам кнез Владимир, заиста из чистог срца понављати: „Не убиј“. Потребно је пронаћи у себи снагу и рећи: „Ја – православни хришћанин више нећу убијати, а ни ти – не убиј“. На то ће и друга страна рећи „Не убиј!“, и такође неће убијати. Стога се, посебно у светлу последњих догађаја, треба учити од Светог кнеза Владимира праштању и преображењу. Преображењу ради спасења. Преобразивши се и обукавши се у одећу спасења, Свети кнез Владимир је и нас обукао у њих и извео нас из таме. Вери и чврстини своје вере – ето чему треба да се учимо данас од кнеза. Ако ви сада питате било ког политичара да ли је хришћанин, он ће, засигурно, одговорити: „Да.“ Али ће зато на питање о држању Заповести Божијих тешко дати одговор. Питаће вас, а на које заповести конкретно мислите? Бојим се да не само политичари већ многи обарају поглед за време набрајања Десет Божијих заповести. Због тога сви ми треба да научимо да будемо Христови у суштини, каквим је након крштења постао кнез Владимир.
- Како ће се у Севастопољу прославити хиљадугодишњица престављења кнеза Владимира?
- Од 25-28. јула биће одржана Друга међународна конференција „Владимирска читања“, у којој ће узети учешћа научници из целог света. 26. јула у 14.00 је отварање јединствене изложбе „Византия.ru“, коју организује Руска академија уметности, између осталог, научници светског ранга – академици Н. Мухин и А. Лидов. У 15.00 ће се одржати литија с моштима Светог равноапостолног кнеза Владимира на јахтама око Крима заједно са дечијом флотилом Севастопоља. 27. јула је Свеноћно бденије које ће служити шест архијереја. 28. јула у 6:00 ће бити организована традиционална литија од Саборне цркве Светог кнеза Владимира у Севастопољу до Саборне цркве Светог кнеза Владимира у Херсонесу. На главном тргу Херсонеса биће одслужена Света Литургија, а увече ће на истом месту бити одржан концерт у част Крштења Русије - „Крститељ“.
Превод са руског: Наташа Јефтић
Протојереј Сергије Хаљута
Нема коментара:
Постави коментар