Пожар коjи jе избио на jедном од димњака конака званог Игуменариjа, негде око jедан после поноћи 4. марта 2004. прогутао jе, за само два сата, три конака (Стари и Бели конак, Игуменариjа), при чему су страдали и административни део манастира, књижара, свечане просториjе за госте, четири параклиса (мале унутрашње цркве) - Светог Димитриjа, Светог Саве Српског, Светог Николе и Светих четрдесет мученика Севастиjстих, улазну капиjу с предворjем.
Део конака био jе непосредно пре тога обновљен. Jедан од изгорелих конака грађен jе 1640. године а друга два првих децениjа 19. века. Штета коjу jе тада претрпео Хиландар немерљива jе.
Хиландар jе изграђен у северном делу Свете горе Aтос, неколико километара од обале, гледано са истока. Mанастирски комплекс ограђен jе бедемима високим и до 30 метара. У средњем веку манастири су неретко били мета разбоjничких упада отуда су често зидани попут утврђења.
Хиландар су као царску лавру подигли 1198. године српски владар Стефан Немања и његов син Сава, први архиепископ аутокефалне српске цркве.
Стефан, у монаштву Симеон (Mироточиви) умро jе у манастиру две године доцниjе. Његове мошти у Србиjу jе потом пренео Сава како би над њима помирио завађену браћу.
У Хиландару jе очувана наjбогатиjа колекциjа оригиналних старих рукописа, икона и фресака у Срба. Mанастир jе од 1988. године, попут других светогорских манастира, уврштен на Унескову листи светске баштине.
У пожару пре 11 година ниjе било људских жртава, а братство манастира jе уз помоћ радника коjи су тих дана радили на обнови поjединих обjаката, успело да заустави ширење пожара, пре него што jе захватио Пирг (кулу) Светог Саве, ризнице и трпезариjу.
У реконструкциjу и припремне радове уложено jе до сада више од 12,5 милиона евра. Преко 8,5 милиона евра jе дала Влада Србиjе, два милиона СПЦ, а остало су донациjе грађана Србиjе, Русиjе, Грчке и других земаља.
Радови на изгорелом делу манастира започели су 2006. године после рашчишћавања изгорелих обjеката и израде проjеката. Наjпре jе обновљен конак из 1814. а после тога почела jе обнова наjвећег од изгорелих конака, из 1821. године. У исто време обновљена jе и унапређена манастирска економиjа, подигнути су нови виноград и винариjа и обновљено манастирско пристаниште.
За осам година обновљено jе више од половине обjеката и обављено преко 60 одсто радова за потпуну реконструкциjу манастира. Хиландарска задужбина чиjе jе средиште у Београду располаже са око 650.000 евра годишње, намењених обнови манастира.
Tоком пожара марта 2004. нису оштећене манастирска ризница, библиотека и архив и манастирска црква Ваведења Богородице коjу су у 12. веку зидали светитељи Сава и Симеон Mироточиви а доградили краљ Mилутин и касниjе кнез Лазар.
Р. Прелић/ архива
Извор: Тањуг
Нема коментара:
Постави коментар