У
првој недељи Часног поста славимо победу правоверја над иконоборачком
јереси, која је у осмом веку потресала Цркву Христову. Године 842. за
вакта благоверне царице Теодоре, култ икона поново је васпостављен и
успомена на тај догађај прославља се у свим храмовима.
Пост је дат ради човека, никако
обрнуто. Јер, човека од свих створених бића разликује словесност,
слобода и подвиг. Наиме, човек има потребу да ствара свој свет, афирмише
своју личност, али и чини подвиг јер је у суштини његовог духовног бића
потреба да своју вољу саобрази вољи Божјој. Једна од најважнијих
димензија подвига јесте пост. Заповест о њему дата је већ у Едемском
врту, када Господ упозорава човека да не једе са дрвета познања добра и
зла, указује Свети Василије Велики. Грехопадом наших прародитеља Адама и
Еве рањена је људска природа. Христос подиже човека, али га и на подвиг
поста позива. Пре Њега, постили су и старозаветни пророци Мојсије,
Данило...
- Демонски род се ничим другим не може
изгонити, до постом и молитвом, каже Господ Христос. Православна Црква
је задржала својства поста и предањски однос према њему. Код католика
пост је формалност, а код протестаната готово да и не постоји. Међутим,
однос православних верника према посту временом се мењао. Рецимо, код
интензитета поста, обично кажемо да је строг пост - пост на води. У
древним временима, строг пост подразумевао је неједење до одређеног доба
дана, након чега се једном узимала храна. Данас, имамо снисхођење
слабостима човека...Осим тога, имамо и мноштво искушења којима се човек
„омрси“ - пушење, боравак у дискотекама, кафанама и другим амбијентима
који удаљавају од поста. Такође, присутно је и схватање „шест дана на
води и све је добро“. Шта је са покајањем, исповешћу, молитвама... -
беседио је свештеник др Оливер Суботић, врстан теолог, уредник часописа
„Православни мисионар“ и управник Центра за проучавање и употребу
савремених технологија при Архиепископији београдско-карловачкој.
Највећи
изазов савременом Хришћанину представља селекција информација које
прима из спољног света, будући да живимо у информационом добу. Морамо
одредити количину и каквоћу медијских садржаја који долазе до нашег
сазнајног апарата, наглашава о. Оливер Суботић.
-
Кад гледамо телевизију, налазимо се испред медијума натрпаног
разнородним информацијама. Оне мрве наш сазнајни апарат и, с друге
стране, стварају зависнот те човек временом почиње да се „причешћује“
њима. Има садржаја које никако не треба да гледамо. Рецимо, рекламе. Ја
увек искључим тон за време рекламног блока. Или, дешава се да човек
пости на води на Велики петак, најтужнији дан у хришћанској историји,
али гледа риалити програм!? Зашто не би читао псалме - запитао је о.
Оливер Суботић.
У току поста, бројна су искушења јер
ђаво зна колике су сила и корист човеку од њега. Уколико желимо да
будемо верни предању Цркве, закључује свештеник др Оливер Суботић,
потребно је да одговоримо на изазове свог доба. Ако то успемо, бићемо
верна деца отаца Цркве кроз векове.
У наставку
циклуса „Православље и млади“, Светосавска омладинска заједница угостиће
Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија (Мићовића), Епископа
брегалничког г. Марка (Кимева), а постоји могућност да чујемо и реч
савременог страдалника за веру Христову Владике охридског г. Јована
(Вранишковског), најавио је свештеник Дејан Трипковић.
Ј. Ј.
Извор: Епархија ваљевска
Нема коментара:
Постави коментар