Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Г. Фотије служио је четврте недеље Часног поста (22.03.2015.) Свету Архијерејску Литургију у манастиру Крупи. На овај дан прослављамо два велика хришћанска празника, Светих четрдесет мученика у Севастији и Светог Јована Лествичника.
Светих четрдесет мученика пострадали су 320. године у време Ликинија. Били су припадници римске војске, али су непоколебљиво веровали у Господа Исуса. За време прогона хришћана запрећено им је да ће им се одузети војничке почасти не буду ли се одрекли Христа, али они нису поклекли под претњама. Због тога су осуђени на смрт каменовањем, али би се камење само враћало на оне који су га бацали ка Светим мученицима. То разљути војводу Ликинија, па он нареди да се сви потопе у ледено језеро, а поред језера направи топло купатило, не би ли неко од њих попустио пред искушењем и одрекао се Христа. Како је почела да пада ноћ и вода се леди око тела четрдест мученика, један од њих заиста посуста и одрече се своје вере да би се домогао топлог купатила. Утом се вода у језеру загреја, а на главе мученика спусти се са неба 39 венаца. Видевши то један од војника који су чували језеро исповеди име Господа Исуса и уђе у језеро да би примио четрдесети венац уместо онога издајника. Када је јутро освануло, свих четрдесет мученика било је још увек живо. Видевши то, њихови мучитељи их извукоше напоље и убише, а затим њихова тела бачише натраг у језеро како их нико не би нашао. Трећега дана мученици се јавише месном Епископу Петру и он по ноћи са својим клиром дође до језера да нађе њихове мошти и да их сахрани. Када су пришли води видеше како сијају у води мошти Светих четрдесет мученика и свака кост њихова исплива на површину сјајна попут свеће. Њихова прича остаје и данас светионик вере који нам у мору искушења показује пут до богоугодног живота.
Свети Јован Лествичник био је велики отац цркве, учитељ монаштва и игуман Синајски. Као
младић дошао је на Синај и ту провео пет година као искушеник, да би се након смрти свога духовника повукао у осаму синајске пустиње, где је провео 40 година у посту и молитви, борећи се са самим собом да би победио телесне чежње и постао станиште Светога Духа. За време овога великог подвига настала је његова чувена књига „Лествица“ која нам показује на који начин се човек успиње ка Богу, каква одрицања и труд човек мора принесе на том путу и, са друге стране, каква све искушења нам ђаво поставља као препреке да би нас скренуо са тог пута. Ово значајно дело које је Свети Јован Лествичник оставио Цркви не смемо никада заборавити, треба увек да га читамо и сећамо се његовог погвига. Не само монаси, већ и сваки верујући човек уз помоћ „Лествице“ може да одреди на ком је духовном нивоу, каква све искушења у животу има и против чега треба да се бори. То је заиста једна благословена књига, настала из аскетског искуства која нам помаже да препознамо препреке које стоје на путу нашега спасења и да се против њих на прави начин изборимо, рекао је Епископ Фотије. Од овог великог богоугодника можемо да се научимо многим добрим стварима, а пре свега стрпњењу које у данашњем свету умногоме недостаје, закључио је он.
Извор: Епархија далматинска
Нема коментара:
Постави коментар