Владика Фотије: Крст је пут јединства, заједништва и љубави

Треће недеље Часног поста Његово Преосвештенсво Епископ далматински г. Фотије служио је, уз саслужење свештенства Епархије далматинске, свету архијерејску Литургију у Бенковцу.

У храму Светог Јована окупио се велики број верника, којима је, након свете тајне причешћа Епископ говорио о симболици крста и његовом вишеструком значењу: -Данас прослављамо поклоњење Часном Крсту Христовом и сећамо се Светог Јована Крститеља, који се на иконама увек приказује са крстом. Овај симбол православне вере нас подсећа и доказује непрекидно распеће наших бића, вечиту борбу сваког човека да заврши са старим грешним човеком у себи и попут Христа васкрсне у врлинском животу да би живео по Богу и по закону Божјем.

-Није случајно што је Господ Христос одабрао баш крст као оруђе срама да на њему буде распет, да би га својим васкрсењем претворио у оруђе славе и победе којим се нама свима дарује вечни живот. Да бисмо достигли васкрсење треба да прођемо пут крста, као што је Господ Христос идући на Голготу носио свој крст и падао и посртао под његовим теретом, тако и ми људи често клецамо и падамо под крстом који имамо. Сваки човек појединачно носи свој крст у виду недаћа и искушења са којима се суочава током живота, али и читави народи, па и сви људи носе један заједнички крст. Његову тежину посебно осећају Срби у Далмацији, јер као што је документовано кроз историју па до дана данашњег, никада није било лако носити крст Православља на овим просторима. О томе сведочи наш велики владика Никодим Милаш који је у својој књизи „Православна Далмација“ записао како су се Срби досељавали на подручје Далмације и живели под турским јармом борећи се са прогонима разних империја које су ту владале, али су носили свој крст и остали верни православљу, својој крсној слави, традицији и језику. Слична борба стоји и данас пред нама, зато се, иако нас је остало мало, молимо Богу да се људи који су овде живели врате на своја огњишта да би очували и обновили наше светиње, истакао је владика Фотије и подсетио:

-Све је у животу крст; борба за породицу, за повратак и опстанак, за очување личног и националног идентитета, свакодневни труд упркос свим препрекама, али тај крст има смисла ако имамо вере у Бога и ако га поистоветимо са Христовим крстом, онда наше муке и страдање имају смисла. У супротном, сваки човек би био у искушењу да падне у очајање и осећај да је сам на свету и постане песимиста, а сваки верник је увек оптимиста, јер зна да у својој борби никад није сам и да свој крст носи уз Божју помоћ. Крст је пут јединства, заједништва и љубави који нам дарује благослов Божји.

Извор: Епархија далматинска