«Да би се овоме нереду на пут стало, и да би свештена лица Наше епархије била и у овоме једнака свештеним лицима у другим добро уређеним православним црквама, препоручујемо високопречасној еп. Консисторији, да, позивом на 96. канон светог васељенског пето-шестог сабора и на Т. IX Властареве Синтагме, окружним писмом на све епархијско свештенство строго нареди, да свако свештено лице, без разлике чина и степена, безусловно мора носити дугу косу, барем два три центиметра ниже ува, да је мора чешљати од чела равно натраг, а тако исто да мора браду дужу носити, по могућности са свијем је не подрезујући.
«О извршењу ове наредбе имаће водити бригу, а под своју личну одговорност пред Нама високопречасни протопрезвитери и манастирски настојатељи за подручна им свештена лица, а за задарско свештенство дотични консисторијски референат, у чији реферат овај предмет спада.
«Исто тако ће вископречасна Консисторија наредити, да никакво свештено лице, које је кратковидо, те мора да непрестано носи на очима увеличавајуће стакло, не смије носити онаква стакла, која о врпци висе и на нос се натичу, него само праве наочаре, који се за ушима учвршћују. Оно ношење на врпци увеличавајућих стакала, осим тога што показује код дотичних нагињање на сујетност и свјетовњачку моду и узбуђује код вјерних негодовање, ово у исто вријеме смета при вршењу св. службе, особито у часу причешћа, као што смо се Ми о томе лично при Нашим каноничким посјетама имали прилике освједочити.»
Консисторија врућо препоручује свему епархијском свештенству, да се влада по односној наредби, како би се тиме избјегнути могле оне неповољности, које би из случајног пренебрежења појединаца дотичне постигнути могле.
Н. Милаш, Окружнице епархијском
свештенству, Задар, 1892. г
Извор: Епархија далматинска
Нема коментара:
Постави коментар