-Како је боље творити умну молитву, са пажњом на откуцаје срца или са пажњом на дисање?Лакше је творити Исусову молитву ако се она усклади са дисањем. Св. Јован Лествичник каже да наша молитва треба да буде сједињена са дисањем. Баш као што нам је за живот потребан ваздух, тако и да бисмо нахранили душу благодаћу Духа Светога, треба да се молимо. Када удишете изговарајте:
“Господе Исусе Христе, Сине Божји”, а када издишете изговарајте: “помилуј ме, грешног!” Јер кроз мисли све грехове и страсти ми усмеравамо на срце. Кроз Исусову молитву, када изговарамо “Господе Исусе христе, Сине Божији,” ми призивамо Господа у наше срце, а када кажемо “помилуј ме грешног!” ми одгонимо страсти и грехове из нашег срца. Призивајући име Господа Исуса Христа непрестано, хришћанин се постепено обожује. Али потребна је пажња, уздржање и тиховање. Зато су оци одлазили у пустиње, напуштена места, како би пребивали у тишини и како би могли да се усресреде умом на молитву. Ако човек много говори, па чак и душекорисне ствари, може да падне. Св. Арсеније Велики је рекао: “Зажалио сам када сам говорио, али никада нисам зажалио када сам ћутао.” Али ми, многоговорљиви, који време своје узалудно трошимо – како можемо рећи: “Господе Исусе Христе?” Што се тиче практиковања Исусове молитве, било да се она твори уз концентрацију на дисање или откуцаје срца, сваки хришћанин треба да, из свог искуства, закључи који му метод највише одговара.
Извор: о. Гаврило страница на Фејскбуку
Нема коментара:
Постави коментар