Просечна цена киловат-часа код нас је 6,1 евроценти, без ПДВ, и за трећину је мања од најјевтинијег киловат-часа у окружењу
Агенцији за енергетику Србије ни јуче није стигао захтев за поскупљење струје, који би требало да им упути Електропривреда Србије, тако да поскупљења од 1. априла сасвим сигурно неће бити, јер по Закону о заштити потрошача јавност о новој цени мора да буде обавештена бар 30 дана раније.
После последњег поскупљења струје у августу 2013. године просечна цена једног киловат-сата за домаћинства, без урачунатог пореза на додату вредност, износи 6,148 динара, а за индустрију 5,854 динара.
Почетак маја је и последњи рок до када би струја морала да поскупи, јер током тог месеца у Србију поново долази мисија ММФ-а да би се уверила да ли спроводимо све оне мере које смо Меморандумом потписали, а међу којима је и виша цена струје.
Ни влади да саопшти, чини се, тешку вест о поскупљењу струје, а ни грађанима да ће из буџета морати више да издвајају за ове трошкове, не би било тако тешко, да од новембра прошле године нису смањене пензије и плате у јавном сектору за око 10 одсто.
С друге стране, чињеница је да Србија има најнижу цену струје у Европи, али су јој и пензије готово на најнижем нивоу. При том се не сме губити из вида чињеница да су пензионери у Србији најредовније платише.
Да ли ће се после најновијег повећања од 15 одсто нешто променити, или ће пензионери и даље први стати у ред да плате рачуне, остаје да се види. ЕПС не крије да стрепи од могућности да наплата рачуна с поскупљењем падне за који проценат.
Просечна цена киловата у Србији је 6,1 евроцент, док је просечна пензија 192,8 евра. Дотле Црна Гора има и вишу цену струје, око 10,3 евроценти, али су зато пензије у тој земљи веће за скоро 80 евра у просеку од наших.
Пензионери у Македонији имају мању пензију, око 144 евра, а киловат-час струје плаћају скупље око 7,9 евроценти.
Струју по 7,9 евроценти плаћају потрошачи у БиХ чија је просечна пензија мања од српске и не прелази 171 евро. Хрватска с просечном пензијом од 310 евра плаћа струју дупло скупље него Србија од 13,1 евроценти.
Немачка где је просечна пензија око 1.170 евра киловат-сат кошта око 29,6 евроценти, дакле, скоро пет пута скупље од српске, али су и њихове пензије шест пута веће од овдашњих.
Просечна словеначка пензија износи 600 евра, дакле, три пута је већа од српске, а киловат-час струје кошта 16,3 евроценти, нешто више од два и по пута него у Србији.
Просечан рачун за струју у зависности од доба године, а да се при том домаћинство не греје на струју износи око 2.500 до 3.000 динара, а уколико се греје на струју од 5.000 до 10.000 у зависности од квадратуре стана.
Извор: Политика
Агенцији за енергетику Србије ни јуче није стигао захтев за поскупљење струје, који би требало да им упути Електропривреда Србије, тако да поскупљења од 1. априла сасвим сигурно неће бити, јер по Закону о заштити потрошача јавност о новој цени мора да буде обавештена бар 30 дана раније.
После последњег поскупљења струје у августу 2013. године просечна цена једног киловат-сата за домаћинства, без урачунатог пореза на додату вредност, износи 6,148 динара, а за индустрију 5,854 динара.
Почетак маја је и последњи рок до када би струја морала да поскупи, јер током тог месеца у Србију поново долази мисија ММФ-а да би се уверила да ли спроводимо све оне мере које смо Меморандумом потписали, а међу којима је и виша цена струје.
Ни влади да саопшти, чини се, тешку вест о поскупљењу струје, а ни грађанима да ће из буџета морати више да издвајају за ове трошкове, не би било тако тешко, да од новембра прошле године нису смањене пензије и плате у јавном сектору за око 10 одсто.
С друге стране, чињеница је да Србија има најнижу цену струје у Европи, али су јој и пензије готово на најнижем нивоу. При том се не сме губити из вида чињеница да су пензионери у Србији најредовније платише.
Да ли ће се после најновијег повећања од 15 одсто нешто променити, или ће пензионери и даље први стати у ред да плате рачуне, остаје да се види. ЕПС не крије да стрепи од могућности да наплата рачуна с поскупљењем падне за који проценат.
Просечна цена киловата у Србији је 6,1 евроцент, док је просечна пензија 192,8 евра. Дотле Црна Гора има и вишу цену струје, око 10,3 евроценти, али су зато пензије у тој земљи веће за скоро 80 евра у просеку од наших.
Пензионери у Македонији имају мању пензију, око 144 евра, а киловат-час струје плаћају скупље око 7,9 евроценти.
Струју по 7,9 евроценти плаћају потрошачи у БиХ чија је просечна пензија мања од српске и не прелази 171 евро. Хрватска с просечном пензијом од 310 евра плаћа струју дупло скупље него Србија од 13,1 евроценти.
Немачка где је просечна пензија око 1.170 евра киловат-сат кошта око 29,6 евроценти, дакле, скоро пет пута скупље од српске, али су и њихове пензије шест пута веће од овдашњих.
Просечна словеначка пензија износи 600 евра, дакле, три пута је већа од српске, а киловат-час струје кошта 16,3 евроценти, нешто више од два и по пута него у Србији.
Просечан рачун за струју у зависности од доба године, а да се при том домаћинство не греје на струју износи око 2.500 до 3.000 динара, а уколико се греје на струју од 5.000 до 10.000 у зависности од квадратуре стана.
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар