Адвокат Зоран Пиперовић поднио је јуче кривичну пријаву Врховном
државном тужилаштву против Н.Н. лица одговорних носилаца јавних
овлашћења у Министарству унутрашњих послова (МУП), због њихове усмене
наредбе којом је протојереју Велибору Џомићу забрањен улазак у Црну
Гору. У пријави се наводи да су осумњичена Н.Н. лица противправним
искоришћавањем свог службеног положаја и неизвршавањем својс службене
дужности издали усмену наредбу дежурном полицајцу на граничном прелазу
Враћеновићи да не дозволи улазак Џомића у Црну Гору.
У намјери да оштећеном Велибору Џомићу нанесе штету и теже му повриједе права (да борави у Црној Гори како би учествовао у поступку који се води по његовој тужби пред Управним судом) на начин што су, упркос чињеници да је том полицајцу предочио одлуку Управног суда рјешење УП 4/14 од 12. фебруара 2015. године, издали наредбу да се оштећеном забрани улазак у Црну Гору, иако се цитираном одлуком управо улазак одобрава, наводи се у пријави Пиперовића.
Даље се наводи да су осумњичена Н.Н. лица тиме починила кривично дјело злоупотреба службеног положаја из члана 416, став 1 Кривичног законика у стицају са кривичним дјелом неизвршење судске одлуке из члана 395, став 1.
Пиперовић је тужилаштву предложио да у извиђају саслуша Велибора Џомића, дежурног полицајца са граничног прелаза који је свештенику саопштио одлуку и који је добио на увид и копирао рјешење Управног суда.
Посебно је потребно питати га на околности како се зове старјешина Кнежевић који му је пренио наредбу, наводи се у кривичној пријави.
Пиперовић потом предлаже да се саслуша полицајац-старјешина Кнежевић о томе ко му је издао наредбу коју је пренио службенику који ју је саопштио Цомићу.
Предлажем да тужилац узме изјаву од шефа пограничне полиције Веска Вукадиновића да ли је 15. фебруара 2015. године пуномоћнику оштећеног, адвокату Зорану Пиперовићу, казао да његов одсјек није донио рјешење о забрани уласка Велибора Џомића, нити да има намјеру да то уради пише у пријави, гдје се предлаже да се на те околности узме и изјава од Пиперовића.
У кривичној пријави је посебно наведено да тужилаштво узме изјаве од министра унутрашњих послова Рашка Коњевића и генералног директора Директората за управне унутрашње послове Абида Црновршанина.
Хијерархија и организационо устројство налажу да су само они могли да дају коначну инструкцију. Ако се ланац наредбе за неулазак прекинуо прије њиховог сазнања и наредбе, из исказа полицајца Кнежевића треба утврдити ко је задњи у хијерархији МУП-а дао усмену наредбу супротно судској одлуци наводи се у пријави.
У пријави се истиче да „МУП збуњујући јавност, не би ли оправдао своје незаконито поступање у врло конкретном догађају од 16. фебруара око 17.10, мијењају тезе и врло прозирно за своје оправдање имају поштапање у ставу АНБ-а, да је оштећени Џомић национално опасан”.
Да би на основу тога забранили улазак морали су да спроведу поступак који би резултирао рјешењем о забрани уласка и које би садржало правну поуку. Извјештај АНБ-а је важан у конкретном случају за меритум у поступку код органа управе и Управног суда. Он нема везе са оним што се третира привременом мјером. АНБ и не мора, упркос ставу, уопште да зна за постојање привремене мјере, нити је то у опису њиховог посла. Да је у питању зла воља и злоупотреба најбоље говори и неумољива чињеница да је три пута МУП доносио рјешење о усвајању привремене мјере упркос ставу АНБ-а који је био исти као и овај задњи, пише у пријави.
Подсјетимо, Велибор Џомић је напусгио Црну Гору 8. фебруара, након што му је уручено рјешење о одбијању захтјева за одобрење привременог боравка. Управни суд је у међувремену, поступајући по захтјеву Џомића, донио привремену мјеру којом је свештенику СПЦ дозвољен останак у држави до окончања управног спора који се по његовој тужби води против МУП-а пред овим судом. Након што је суд донио такву одлуку, Џомић је покушао да уђе у државу, али је у томе спријечен „усменом наредбом” претпостављених дежурном полицајцу.
Ово није 1948. година
Зоран Пиперовић се у кривичној пријави позвао на изјаву предсједника Управног суда Бранислава Радуловића дату јуче „Дану”, који је казао да МУП драстично предњачи по непоштовању одлука овог суда.
У иоле озбиљној земљи изјава са овако озбиљног мјеста била би највећи знак за узбуну. Европа ће чути како полиција не хаје за судске одлуке и то у фази преговора са ЕУ. Без имало патетике и политиканства хтио сам да кажем да је ово примјер који би коначно могао да декуражира МУП, јер није ово 1948. Ово је гола сила, инаћење, вријеђање људи и суда. Када ћуте НВО, штампа и аминују силу, увијек кад им се појединац не свиђа, ви морате овај еклатантан примјер кривичног дјела процесуирати и одговорне извести пред суд. Ако хају за било који суд, закључио је Пиперовић.
Џомићу не опраштају непризнавање лажне државе
Независни посланик Новица Станић казао је у Скупштини да је усуд Црне Горе да у њој увијек постоје прогонитељи и прогоњени.
Данас се, нажалост, прогоне свештеници СПЦ. Министар каже да нема право да пријети, али има право да прогони. Прогнао је свештеника Велибора Џомића, доктора наука, предавача, интелектуалца, али све је то џаба, кад је био против признавања лажне НАТО државе Косово. То му је страшна грешка и она се не може опростити. Још кад Удба то оквалификује као пријетњу државним интересима онда је „мушкетање” (смртна казна стријељањем), било право рјешење, али због Европе то нијесу урадили, па га је министар прогнао. Залуд три пресуде Управног суда, свијетле тачке црногорског правосуђа, изјавио је је Станић.
У намјери да оштећеном Велибору Џомићу нанесе штету и теже му повриједе права (да борави у Црној Гори како би учествовао у поступку који се води по његовој тужби пред Управним судом) на начин што су, упркос чињеници да је том полицајцу предочио одлуку Управног суда рјешење УП 4/14 од 12. фебруара 2015. године, издали наредбу да се оштећеном забрани улазак у Црну Гору, иако се цитираном одлуком управо улазак одобрава, наводи се у пријави Пиперовића.
Даље се наводи да су осумњичена Н.Н. лица тиме починила кривично дјело злоупотреба службеног положаја из члана 416, став 1 Кривичног законика у стицају са кривичним дјелом неизвршење судске одлуке из члана 395, став 1.
Пиперовић је тужилаштву предложио да у извиђају саслуша Велибора Џомића, дежурног полицајца са граничног прелаза који је свештенику саопштио одлуку и који је добио на увид и копирао рјешење Управног суда.
Посебно је потребно питати га на околности како се зове старјешина Кнежевић који му је пренио наредбу, наводи се у кривичној пријави.
Пиперовић потом предлаже да се саслуша полицајац-старјешина Кнежевић о томе ко му је издао наредбу коју је пренио службенику који ју је саопштио Цомићу.
Предлажем да тужилац узме изјаву од шефа пограничне полиције Веска Вукадиновића да ли је 15. фебруара 2015. године пуномоћнику оштећеног, адвокату Зорану Пиперовићу, казао да његов одсјек није донио рјешење о забрани уласка Велибора Џомића, нити да има намјеру да то уради пише у пријави, гдје се предлаже да се на те околности узме и изјава од Пиперовића.
У кривичној пријави је посебно наведено да тужилаштво узме изјаве од министра унутрашњих послова Рашка Коњевића и генералног директора Директората за управне унутрашње послове Абида Црновршанина.
Хијерархија и организационо устројство налажу да су само они могли да дају коначну инструкцију. Ако се ланац наредбе за неулазак прекинуо прије њиховог сазнања и наредбе, из исказа полицајца Кнежевића треба утврдити ко је задњи у хијерархији МУП-а дао усмену наредбу супротно судској одлуци наводи се у пријави.
У пријави се истиче да „МУП збуњујући јавност, не би ли оправдао своје незаконито поступање у врло конкретном догађају од 16. фебруара око 17.10, мијењају тезе и врло прозирно за своје оправдање имају поштапање у ставу АНБ-а, да је оштећени Џомић национално опасан”.
Да би на основу тога забранили улазак морали су да спроведу поступак који би резултирао рјешењем о забрани уласка и које би садржало правну поуку. Извјештај АНБ-а је важан у конкретном случају за меритум у поступку код органа управе и Управног суда. Он нема везе са оним што се третира привременом мјером. АНБ и не мора, упркос ставу, уопште да зна за постојање привремене мјере, нити је то у опису њиховог посла. Да је у питању зла воља и злоупотреба најбоље говори и неумољива чињеница да је три пута МУП доносио рјешење о усвајању привремене мјере упркос ставу АНБ-а који је био исти као и овај задњи, пише у пријави.
Подсјетимо, Велибор Џомић је напусгио Црну Гору 8. фебруара, након што му је уручено рјешење о одбијању захтјева за одобрење привременог боравка. Управни суд је у међувремену, поступајући по захтјеву Џомића, донио привремену мјеру којом је свештенику СПЦ дозвољен останак у држави до окончања управног спора који се по његовој тужби води против МУП-а пред овим судом. Након што је суд донио такву одлуку, Џомић је покушао да уђе у државу, али је у томе спријечен „усменом наредбом” претпостављених дежурном полицајцу.
Ово није 1948. година
Зоран Пиперовић се у кривичној пријави позвао на изјаву предсједника Управног суда Бранислава Радуловића дату јуче „Дану”, који је казао да МУП драстично предњачи по непоштовању одлука овог суда.
У иоле озбиљној земљи изјава са овако озбиљног мјеста била би највећи знак за узбуну. Европа ће чути како полиција не хаје за судске одлуке и то у фази преговора са ЕУ. Без имало патетике и политиканства хтио сам да кажем да је ово примјер који би коначно могао да декуражира МУП, јер није ово 1948. Ово је гола сила, инаћење, вријеђање људи и суда. Када ћуте НВО, штампа и аминују силу, увијек кад им се појединац не свиђа, ви морате овај еклатантан примјер кривичног дјела процесуирати и одговорне извести пред суд. Ако хају за било који суд, закључио је Пиперовић.
Џомићу не опраштају непризнавање лажне државе
Независни посланик Новица Станић казао је у Скупштини да је усуд Црне Горе да у њој увијек постоје прогонитељи и прогоњени.
Данас се, нажалост, прогоне свештеници СПЦ. Министар каже да нема право да пријети, али има право да прогони. Прогнао је свештеника Велибора Џомића, доктора наука, предавача, интелектуалца, али све је то џаба, кад је био против признавања лажне НАТО државе Косово. То му је страшна грешка и она се не може опростити. Још кад Удба то оквалификује као пријетњу државним интересима онда је „мушкетање” (смртна казна стријељањем), било право рјешење, али због Европе то нијесу урадили, па га је министар прогнао. Залуд три пресуде Управног суда, свијетле тачке црногорског правосуђа, изјавио је је Станић.
Ана Топаловић, М.В.П.
Извор: Дан
Нема коментара:
Постави коментар