Историја Устава у Србији

НОВИ САД - Пре тачно 180 година, на Сретење, у Крагујевцу је одиграна прва позоришна представа – и усвојен је први устав у Србији – Сретењски устав. Србија данас обележава пуних 180 година парламентаризма и борбе за вредности које називамо и трајним, и европским.

80 година српске уставности протекло је у извесном дисконтинуитету. Познаваоци кажу да је Србија у својој уставности ишла корак по корак напред – почевши од изнуђеног Сретењског устава 1835 – насталог по угледу на Француску уставну повељу – све до чувеног Радикалског из 1888, којим су створени услови за здрав парламентаризам, али да је стварањем Краљевине отпочела уставна стагнација.

Само у XIX веку, док аутократске империје попут Аустоугарске, Отоманског царства и Русије немају ниједан устав, Србија их има чак четири – и сви су проевропски.

Међутим, стручњаци објашњавају да је Србија током дугог периода под Турцима попримила оријентални начин мишљења и владања, због чега је било врло тешко да се на такво тле, и у такво време, прими нешто што се називало тадашњом европском уставношћу и европским стандардима.

И XX век обележен је различитим типовима уставног права, а заједничко им је било једно: рушилачки однос новог према старом.

"Мислим да је кроз решавање тог уставног питања много више фокус био у решавању политичких и дневнополитичких питања, него круцијалних, фундаменталних вредности српског друштва, које тежи ка томе још од „Сретењског устава“ да се укључи у породицу европских народа", рекао је Горан Васин, са Департмана за историју ФФНС.

"Но, што се тиче европских стандарда, нисмо много одмакли, познаје их и данашњи устав. И опет се око њих вртимо – а нисмо баш сигурни шта то заправо и значи", рекао је Слободан Орловић, са Правног факултета у Новом Саду.

Сретењском уставу нису биле наклоњене ни велике европске силе ни Кнез Милош – кажу стручњаци – због чега је добро написан текст, остао само „мртво слово на папиру“ – јер Србија није била Француска ни тада, ни данас. Данашњи устав, усвојен 2006, важи за наследника – или слабију копију – оног донетог 1990.

"Мислим да тај устав није оно што је потребно Србији. Мислим да би требало да дође до извесних уставних промена, да се устав модернизује, да буде уклопљен у један шири контекст устава каквих постоје у Европској унији", додао је Васин.

"Он може да се поправља, може да се мења, може да се новелира, али и ту су некакве политичке… политички мотиви у првом плану, а не – претпостављам – неки новотехнички, односно стручни", нагласио је Орловић.

Актуелни политички моменат 2006. године, и питање Косова и Метохије, наметнули су спорну преамбулу о статусу те покрајине.

Извор: РТВ