Мађарска до сада ниједног Албанца није вратила у Србију

Косовски Албанци могу по споразуму о реадмисији да буду враћени у Србију

Косово je у у последња два месеца напустило је више десетина хиљада Албанаца: према неким проценама реч је о више од 50.000 грађана, међу којима је и 6.000 ученика основних школа. Многи од њих упутили су се илегално преко границе Србије и Мађарске у Европску унију.

Циљ им је нека од земаља на западу и северу Старог континента.

Премијер Србије Александар Вучић изјавио је јуче да Србија у вези са повећаним бројем косовских Албанаца који желе да пређу у земље Европске уније, предузима све мере у договору са Мађарском, Аустријом и Немачком. „Ако они не желе да их приме, ми ћемо полако да их враћамо тамо одакле су дошли”, рекао је Вучић новинарима у паузи скупа „Београдски дијалози”, преноси Бета.

Он је навео да Србија не може и неће да крши слободу кретања и додао да ће у договору са европским партнерима испунити договор.

Остаје отворено питање да ли Албанци напуштају Косово из економских разлога, због сиромаштва и тешког живота или разлог лежи у политичким циљевима. Ипак, немачка амбасада у Приштини, према писању медија, упозорила је пре неколико дана своју земљу на „лавину азиланата са Косова” и захтевала хитну акцију немачких власти, јер се егзодус, како су навели, „може брзим мерама, пре свега Берлина, зауставити”. На другој страни, мађарске власти за сада драстичније не реагују на велики прилив азиланата, иако је, према недавно објављеним информацијама, само у јануару 10.200 косовских Албанаца затражило азил у овој земљи. А према споразуму о реадмисији Мађарска може да врати ове Албанце кући – у Србију.

– До сада ниједан захтев за реадмисију нисмо добили, а Комесаријат за избеглице и миграције наступа тек када Министарство унутрашњих послова започне процес реадмисије. Иначе, ми смо спремни у случају да постоји потреба за прихват тих људи, баш као што смо и иначе у процесу реадмисије спремни да прихватимо све наше држављане и да им обезбедимо елементарну подршку збрињавању. То смо уосталом својевремено и радили када је враћена велика група наших држављана из Белгије – каже за „Политику” Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције.

Прихватни центри за евентуалне повратнике по споразуму о реадмисији постоје – налазе се у Шапцу и Белој Паланци, а према потреби Комесаријат може да ангажује и додатне капацитете, објашњава наш саговорник.

– Када МУП од нас буде затражио, можемо све капацитете да ставимо у функцију. Али, лично не верујем да ће до тога доћи, јер не очекујем да ће ико од оних који евентуално буду враћени из Мађарске тражити нашу помоћ. Реч је о људима који су на пут у бели свет пошли са новцем, а чињеница је да се ни нама ни било ком другом органу у држави нису обраћали у свом проласку до мађарске границе, зато је највероватније да ће тако учинити и у случају да буду враћени у земљу – истиче Цуцић.

Комесаријат за избеглице, по оцени првог човека ове институције, спреман је да свакоме ко евентуално затражи асистенцију пружи подршку.

– Постоји јасна процедура, а ми смо потпуно спремни да обавимо свој део посла. Али главни актер у свему томе је Министарство унутрашњих послова, док сви остали, попут нас, социјале, здравства... прате захтеве МУП-а – наводи комесар за избеглице.

На наше питање да ли се може десити да српско-мађарску границу у процесу реадмисије пређе велики број људи без докумената, Цуцић одговара:

– Тешко ће бити да ти људи немају документа, јер не може нико да врати држављанина друге земље док се не утврди његов прецизан идентитет. Сигурно да сви ти људи који су кренули на пут имају документе – нико није могао да испише дете из школе, а да није имао код себе личну карту.

Према „Споразуму о реадмисији лица која незаконито бораве”, званичном документу који је Србија потписала са Европском унијом 2007. године у Бриселу, Комесаријат за избеглице по налогу државе збрињава особе у реадмисији по ургентном поступку. Ове особе имају право на бесплатан превоз до прихватилишта, повезивање са центром за социјални рад, обезбеђивање карте за превоз, смештај у центре за интервентни прихват... Сви настали трошкови иду на терет државе.

-----------------------------------------------------------

Жандармерија помаже Граничној полицији

Максимално су појачане контроле на српско-мађарској граници и због повећаног броја илегалних миграната, упућена је помоћ у људству и опреми и из других регионалних центара Управе граничне полиције”, одговарају у МУП-у Србије на питања „Политике” о тренутној ситуацији на нашим границама. Од данас помоћ Граничној полиције пружиће и припадници Жандармерије, као и полиције опште надлежности, кажу у МУП-у.

Како наводе надлежни, број особа из Аутономне покрајине Косово и Метохија, које су напустиле земљу на граници са Мађарском, од јуна 2014. до јуче, износи 32.364. „На другој страни, број лица са Косова и Метохије која су ушла на различитим граничним прелазима, у истом периоду, јесте 42.388.

На терену су ангажоване додатне мобилне јединице, са термовизијским возилима и ручним термовизијским камерама, а појачане су и српско-мађарске мешовите патроле.

Дејана Ивановић

-----------------------------------------------------------

Смањен број долазака грађана са Косова

Суботица – Талас миграната са Косова и Метохије који су долазили у Суботицу како би покушали нелегалним путевима да пређу границу са Мађарском, полако се смирује. Према речима Миодрага Стојковића, помоћникa директора за Аутобуску станицу у Суботици, током прва два дана стигло је четири аутобуса на ванредној линији са Албанцима са Косова. Претходних седмица дневно је долазило и до десетак аутобуса. Мирније је и у Прекршајном суду у Суботици пред чије судије је у уторак доведено пет особа због покушаја да илегално пређу границу, док је у понедељак било 20 таквих лица. Љуба Симић, председник Прекршајног суда, каже за „Политику” да од почетка године до 8. фебруара бележе 793 покушаја илегалног преласка, од чега је 550 лица било са Косова и Метохије. Од укупног броја особа ухваћених у покушају илегалног преласка границе, само за протекли викенд од петка до недеље пред судије је доведено половина од тог броја, 370 лица.Процењује се да је строжа контрола граничне линије између Мађарске и Србије утицала на то да становници који су желели да напусте Косово и Метохију то сада покушавају другим правцима.

А.И.

Извор: Политика