ПЕСМА БОГОТРАЖИТЕЉА

Греси многи утиснуше
ожиљке на мојој души
и ближњи ме оставише,
све се тешко на ме сруши...

Вера ми је ослабила,
надвила се тама,
униније завлада,
срце моје слама.

Баш у једном таквом
мрачном и тешком трену
зачух црквена звона
и дух мој се прену.

Ногу пред ногу - лагано
стигох до Цркве свете,
дрхтавом руком отворих врата
ја - грешно Божије дете.

Клекнух на сред Храма,
бујица суза крену,
одједном осетих руку
на своме рамену.

"Шта те то мучи, дете,
због чега туга толика?
Уздај се у Бога Живога,
Његова је Милост велика.

И увек говори дете:
- НЕК БУДЕ ВОЉА ТВОЈА!"
Умилним гласом рече
свештенослужитељ Воја.

"Желим да срце моје
постане Божији Престо,
желим - у души мојој
да молитва нађе место.

Ал' како ћу грешне душе
пред Живог Христа стати,
- сем грехова својих
ја немам ништа Му дати!"

"Дођи сада у недељу,
детаљно исповеди се,
Крвљу и Телом Христовим
на Литургији причести се!"

И ево ме дођох,
испуних очеву жељу,
исповедих се и причестих
у Свету Недељу.

Од тада у мојој души
настаде чудна радост,
у моје срце се усели
вера, милост и благост.

И дух се мој опорави,
добивши нову снагу,
да стане на пут греху,
да лакше одоли врагу.

Одкада у срцу моме
за Господа има места,
свака бол и ожиљак
са душе ми неста.

Певај душо моја,
певај песме Богу,
само са Њим када си
- ништа ти не могу!

(Ивана Прлина Никодијевић)