Уместо првог ашова, који је у марту 2015. требало да буде забоден у
Србији, чиме би званично отпочела градња гасовода „Јужни ток”, после
готово осам година од прве идеје – да се гради нови руско-европски
гасовод који би заобишао Украјину, Русија је пре два дана решила да од
овог пројекта одустане.
И док већина после ове изненађујуће вести премотава филм тражећи кривца чини се да је у овом часу много важније питање – шта Србија може да уради да би обезбедила други правац снабдевања гасом, а да при том не зависи од Украјине.
Да ли да под хитно обезбеди новац за градњу старог-новог гасовода Ниш–Димитровград који би заобишао Украјину или да евентуално сачека да председник Русије појасни нову руту „новог” гасовода који би из Турске ишао према Грчкој, па потом у Европу.
Остало је нејасно како би то Грци, који су под притиском Брисела и Вашингтона морали да одустану од „Јужног тока”, сада пристали да им нека нова цев поново прође преко земље, када је једини циљ ЕУ и тада и сада да се смањи зависност од руског гаса.
Душан Бајатовић, копредседавајући у компанији „Јужни ток Србија” уверен је да ће овај пројекат бити настављен и изграђен.
– Очекујем договор ЕУ и Русије. Најава обуставе изградње гасовода не значи да су врата за тај пројекат затворена, већ да је Русија само пребацила лопту Бриселу, каже Бајатовић.
Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић изјаву Путина види као поруку Европи, хоћете или нећете „Јужни ток”?
– Ако хоћете, Русија је спремна да тај пројекат реализује: Ако нећете, Русија има где да се окрене – сарадњи са Кином и другим земљама, истакао је он и додаје да је реч о тактици руске стране и да ће после Путинове и Милерове изјаве, „Европа клекнути на колена и молити да се ’Јужни ток’ изгради, јер је Европа гладна гаса”.
Да је све било по плану „Јужни ток”, капацитета 63 милијарде кубика гаса, требало је прве количине да транспортује преко Србије наредне године. Зарада Србије од транзитних такси процењивала се на око 300 милиона евра годишње. Посао би добило око 2.500 радника, а оно што је најважније наша земља би на овај начин обезбедила и производњу струје из гаса градњом гасних електрана. Планом су биле предвиђене четири гасне електране, као и градња друге фазе подземног складишта гаса Банатски Двор.
„Јужни ток” требало је да доведе руски гас директно са највећих копнених налазишта гаса у Сибиру до потрошача у централној и југоисточној Европи испод Црног мора, преко Бугарске, Србије, Италије и Аустрије.
Радови на „Јужном току” обустављени су у Бугарској због захтева Европске комисије да се на тај гасовод примене европска енергетска правила, која с друге стране нису примењена у случају „Северног тока”. За изградњу „Јужног тока” требало је да се откупи више од 8.000 хектара за 24 милиона евра. По последњим информацијама, откупљено је око 80 одсто земљишта, каже Љубинко Савић, секретар за енергетику ПКС.
– Одлука Русије, уколико је коначна, да одустане од „Јужног тока” огромна је штета за економију Србије, објашњава он и додаје да овај гасовод није зависио од Србије, јер смо ми транзитна земља, али смо због политичке одлуке Русије да обустави пројекат остали без инвестиције од око две милијарде евра, која је требало да појача сигурност снабдевања гасом, истакао је Савић.
Коментаришући изјаву председника Путина, Савић каже, да се још не зна да ли је то реакција на притисак Европе, те да постоји вероватноћа да као што је сада донета одлука да се изађе из пројекта, тако изненада могу да се поправе односи ЕУ и Русије, и убрзано крене изградња.
Вредност инвестиције кроз Србију процењена је на две милијарде евра с тим што је руска страна у случају Србије договорила да она сама финансира цео пројекат, који би Србија отплаћивала од транзитне таксе.
----------------------------------
Шта нам је алтернатива?
И док још постоји нада да је Путинова изјава још један покушај да се изврши притисак на Бугарску не би ли кренула с градњом, Србија би, ако хоће сигурно снабдевање гасом из другог правца, морала да се окрене идеји старој више од 20 година, а то је изградња магистралног гасовода Ниш–Димитровград.
Осим разних студија изводљивости и два званична међудржавна документа која су 2010. и 2012. потписале Србија и Бугарска, на терену се није далеко одмакло. При том Димитровград, Пирот, Бела Паланка и Ниш у изградњи гасовода виде развојну шансу, а стручњаци стабилнију снабдевеност Србије гасом.
Двосмерни гасовод дуг 180 километара од чворишта у Дупници близу Софије улазио би у Србију код Димитровграда. Повезивао би даље Пирот, Белу Паланку и Ниш, одакле би се рачвао ка Зајечару и Прахову.
Његовом изградњом отклонио би се страх од евентуалних хаварија на постојећој траси преко Хоргоша, које могу да угрозе снабдевање потрошача гасом на југу Србије.
– Свако снабдевање са друге стране, чак и од неког другог испоручиоца гаса не само од Руса корисно је за државу. Како до тога доћи у овој ситуацији када држава нема новца за његову изградњу доводи у питање када ће то све бити, каже председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић.
Бугарска је бесповратна средства за трасу од Софије до границе, добила из европских фондова, што за Србију не важи, она је морала сама да се снађе за новац.
Интерес Бугарске је да на овај начин обезбеди транспорт гаса и да од тога наплати таксе за транспорт. Интерес Србије је већи, јер би повећао енергетску безбедност Србије, а и Србија би учествовала у транспорту гаса за одређене регионе.
И док већина после ове изненађујуће вести премотава филм тражећи кривца чини се да је у овом часу много важније питање – шта Србија може да уради да би обезбедила други правац снабдевања гасом, а да при том не зависи од Украјине.
Да ли да под хитно обезбеди новац за градњу старог-новог гасовода Ниш–Димитровград који би заобишао Украјину или да евентуално сачека да председник Русије појасни нову руту „новог” гасовода који би из Турске ишао према Грчкој, па потом у Европу.
Остало је нејасно како би то Грци, који су под притиском Брисела и Вашингтона морали да одустану од „Јужног тока”, сада пристали да им нека нова цев поново прође преко земље, када је једини циљ ЕУ и тада и сада да се смањи зависност од руског гаса.
Душан Бајатовић, копредседавајући у компанији „Јужни ток Србија” уверен је да ће овај пројекат бити настављен и изграђен.
– Очекујем договор ЕУ и Русије. Најава обуставе изградње гасовода не значи да су врата за тај пројекат затворена, већ да је Русија само пребацила лопту Бриселу, каже Бајатовић.
Председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић изјаву Путина види као поруку Европи, хоћете или нећете „Јужни ток”?
– Ако хоћете, Русија је спремна да тај пројекат реализује: Ако нећете, Русија има где да се окрене – сарадњи са Кином и другим земљама, истакао је он и додаје да је реч о тактици руске стране и да ће после Путинове и Милерове изјаве, „Европа клекнути на колена и молити да се ’Јужни ток’ изгради, јер је Европа гладна гаса”.
Да је све било по плану „Јужни ток”, капацитета 63 милијарде кубика гаса, требало је прве количине да транспортује преко Србије наредне године. Зарада Србије од транзитних такси процењивала се на око 300 милиона евра годишње. Посао би добило око 2.500 радника, а оно што је најважније наша земља би на овај начин обезбедила и производњу струје из гаса градњом гасних електрана. Планом су биле предвиђене четири гасне електране, као и градња друге фазе подземног складишта гаса Банатски Двор.
„Јужни ток” требало је да доведе руски гас директно са највећих копнених налазишта гаса у Сибиру до потрошача у централној и југоисточној Европи испод Црног мора, преко Бугарске, Србије, Италије и Аустрије.
Радови на „Јужном току” обустављени су у Бугарској због захтева Европске комисије да се на тај гасовод примене европска енергетска правила, која с друге стране нису примењена у случају „Северног тока”. За изградњу „Јужног тока” требало је да се откупи више од 8.000 хектара за 24 милиона евра. По последњим информацијама, откупљено је око 80 одсто земљишта, каже Љубинко Савић, секретар за енергетику ПКС.
– Одлука Русије, уколико је коначна, да одустане од „Јужног тока” огромна је штета за економију Србије, објашњава он и додаје да овај гасовод није зависио од Србије, јер смо ми транзитна земља, али смо због политичке одлуке Русије да обустави пројекат остали без инвестиције од око две милијарде евра, која је требало да појача сигурност снабдевања гасом, истакао је Савић.
Коментаришући изјаву председника Путина, Савић каже, да се још не зна да ли је то реакција на притисак Европе, те да постоји вероватноћа да као што је сада донета одлука да се изађе из пројекта, тако изненада могу да се поправе односи ЕУ и Русије, и убрзано крене изградња.
Вредност инвестиције кроз Србију процењена је на две милијарде евра с тим што је руска страна у случају Србије договорила да она сама финансира цео пројекат, који би Србија отплаћивала од транзитне таксе.
----------------------------------
Шта нам је алтернатива?
И док још постоји нада да је Путинова изјава још један покушај да се изврши притисак на Бугарску не би ли кренула с градњом, Србија би, ако хоће сигурно снабдевање гасом из другог правца, морала да се окрене идеји старој више од 20 година, а то је изградња магистралног гасовода Ниш–Димитровград.
Осим разних студија изводљивости и два званична међудржавна документа која су 2010. и 2012. потписале Србија и Бугарска, на терену се није далеко одмакло. При том Димитровград, Пирот, Бела Паланка и Ниш у изградњи гасовода виде развојну шансу, а стручњаци стабилнију снабдевеност Србије гасом.
Двосмерни гасовод дуг 180 километара од чворишта у Дупници близу Софије улазио би у Србију код Димитровграда. Повезивао би даље Пирот, Белу Паланку и Ниш, одакле би се рачвао ка Зајечару и Прахову.
Његовом изградњом отклонио би се страх од евентуалних хаварија на постојећој траси преко Хоргоша, које могу да угрозе снабдевање потрошача гасом на југу Србије.
– Свако снабдевање са друге стране, чак и од неког другог испоручиоца гаса не само од Руса корисно је за државу. Како до тога доћи у овој ситуацији када држава нема новца за његову изградњу доводи у питање када ће то све бити, каже председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић.
Бугарска је бесповратна средства за трасу од Софије до границе, добила из европских фондова, што за Србију не важи, она је морала сама да се снађе за новац.
Интерес Бугарске је да на овај начин обезбеди транспорт гаса и да од тога наплати таксе за транспорт. Интерес Србије је већи, јер би повећао енергетску безбедност Србије, а и Србија би учествовала у транспорту гаса за одређене регионе.
Нема коментара:
Постави коментар