Предстојатељи су потписали заједничку декларацију којом потврђују своју личну посвећеност хришћанском јединству, као и солидарност са потребитима и угроженима широм свијета. Патриајрх Вартоломеј је испратио Папу Франциска на истанбулски аеродром „Ататурк“.
Папа је посјетио Васељенску патријаршију на позив Васељенског патријарха Вартоломеја, који му је уручен на папској инаугурационој миси 19. марта 2013. Ово је била прва посјета Папе Франциска Васељенској патријаршији.
Заједничка декларација Његове Светости Папе Франциска и Његове Све-светости
Васељенског Патријарха Вартоломеја (30. новембар 2014)
Ми, Папа Франциско и Васељенски Патријарх Вартоломеј I, изражавамо дубоку благодарност Богу за дар овог новог сусрета који нам је омогућио да, у присуству чланова Светог синода, свештенства и вјерних Васељенске патријаршије, заједно прославимо празник светог Андреја Првозваног, брата апостола Петра. Сјећање на апостоле, који су, својом проповијеђу и мученичким свједочанством, свијету објавили благу вијест Јеванђеља, кријепи у нама тежњу да наставимо да ходимо заједно, не би ли превазишли, у љубави и истини, препреке које нас дијеле.
Приликом нашег сусрета у Јерусалиму прошлог маја, када смо се присјетили историјског загрљаја наших часних претходника Папе Павла VI и Васељенског Патријарха Атинагоре, потписали смо заједничку декларацију. Данас, сусревши се још једном у братољубљу, желимо да потврдимо заједничке намјере и бриге.
Изражавамо искрену и чврсту рјешеност, у послушности вољи Господа нашег Исуса Христа, да интензивирамо напоре на промоцији пуног јединства свих хришћана, а изнад свега јединства католика и православних. Такође, намјеравамо да подржимо богословски дијалог који води Мјешовита међународна комисија, коју су прије тачно тридесет пет година, овдје на Фанару, основали Васељенски Патријарх Димитрије и Папа Јован Павле II, а која се тренутно бави најтежим питањима историје наше подјеле и која захтијевају брижљиво и детаљно изучавање. У том циљу, увјеравамо у наше ватрене молитве као пастира Цркве, молећи вјерне да нам се придруже у молитви „да сви једно буду… да свијет вјерује“ (Јн 17, 21).
Изражавамо заједничку забринутост тренутном ситуацијом у Ираку, Сирији и на цијелом Блиском Истоку. Уједињени смо у жељи за миром и стабилношћу, као и у настојању да промовишемо решење сукоба кроз дијалог и помирење. Поздрављајући досадашње напоре на пружање помоћи региону, истовремено позивамо све који носе одговорност за судбину народа да појачају своју посвећеност страдајућим заједницама, међу којима су и хришћани, и омогуће им да остану на својим огњиштима. Не можемо се помирити са Блиским Истоком без хришћана који двије хиљаде година на тим просторима објављују име Исусово. Многа наша браћа и сестре су прогоњени и отјерани из својих домова. Чини се да је, чак, и вриједност људског живота изгубљена, да људска личност више није важна и да се може жртвовати разним интересима. Оно што је у томе најтрагичније је равнодушност многих. Као што нас свети апостол Павле подсјећа, „ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови“ (1. Кор. 12, 26). Ово је закон хришћанског живота, и у том смислу можемо говорити о екуменизму страдања. Као што је крв мученика била сјеме снаге и плодности за Цркву, тако и дијељење свакодневних страдања може постати дјелотворни инструмент јединства. Застрашујућ положај хришћана и осталих који страдају на Блиском Истоку позива нас не само на непрекидну молитву, већ и на одговарајућу реакцију међународне заједнице.
Озбиљни изазови са којима се свијет данас суочава захтијевају солидарност свих људи добре воље, те, такође, препознајемо и значај конструктивног дијалога са Исламом, заснованог на обостраном поштовању и пријатељству. Надахнути истим вриједностима и укријепљени истинским братским осјећањима, муслимани и хришћани су позвани на сарадњу у име правде, мира и поштовања достојанства и права сваке личности, првенствено у оним регионима у којима су вјековима заједнички мирно живјели, а данас трагично заједно подносе ужасе рата. Штавише, као хришћански лидери, позивамо све вјерске лидере да одржавају и јачају међувјерски дијалог и уложе сваки напор на грађење културе мира и солидарности међу појединцима и међу народима.
Подсјећамо се, такође, народа који су подвргнути ужасима рата. Молимо се, прије свега, за мир у Украјини, земљи древне хришћанске традиције, позивајући све стране да крену путем дијалога и поштовања међународног права, како би се окончао сукоб и како би сви Украјинци могли да живе у хармонији.
Наше мисли су са свима вјернима наших Цркава широм свијета, које поздрављамо, повјеравајући их Христу Спаситељу, молећи се да буду неуморни свједоци љубави Божије. Узносимо ватрене молитве Господу да, цјелокупној људској породици, ниспошље дар мира у љубави и јединству.
„А сам Господ мира нека вам да мир свагда и у свакој прилици. Господ са свима вама“ (2. Сол. 3, 16)
Из Фанара, 30. новембар 2014.
Са енглеског: Александар Орландић
Извор: patriarchate.org
Преузето са: Митрополија Црногорско-Приморска
Нема коментара:
Постави коментар