Око 40 еминентних стручњака из области историје, историографије, теологије, лингвистике, те средњовјековне књижевности представиће своја истраживања о животу, раду и заоставштини Стефана Немање.
– Сама чињеница да о Стефану Немањи причамо поводом 900 година од његовог рођења говори колико је тај владар, светитељ и монах био значајан и колико је оставио трага у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији и свуда гдје је оставио свој траг. О родоначелнику династије Немањића говориће четрдесетак реномираних стручњака из Србије, Црне Горе, Италије, Грчке као и Русије. Скуп ће резултирати објављивањем научног зборника који ће допринијети бољем разумијевању ове историјске личности, светитеља и владара, рекао је пројектни координатор Епархије Коста Дојић.
Након Подгорице скуп ће сјутра бити настављен у Никшићу, а отвориће га епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Уз Епархију организатори међунардног скупа, који је уприличен под покровитељством патријарха српског Иринеја и предсједника Републике Србије Томислава Николића, Институт за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, Византолошки институт и Старословенистички одсек САНУ. Дојић је казао да ће научници говорити о српскословенском језику и култури, развоју писмености, умјетности, политичким приликама, те односу државе и цркве у доба Стефана Немање. Координатор организационог одбора Епархије свештеник Остоја Кнежевић нагласио је да је сегмент међународног скупа одржан јуче у Манастиру Студеница, гдје почивају мошти Св. Симеона Мироточивог, што такође има велики значај.
– Организатори скупа су се потрудили да повежу не само значајна мјеста из живота Стефана Немање, оца наше нације, већ и она која су данас од значаја за наш народ као једне цјелине. Заиста доживљавамо као привилегију и то што ће завршни дан рада овог научног скупа бити овдје код нас у Никшићу, па позивамо све грађане да дођу и чују све оно што их посебно интересује из програма научног скупа, јер је доступан свима, рекао је свештеник Кнежевић.
Према програму скуп у Никшићу биће организован по секцијама, односно засебно ће засједати филолошка и историјска. У оквиру филолошке секције излагања ће имати Вања Станишић, Виктор Савић, Јасмина Грковић-Мејџор, проф. др Јелица Стојановић, Дејан Џелебџић, Ирена Шпадијер и проф. др Лидија Томић. О богослужењу у српским земљама током 11. и 12. вијека, у оквиру историјске секције, говориће Алексеј Мстиславович Пентковски, Дубравка Прерадовић излагаће на тему „Светитељски култови и владарски друштвени слој у српским земљама до 1217. године“, епископ славонски Јован (Ћулибрк) о словенском монаштву у Палестини Немањиног времена, Ирена Коматина о римокатоличкој цркви у Дукљи у вријеме Стефана Немање, а Предраг Лутовац о добу Стефана Немање у свјетлу археолошких истраживања на тлу Црне Горе. У дијелу дискусија историјске секције учествоваће Иван Стевовић, Небојша Порчић, Срђан Пириватрић, Вељко Радуновић, Милан Радујко, Бранислав Тодић, Вујадин Иванишевић, Весна Радић, Јелена Богдановић, Зорица Чубровић, Миљан Гогић, Предраг Коматина, Ђорђе Бубало, Смиља Марјановић- Душанић, Даница Поповић, Бошко Бојовић и Анатолиј Аркадјевич Турилов.Б.Брашњо
Митрополит о задужбинама и предањима
Након литургије у цркви Св. Ђорђа учесници скупа ће посјетити тврђаву Рибница, односно Немањин град, као и локалитет Дукља. Засједање скупа у крипти подгоричког Саборног храма отвориће митропилит Амфилохије који ће говорити о немањићким задужбинама и предањима у древној Зети. О Св.Сави и Солуну говориће Антониос- Емилиос Тахијаос, Јоанис Тарнанидис говориће о подацима о промјени литургијске традиције у Цариграду, док ће о бројним другим темама везаним за живот и рад Стефана Немање излагати и Кирил Александрович Максимович, Дејан Радичевић, Злата Бојовић, Гордана Јовановић, Бранка Иванић, Предраг Вукић и Велибор Џомић.
Биљана Брашњо
Извор: Дан
Фото: Српске новине
Нема коментара:
Постави коментар