Креч спасао фреске у манастиру Сопоћани

На ма­на­стир­ској еко­но­ми­ји изграђена кре­ча­на пећ у ко­јој се креч пра­ви ка­ко се то ра­ди ве­ко­ви­ма

Со­по­ћа­ни – Мно­ги струч­ња­ци су на­сто­ја­ли да про­ник­ну у тај­ну ка­ко су фре­ске у ма­на­сти­ру Со­по­ћа­ни одо­ле­ле зу­бу вре­ме­на и мно­ге оста­ле очу­ва­не од 13. ве­ка до да­нас, иако је ма­на­стир био от­кри­вен ви­ше од два ве­ка. Не­ки сма­тра­ју да је је­дан од раз­ло­га и ква­ли­тет кре­ча, пра­вље­ног пре осам ве­ко­ва на тра­ди­ци­о­нал­ни на­чин.

Ре­ста­у­ра­то­ри и кон­зер­ва­то­ри Ре­пу­блич­ког за­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре и овог ле­та су ра­ди­ли на об­но­ви за­ду­жби­не Уро­ша Пр­вог. Сем кон­крет­них ра­до­ва на очу­ва­њу и по­прав­ци сли­ка на зи­до­ви­ма ове све­ти­ње, одр­жан је по­след­њих да­на ав­гу­ста и тро­днев­ни се­ми­нар о кре­чу као исто­риј­ском ма­те­ри­ја­лу. За по­тре­бе се­ми­на­ра из­гра­ђе­на је на ма­на­стир­ској еко­но­ми­ји и кре­ча­на пећ, у ко­јој се креч пра­ви ка­ко се то ра­ди ве­ко­ви­ма у око­ли­ни Со­по­ћа­на, и ис­ко­па­на је кре­ча­на за га­ше­ње и скла­ди­ште­ње до­би­је­ног ма­те­ри­ја­ла.

Три­де­се­так по­ла­зни­ка из Ср­би­је, Бу­гар­ске, Ма­ке­до­ни­је и Ја­па­на слу­ша­ло је на се­ми­на­ру пре­да­ва­ња струч­ња­ка За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка, Ру­дар­ско-ге­о­ло­шког и Би­о­ло­шког фа­кул­те­та и Ин­сти­ту­та за ис­пи­ти­ва­ње ма­те­ри­ја­ла о кре­чу, ње­го­вим осо­би­на­ма и мо­гућ­но­сти­ма упо­тре­бе.

Ја­пан­ка Ми­до­ри Хи­длио фа­сци­ни­ра­на је Со­по­ћа­ни­ма и ње­го­вим фре­ска­ма. Во­ли, ка­же, цр­кве и ма­на­сти­ре, оду­ше­вља­ва­ју је фре­ске на цр­кве­ним зи­до­ви­ма. А креч је на­ро­чи­то за­ни­ма, јер у ње­ној зе­мљи мно­го се ви­ше ко­ри­сте па­пир и др­во.

Ми­ле­на Тал­ко­ва до­шла је из На­ци­о­нал­не га­ле­ри­је за бу­гар­ску умет­ност из Со­фи­је. Со­по­ћан­ске фре­ске су, ка­же, раз­лог за њен дру­ги до­ла­зак у ово ме­сто. Пр­ви пут је ви­де­ла ка­ко се пра­ви при­род­ни креч, без хе­ми­је и фа­бри­ка.

– Спо­ји­ли смо еду­ка­тив­но и прак­тич­но. Упо­зна­ли смо тра­ди­ци­о­нал­ни на­чин пе­че­ња и га­ше­ња кре­ча, и про­из­ве­ли до­вољ­но кре­ча за ре­ста­у­ра­тор­ске ра­до­ве и на фре­ска­ма и на ма­на­стир­ској ар­хи­тек­ту­ри у на­ред­них че­ти­ри-пет го­ди­на – ка­же Дра­ган Ста­но­је­вић, кон­зер­ва­тор из Ре­пу­блич­ког за­во­да ко­ји ру­ко­во­ди про­јек­том.

Од по­себ­не вр­сте ка­ме­на по бр­ди­ма у око­ли­ни Со­по­ћа­на тек рет­ки жи­те­љи го­ди­на­ма пе­ку креч, ко­ји по­сле про­да­ју по Но­вом Па­за­ру и дру­гим ме­сти­ма, те­шко до­ла­зе­ћи до скром­не за­ра­де, јер при­род­ни креч гу­би тр­ку с фа­брич­ки про­из­ве­де­ним ма­те­ри­ја­ли­ма за бе­ље­ње и бо­је­ње зи­до­ва и фа­са­да. Ука­зи­ва­њем на осо­би­не пра­вог при­род­ног и на ста­рин­ски на­чин до­би­је­ног кре­ча ор­га­ни­за­то­ри се­ми­на­ра у Со­по­ћа­ни­ма ве­ру­ју да ће љу­де охра­бри­ти да на­ста­ве с том тра­ди­ци­јом.

С. Ба­кра­че­вић

Извор: Политика