ХИРОШИМА – Неколико десетина хиљада људи окупило се јутрос у
јапанском граду Хирошими како би обележили 69 година првог нуклеарног
напада у историји човечанства.
Међу окупљенима су били неки преживели, рођаци жртава и јапански премијер Шинзо Абе, и одали пошту жртвама минутом ћутања тачно у 8.15 по локалном времену (23.15 ГМТ) када су САД 1945. године бациле атомску бомбу на Хирошиму и тиме принудиле Јапан на капитулацију чиме је оконча Други светски рат.
Тачно у то време, 6. августа 1945. године амерички бомбардер „Енола Геј” бацио атомску бомбу „Литл бој” на Хирошиму, град на западу Јапана.
САД се нису извиниле за тај чин, као ни за други атомски напад на Нагасаки 9. августа исте године. Ниједан амерички председник никад није посетио та два града.
Хирошима је тада разорена, а околних 13 квадратних километара постало је пустош. Погинуло је или од радијације умрло 140.000 људи у Хирошими, а више од 70.000 у Нагасакију на који су
САД нуклеарну бомбу бациле три дана касније.
Градоначелник Хирошиме, неуморни борац против нуклеарног оружја, Казуми Мацуи позвао је данас америчког председника Барака Обаму и све председнике чије земље имају нуклеарно наоружање, да посете Хирошиму и Нагасики, и виде остатке страдања.
„Ако дођете, бићете уверени да је нуклеарно оружје апсолутно зло и да не треба да постоји”, рекао је Мацуи.
Пре неколико дана је преминуо Теодор Ванкирк (94), последњи члан посаде бомбардера који је бацио атомску бомбу на Хирошиму.
После атомског напада, Јапан је капитулирао 15. августа 1945 године што је омогућило да се Други светски рат званично заврши две недеље касније, 2. септембра 1945. године.
Јапан је почетком 20. века водио политику експанзионизма и милитаризације, нарочито у Првом светском рату. Експанзионистичку политику наставио је окупацијом Манџурије 1931, а пошто је то наишло на међународну осуду, Јапану је демонстративно иступио из Лиге народа (претеча УН) две године касније.
Јапан је 1936. године потписао пакт с нацистичком Немачком, а приступањем Тројном пакту је 1940. постао једна од сила Осовине.
Царски Јапан је, после Манџурије, 1937. извршио инвазију других делова Кине и тиме изазвао и Други кинеско-јапански рат.
Јапан је 1940. напао француску Индокину, а 7. децембра 1941. бомбардовао америчку поморску базу у Перл Харбору и прогласио рат чиме су САД ушле Други светски рат.
После совјетске инвазије Манџурије и нуклеарних напада САД на Хирошиму и Нагасаки 1945, Јапан је 15. августа те године прихватио безусловну предају.
Експанзионизам и рат су Јапан и његове поседе коштали милионе живота људи, уз уништавање великог дела индустрије и инфраструктуре.
Савезници на челу са САД су милионе Јапанаца вратили у земљу из колонија широм Азије, елиминишући јапанско царство и враћајући независност територијама које је раније освојила царска војска.
Савезници су Међународни војни трибунал за Далеки исток сазвали 3. маја 1946. ради суђења некима од јапанских вођа за ратне злочине. Међутим, од кривичног гоњења су били изузети припадници истраживачких јединица за бактериолошки рат и чланови царске породице.
Извор: Политика
Међу окупљенима су били неки преживели, рођаци жртава и јапански премијер Шинзо Абе, и одали пошту жртвама минутом ћутања тачно у 8.15 по локалном времену (23.15 ГМТ) када су САД 1945. године бациле атомску бомбу на Хирошиму и тиме принудиле Јапан на капитулацију чиме је оконча Други светски рат.
Тачно у то време, 6. августа 1945. године амерички бомбардер „Енола Геј” бацио атомску бомбу „Литл бој” на Хирошиму, град на западу Јапана.
САД се нису извиниле за тај чин, као ни за други атомски напад на Нагасаки 9. августа исте године. Ниједан амерички председник никад није посетио та два града.
Хирошима је тада разорена, а околних 13 квадратних километара постало је пустош. Погинуло је или од радијације умрло 140.000 људи у Хирошими, а више од 70.000 у Нагасакију на који су
САД нуклеарну бомбу бациле три дана касније.
Градоначелник Хирошиме, неуморни борац против нуклеарног оружја, Казуми Мацуи позвао је данас америчког председника Барака Обаму и све председнике чије земље имају нуклеарно наоружање, да посете Хирошиму и Нагасики, и виде остатке страдања.
„Ако дођете, бићете уверени да је нуклеарно оружје апсолутно зло и да не треба да постоји”, рекао је Мацуи.
Пре неколико дана је преминуо Теодор Ванкирк (94), последњи члан посаде бомбардера који је бацио атомску бомбу на Хирошиму.
После атомског напада, Јапан је капитулирао 15. августа 1945 године што је омогућило да се Други светски рат званично заврши две недеље касније, 2. септембра 1945. године.
Јапан је почетком 20. века водио политику експанзионизма и милитаризације, нарочито у Првом светском рату. Експанзионистичку политику наставио је окупацијом Манџурије 1931, а пошто је то наишло на међународну осуду, Јапану је демонстративно иступио из Лиге народа (претеча УН) две године касније.
Јапан је 1936. године потписао пакт с нацистичком Немачком, а приступањем Тројном пакту је 1940. постао једна од сила Осовине.
Царски Јапан је, после Манџурије, 1937. извршио инвазију других делова Кине и тиме изазвао и Други кинеско-јапански рат.
Јапан је 1940. напао француску Индокину, а 7. децембра 1941. бомбардовао америчку поморску базу у Перл Харбору и прогласио рат чиме су САД ушле Други светски рат.
После совјетске инвазије Манџурије и нуклеарних напада САД на Хирошиму и Нагасаки 1945, Јапан је 15. августа те године прихватио безусловну предају.
Експанзионизам и рат су Јапан и његове поседе коштали милионе живота људи, уз уништавање великог дела индустрије и инфраструктуре.
Савезници на челу са САД су милионе Јапанаца вратили у земљу из колонија широм Азије, елиминишући јапанско царство и враћајући независност територијама које је раније освојила царска војска.
Савезници су Међународни војни трибунал за Далеки исток сазвали 3. маја 1946. ради суђења некима од јапанских вођа за ратне злочине. Међутим, од кривичног гоњења су били изузети припадници истраживачких јединица за бактериолошки рат и чланови царске породице.
Извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар