Свијет поздравља санкције Русији, Москва упозорава на посљедице - Москва сматра да ће од санкција више изгубити ЕУ

Док украјински и свјетски званичници поздрављају нове санкције Сједињених Америчких Држава САД и Европске уније ЕУ против кључних сектора руске економије, Централна банка Руске обећала је да ће помоћи финансијским институцијама које су погођене новим мјерама.

Шеф украјинске дипломатије Павло Климкин поздравио је санкције које су САД и Европска унија увеле Русији. Он је у интервјуу Ројтерсу рекао да је, прије три или четири мјесеца било "практично незамисливо" да ће се ЕУ сагласити око увођења секторских санкција главном трговинском партнеру, Русији, преноси Радио Слободна Европа.

"Кључна ствар за мене је овдје приврженост Украјини, јединственој, демократској и европској Украјини", рекао је Климкин.

Нове санкције могу да погоде њемачку економију, али је мир неупоредиво важнији, изјавио је потпредсједник њемачке владе и министар економије Сигмар Габријел.

"Свјесни смо да можемо да трпимо економске посљедице, трговинска размјена са Русијом није велика, али има одређени значај“, рекао је Габријел додајући да мисли да ће Русија врло брзо осјетити посљедице санкција.

Званична Москва упозорила је да ће нови круг санкција које јој је увео Запад имати "прилично опипљиве посљедице" по Сједињене Америчке Државе и оптужила Вашингтон да жели да казни руску владу због њене одлучности у спровођењу независне државне политике.

"Такве одлуке Вашингтона могу само додатно да погоршају америчко-руске односе и створе изузетно неповољну климу у међународним односима, у којима је сарадња између наше двије земље често имала одлучујућу улогу", наводи се саопштењу руског Министарства спољних послова.

"Стварна штета од увођења тако деструктивних и кратковидих мјера ће бити прилично опипљива за Вашингтон", наводи се у саопштењу.

Руски изасланик у ЕУ Владимир Чизов изјавио је да нове санкције које је Унија увела против Русије не воде никуда и не доприносе рјешавању кризе у Украјини.

"Нажалост, ова одлука потврђује наш закључак да ЕУ још не може или не жели да одустане од курса јачања притиска кроз санкције, што само по себи не води никуда и, у сваком случају, не доприноси деескалацији ситуације у Украјини и око ње", рекао је Чизов.

Друга по величини руска банка ВТБ, која је обухваћена новим санкцијама, саопштила је да су нове казнене мјере "политички мотивисане" и "неправедне", али је увјерена да ће моћи да дође до капитала ако јој буде потребан.

Русија је забранила увоз већину воћа и поврћа из Пољске најављујући да се ово ограничење може проширити и на остале земље Европске уније. То је прва контрамера Москве након проширења западних санкција.

Русија, чији увоз воћа и поврћа из ЕУ годишње достиже двије милијарде еура, највеће је тржиште за ове производе. ЕУ пласира у Русији 28 одсто поврћа од свог укупног извоза и 21.5 одсто воћа. Пољска извози између 60 и 70 одсто воћа у Русију.

Пољско министарство пољопривреде саопштило је забрана увоза “политичка репресија” Русије.

Московски медији оцјењују да су САД и ЕУ увеле до сада најоштрије санкције Русији од времена Хладног рата, које би земљу могле да коштају трећину годишњег буџета.

"Нова ограничења су први, истински ударац по руској економији. Санкције ЕУ тичу се целих сектора - финансијског, нафтног и одбрамбеног", пише агенција РБК.

Портал “Њузру” наводи да руска економија већ сада осећа губитке, јер је Европска банка за обнову и развој ЕБРД недавно одбила да финансира руске пројекте, што за Русију значи да неће добити око 23 милијарди инвестиција годишње.

Портал додаје да се томе може додати и одлив капитала из земље, који је у првом полугодишту ове године износио око 74,6 милијарди долара.

Извор: РТС

------------------------------------------------------------------------

Москва сматра да ће од санкција више изгубити ЕУ

Москва је необично мирно примила нови, трећи ниво санкција Еу против Русије. Ограничења у области банкарског сектора, енергетике, извоза наоружања и такозване продукције двоструке намене ступају на снагу 1. августа. Мере су усагласили амбасадори у Бриселу после вишесатних дебата 29. јула. За њихово формално одобрење није потребно сазвати самит лидера ЕУ. Европској комисији довољно је да добије њихову писмену сагласност, што је чиста формалност. Сопствене додатне санкције су најавиле САД.

Пословни кругови Русије сматрају да ће санкције ЕУ и САД бити стимуланс за развој сопствене индустрије и технологија. Овај процес је већ започет. Председник Путин је одржао у Москви друго саветовање главних министара за питања замене увоза. Према прорачунима владиних експерата, Русији ће бити потребно од три месеца до три године да потпуно пређе са увозне продукције на домаћу у свим гранама – од банкарске делатности (сопствени системи плаћања), до војне и пољопривредне. Тако да ће од санкција изгубити саме земље које их уводе. Оне ће изгубити везе и њихове нише ће бити заузете или руским, или азијским, или латиноамеричким компанијама.

Све ове санкције које ЕУ намеће Вашингтон нису ништа друго до политичка вендета САД против Русије, и можда лично против председника Владимира Путина, сматра председник института за националну стратегију Михаил Ремизов.

У датом случају реч је о форми економског рата против Русије, која с тачке гледишта САД, треба да буде кажњена за очигледно, демонстративно нарушавање принципа новог светског поретка, диктираног из Вашингтона. Почетком 90-их година, када су САД биле једина суперсила, оне су у суштини монополизовале тумачење међународног права, монополизовале примену инструмента силе у политици, монополизовале право својеврсне легитимације политичких режима. И понашање Русије у ситуацији украјинске кризе, са тачке гледитша САД, превише очигледно баца изазов том монополу.

Сви уговори склопљени са земљама ЕУ до 1. августа у свим сферама без изузетка ће бити испуњени. У првом реду на томе је инсистирала Француска, која треба да испоручи Русији два носача хеликоптера Мистрал – вредност уговора износи више од 1,2 милијарде евра. Све извозне лиценце могу да буду добијене после специјалног разматрања.

Уз сву еуфоричну реакцију Вашингтона на нови европски пакет санкција, јасно је да му није пошло за руком да натера европљане да ураде главно: да одустану од увоза руског гаса, како би га заменили његовим гасом из шкриљаца. Овај увоз санкције не дотичу, каже директор Института за стратешко планирање и прогнозирање Александара Гусев.

Што се тиче испорука гаса из шкриљаца из САД, то је једноставно неозбиљно. Чак смешно разматрати. Унутрашња цена гаса из шкриљаца у САД већ је скочила скоро до 700 долара за хиљаду кубних метара. Куповина тог гаса ће се претворити за Европу у велики губитак. Њој је важно да тргује са Русијом.

Москва признаје да најболније за Русију може да буде затварање кредитних тржишта и тгржишта хартија од вредности у Европи. У циљу ограничавања доступа Русије тржиштима капитала ЕУ грађанима земаља уније ће бити забрањено да купују или продају облигације, акције или сличне финансијске инструменте с роком отплате од преко 90 дана, издате у 

државним руским банкама.

Али то је невоља само у перспективи, и само ако се поверује да ће руске банке мирно чекати 

док се за њих затварају новчана тржишта Европе. Руски банкари говоре незванично да су они већ преоријентисали своје кредитне портфеље на тржишта Азије и Латинске Америке. Тачније на Кину и земље БРИКС, посебно на Бразил и Индију.

Извор: Глас Русије