11111111111111

Претражи овај блог

понедељак, 21. јул 2014.

Црногорски исељеници из Аргентине на поклоничком путовању у својој отаџбини

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, данас на празник Свете великомученице Недеље, служена је Света Литургија уз молитвено учешће народа из Подгорице, али и вјерника из Провинције Ћако и других дијелова Аргентине који се ових дана налазе на ходочашћу кроз Црну Гору, Србију и Босну и Херцеговину. Већина од њих су потомци црногорских исељеника.

Евхаристијским сабрањем началствовао је архимандрит Кирило Бојовић, а осим свештенства Саборног храма, предвођеног старешином протојерејом-ставрофором Драганом Митровићем, саслуживали су му и протојереј-ставрофор Милета Кљајевић из подгоричке цркве Светог Ђорђа и протосинђел Евстатије Аздејковић, сабрат Цетињског манастира. На крају Свете Литургије, госте из далеке Аргентине који су дошли предвођени свештеником Бранком Станишићем, поздравио је, у име Митрополита Амфилохија, архимандрит Кирило, сабрат Цетињског манастира и професор Богословије Светог Петра Цетињског.

”Имамо радост у овај недељни дан да поздравимо нашу браћу и сестре, који су поријеклом из ових наших крајева, а чији су преци одавно отишли у далеке крајеве преко океана, у далеку Јужну Америку, у Аргентину и данас је њих педесетак из провинције Ћако гдје живе многи који су коријенима из Црне Горе, са оцем Бранком, дошли да обиђу своју домовину.”
Отац Кирило је рекао гостима да је Владика Амфилохије веома радостан због њиховог доласка, али је данас одсутан због одласка у Беч на устоличење новог Епископа аустријско-швајцарског господина Андреја.

”Будући да сте ви или ваши преци давно отишли, кратко ћу изложити историјат Митрополије. Нашу Митрополију је основао Свети Сава српски као Зетску епископију давне 1219. године. Из тог златног времена Немањића остао је бисер – манастир Морача, који нам свједочи о њиховој вјери и љубави према Богу, који је наш најстарији живи манастир. Послије османске окупације Балкана наступа једно затишје у црквеном животу да би опет вјера засијала кроз светородну лозу Петровића, Цетињски манастир, а нешто сјеверније и кроз велика свјетила наше Цркве – Светог Василија Острошкога и Преподобног Стефана Пиперскога. Свети Василије Острошки и његов манастир Острог, послије спаљивања моштију Светога Саве од стране Турака, постаје најзначајније мјесто прибјежишта нашег народа са свих крајева свијета. Послије периода турског ропства брзо је настао период безбожничке диктатуре, тако да је наша Црква у току владања безбожничке комунистичке власти претрпјела многа страдања, тако да смо деведесетих година кад је Митрополит Амфилохије дошао на трон цетињских митрополита имали врло мало сачуваних манастира и свега десетак свештеника који су служили Богу у Црној Гори. Од деведесетих година до данас обновљено је на десетине манастира, којих је данас око шездесет активних у Црној Гори, на стотине цркава, а и овај величанствени Храм Христовог Васкрсења који видите, заједно са њима свједочи да је наша Црква васкрсла из тог времена отпадништва од вјере. У овом Храму, по идеји његових архитеката, конструктора и оних који су се трудили да украшавају овај храм, међу њима да истакнемо настојатеља овога Храма протојереја Драгана Митровића, сабрани су елементи из свог Православља на територији Црне Горе, а може се рећи и из свог васељенског Православља. Хвала Вам што сте и Ви из Аргентине, на челу са оцем Бранком, дошли да се и ви уградите и да дате свој каменчић за ову светињу и за светиње Црне Горе. Наш Митрополит има љубави за сваког човјека, па ево, она се простире и преко океана и послао вам је и послаће добре пастире – нашега оца Бранка из изабранога братства Станишића, а такође се припрема да дође тамо и наш доктор теологије отац Евстатије, који је завршио високе школе у Грчкој Цркви.”, рекао је између осталог отац Кирило.

Подсјетивши их на обавезу хришћанске љубави архимандрит Кирило је додао: ”Гдје год да се налазимо треба да носимо своју отаџбину и своје ближње у срцу, да их имамо у својим молитвама, али нарочито да не заборављамо да је наша отаџбина Царство небеско и да је Васкрсли Христос свуда са нама, да нас он обједињава и да жели да сви будемо једно у Царству небеском.”

Братско сабрање настављено је у крипти Саборног Храма кроз трпезу љубави, коју су припремили домаћини, а вјерници су се упознали и зближили кроз разговор и пјесму. Бранко Станишић, свештеник Епархије буеносиареске и јужно-централноамеричке, парох при цркви Светог Николаја у Маћагају (Ћако), захвалио се домаћинима на дочеку и поздравио све кратком бесједом.

”Поздрављам вас све и драго ми је да вас видим у овом прелијепом храму, у овој светињи Господњој која сија не земаљским сјајем. Вјерујем да нема човјека који ће доћи у овакав храм да неће осјетити да се наша Црква заиста налази једним торжествујућим дјелом на небу, али да се војинствујућим дјелом налази на земљи и у овом дивном храму који нас све оставља без даха. Овим људима је велика част да једне недеље Господње имају прилике да виде ову велику светињу, а вама је дато толико пуно да је гледате сваке недеље, да се у њој причешћујете и радујете у Духу Светоме. Помените нас у својим молитвама да се обнови оно што је запустјело у далекој Аргентини.”, рекао је отац Бранко.

Гости из Аргентине су већ обишли највеће светиње у Србији, данас су се поклонили моштима Светог Василија Острошког Чудотворца, а наредних дана ће обићи Црну Гору и Херцеговину.

На Цетињу ће их сјутра примити Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, који је као Епископ-администратор Епархије за Јужну Америку и благословио ово поклоничко путовање.


Извор и фотогалерија: Радио Светигора/И.Б.

Нема коментара:

Постави коментар