Осим најава из Брисела да су спремни на разговоре о могућим изузецима за Јужни ток, само ако пројекат буде сагласан са правом и законима ЕУ, посебан подстрек реализацији тог енергетског мегапројекта дала је Аустрија, чији званичници су приликом јучерашњег потписивања уговора између Гаспрома и ОМВ-а, указали на важност тог пројекта, јер се "ради се о инвестицији у безбедност снабдевања Европе енергијом".
Споразум, који су потписали генерални директор аустријског нафтног концерна ОМВ Герхард Роис и шеф Гаспрома Алексеј Милер у Бечу, склопљен је упркос отпору Европске комисије, под чијим притисцима је Бугарска недавно суспендовала радове на Јужном току.
Челник аустријског ОМВ-а, који је вишедеценијски партнер руском Гаспрому, истакао је да је Европи потребан руски гас и да ће јој у будућности бити потребно још више руског гаса него данас, јер производња "плавог горива" у Европи опада, а нагласио је и да је Јужни ток у потпуној сагласности са европским правом и да га треба убрзати, а не стопирати.
Неутрална Аустрија, која је чланица ЕУ, али не и НАТО-а, после одустајања од учешћа у гасоводу Набуко, за који се залагала ЕУ и САД, и после поновног прикључења Јужном току, у складу са најновијим уговором требало би да почне да добија гас кроз Јужни ток од 2017. године, с тим што ће крајња тачка гасовода бити у Баумгартену, великом аустријском складишту гаса.
ОМВ је, према писању медија, са Русима договорио и да може кроз Јужни ток да транспортује сопствени гас, који добија са налазишта на Црном мору, чиме овај аранжман Руса и Аустријанаца руши главни аргумент противника Јужног тока - одредбе Трећег енергетског пакета, односно, да је Гаспром монополистицки власник гасовода.
Председник Аустрије и Русије Хајнц Фишер и Владимир Путин оценили су да је гасовод Јужни ток важан пројекат диверзификације снабдевања Европе гасом.
Јужни ток је користан пројекат и ако неко критикује Аустрију због тога, то мора онда учинити и према Мађарској, Бугарској, Србији, као и разних европских фирми које учествују у томе, рекао је Фишер и поручио да Аустрија не дели став да државе НАТО- Бугарска и Мађарска, могу да учествују у Јужном току, а да на дужини од 50 километара на аутсријској територији не сме пролазити тај гасовод.
Потешкоће и стављање Јужног тока у жижу јавности избијањем украјинске кризе, усложњене су и због притисака из ЕУ на Бугарску, због, како су истакли, неусклађености тог пројекта са Трећим енергетским пакетом ЕУ, па је Бугарска, која је почела радове на деоници тог гасовода крајем прошле године, пре неколико недеља суспендовала радове на Јужном току.
Преговори Москве и Брисела око усклађивања Јужног тока са Трећим енергетским пакетом ЕУ, што је главна примедба бриселеске администрације, почели су када је успостављањем радна група ЕУ са Русијом, која се састала два пута, у марту и априлу, након чега је Москва, због отпора Брисела према овом пројекту, одлучила да се обрати Светској трговинској организацији и то питање реши.
Шеф Гаспрома Милер је јуче истакао да је са Европском комисијом у конструктивном дијалогу и да је у недељном, ако не и дневном личном или телефонском контакту са европским комесаром за енергетику Гинтером Етингером, док руски министар енергетике Александар Новак такође сматра да ће проблеми изградње Јужног тока у Бугарској бити решени и да ће пројекат бити реализован по плану.
"Питање Јужног тока у Бугарској треба да се реши између предузећа која су основале заједничку пројектну компанију и спроводе даље активности за избор извођача радова. Сва та питања су решива", указао је Новак.
Осим у Бугарској, која је била принуђена да суспендује радове на том гасоводу, и у Србији су крајем прошле године званично почели радови на Јужном току, па се поставило питање судбине тог пројекта у нашој земљи, на које је премијер Александар Вучић дао одговор да "Влада Србије није донела одлуку о одлагању градње гасовода Јужни ток и да све тече по плану".
Он је, такође, истакао да би волео да постоји више стрпљења за доношење тако озбиљних одлука, као што је та о Јужном току.
Српски министар енергетике Александар Антић указао је да "од Србије најмање зависи будућност Јужног тока."
"Имајући у виду односе с Русијом и будућност Србије у ЕУ, апелујемо да се наставе разговори и пронаде решење за тај пројекат," рекао је Антић и додао да је Јужни ток значајан за Србију јер је реч о великој инвестицији и озбиљном развојном пројекту од кога ћемо имати економске користи.
Градња гасовода Јужни ток у Србији је, иначе, од првих најава тог пројекта, стално наилазила на критичаре, пре свега због неравноправног односа Србије у партнерству са Русијом, јер Србијагас има 49 одсто власништва у пројекту, а Гаспром 51 одсто.
Пошто су радови на гасоводу у Србији званично почели у новембру прошле године, представници Гаспрома су недавно најавили да ће уговор за градњу Јужног тока у Србији бити закљуцен до краја јуна, а тренутно је код нас у завршној фази тендер за пројектовање и изградњу гасовода.
Изградња деонице Јужног тока кроз Србију, је једна од највреднијих инвестиција у у последњих неколико деценија код нас, вредна више од 1,9 милијарди евра, која ће Србији донети још бољи геостратешки значај и позицију.
На изградњи деонице тог транснационалног гасовода кроз Србију, дугој 421 километар, бити ангажовано неколико хиљада људи, а капацитет гасовода ће бити 41 милијарди метара кубних гаса. Изградња гасовода кроз Србију планирано је да траје две године, а пуштање у рад гасовода, за који се изјаснило 82,4 одсто грађана Србије, планирано је од 2016. године.
Захваљујући том пројекту, Србија ће, како истичу стручњаци, постати регионално енергетско чвориште, биће енергетски безбедна, имаће могућност да гради електране на гас, а очекује се и годишњи приход од неколико стотина милиона евра од транзитних такси, јер је реч о магистралном гасоводу кроз нашу земљу.
Улаз Јужног тока из Бугарске у Србију биће код Зајечара, а излаз код Суботице, уз два планирана одвојка ка Хрватској и Републици Српској, а разматра се и могућност да један крак гасовода иде ка Македонији и Косову и Метохији.
О развоју пројекта Јужни ток званично се почело говорити 2000 године, а посебно после касне кризе и проблема са транспортом гаса преко Украјине 2006. године, када је дошло до обуставе снабдевања гасом европских држава. То је у Москви убрзало разраду стратегије за диверсификацију маршрута за транспорт руског гаса до европских потрошача.
После тога су за реализацију Јужног тока оформљена заједничка предузећа између руског Гаспрома са земљама кроз које гасовод треба да прође, и то са Бугарском, Србијом, Мађарском, Словенијом, Аустријом, Хрватском. Био је предвиђен и један крак гасовода до Грчке и Италије, али се од тога одустало.
Инвестиције у Јужни ток, укупног капацитета 63 милијарде кубних метара, процењене су на око 15 милијарди евра, а акционари су осим руског Газпрома који има половину власништва у пројекту и Италијански ЕНИ са 20 одсто удела, а по 15 одсто власништва имају немачка група БАСФ (Wинтерсхалл Холдинг) и француски ЕДФ.
Фото Тањуг/Ј. Пап
Нема коментара:
Постави коментар