Бајатовић: Ако за Брисел проблем није „Северни ток”, што би био „Јужни”

Споразум о градњи „Јужног тока” између Србије и Русије неће бити ни редефинисан ни поништен, нити ће се о њему поново преговарати, како то тражи Брисел. Сви споразуми о „Јужном току” рађени су на међудржавном нивоу, са националним државама, а не са Европском комисијом и они су изнад националних законодавстава земаља учесница у пројекту, рекао је Бајатовић и додао да су све земље учеснице у том пројекту – Немачка, Француска, Италија, Мађарска, Словенија, Бугарска, чланице ЕУ, свесне тога.

За њега су нове прозивке из Брисела очекиване, без обзира на то што је градња „Јужног тока” почела и што је завршетак целог пројекта известан. Бајатовић не мисли ни да је ово последњи пут да европска администрација покушава да оспори цео посао и то без икаквог основа.
– Ако је то толика препрека за једну Србију зашто неко није смео исто то питање да постави Немачкој када је градила „Северни ток” с Русијом на исти начин и под истим правилима, пита Бајатовић.

Овде је реч о гасоводу који ће користити гас из нових налазишта из Русије и централне Азије и транспортовати га ка Европи повећавајући безбедност снабдевања гасом ЕУ, а заобилазећи Украјину због које је Европа остајала без гаса.

– „Јужним током” ће стизати толике количине гаса у Европу да ово тржиште и његова привреда само могу да постану још конкурентнији, те с тога на „Јужни ток” није могуће применити трећи енергетски пакет у коме се инсистира на некаквом интересу „треће стране”. Трећи енергетски пакет иначе предвиђа да „Гаспром” који је произвођач и снабдевач гасом не може у исто време да буде и власник гасовода, односно „Гаспром” према законодавству ЕУ не може да буде једини снабдевач гасом.

Ако је тако, каже Бајатовић, како је онда могуће да „Трансјадрански гасовод” капацитета 16 милијарди кубика, којим се плави енергент допрема из Азербејџана преко Турске и Грчке до југа Италије, буде изузет из трећег енергетског пакета, иако њиме с 90 посто управља „Бритиш петролеум”. Дакле, и то је још једна потврда да су изузећа могућа, тврди први човек „Србијaгaсa”.

Разлог више зашто Европска комисија нема разлога да поставља овако питање је и чињеница да се Европа у овом часу с 25 одсто укупних количина гаса снабдева из Русије, а да се очекује да се тај проценат до 2030. године попне на 60 процената.

Европа врло добро зна да је цена струје, која се добија из ветропаркова или панела, три до пет пута већа од цене гаса, што само додатно може да обори конкурентност европских земаља.
Осим тога „Гаспром” с 100 одсто капацитета пуни „Јужни ток” за шта добија банкарске гаранције, јер се схвата сврха и исплативост целог посла, каже Бајатовић.

Пројекат „Набуко” је с друге стране управо зато и пропао, јер нико није могао да потврди да ће капацитети у сваком часу бити пуни, па се доводила у питање исплативост целог овог посла, закључује Бајатовић.

Ј. Петровић-Стојановић

 Девенпорт: „Јужни ток” би требало да буде у складу са ЕУ

Шеф делегације Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт изјавио је јуче да је пројекат „Јужни ток” од великог значаја за читав регион, али да би требало да буде у складу са свим релевантним законима Европске уније. „Желим само да вам кажем да је пројекат ’Јужни ток’ од велике потенцијалне користи, од великог значаја, што се тиче енергетске безбедности овог региона” рекао је Девенпорт новинарима.

„Наравно да би он требало да иде у складу са свим релевантним законима и законодавством Европске уније. То је јасно”, рекао је Девенпорт, који је присуствовао додели награда за најбоље омладинске волонтерске и пројекте који посебно промовишу вредности ЕУ.

Заменик генералног директора за унутрашње енергетско тржиште у Европској комисији Клаус
Дитер Борхарт, рекао је јуче у Бриселу, на конференцији о „Јужном току”, да споразуми које „Гаспром” има са појединим чланицама ЕУ нису у складу са европским прописима и да ће морати да се промене. „Производња и дистрибуција гаса се морају раздвојити, а није дозвољено ни да једна фирма буде ексклузивни снабдевач”, рекао је Борхарт.

Он је истакао да ће ови уговори током следеће две године морати да буду ревидирани, иначе „Гаспром” неће моћи да послује на територији ЕУ.

Упитана да прокоментарише ставове Борхарта, Михајловићева је после конференције рекла новинарима да је то ствар коју Русија и ЕУ треба да расправе међу собом. „Енергетски споразум који је потписан са Русијом 2008. је другачији од споразума које су потписале земље чланице ЕУ, јер обухвата и НИС и складишта гаса”, указала је министарка и напоменула да је реч о спору између руског министарства енергетике и надлежног директората ЕК.

Танјуг