Хрватска, 650 хиљада против ћирилице

За две недеље прикупљено 650.000 потписа за референдум о употреби мањинског језика и писма у Хрватској, што је довољно за расписивање референдума. Председник ХДЗ-а Томислав Карамарко успротивио се одржавању референдума.

Штаб за одбрану хрватског Вуковара је за две недеље прикупио 650.000 потписа за референдум о употреби мањинског језика и писма, што је довољан број за расписивање референдума, преноси Вечерњи лист.

У Штабу истичу да то није коначна бројка, јер у четири жупаније пребројавање још траје, па ће се коначан број прикупљених потписа знати за неколико дана.

Највише је прикупљено у Загребу и Загребачкој жупанији, а како се наводи, најмањи успех био је у Истарској жупанији, што је, како су објаснили у Штабу, и очекивано "с обзиром на опструкције у неким градовима".

Неслужбено, у самом Вуковару прикупљено је око 18.000 потписа, а у Вуковарско-сремској жупанији око 48.000.

Коментаришући изјаве премијера Зорана Милановића да ће промене Устава онемогућити спровођење референдума, у Штабу кажу да би то могло довести до уставне кризе, јер, како истичу, премијер нема право да прејудицира одлуке Уставног суда, а претпостављају да ће одлука бити у њихову корист.

Законски рок за предају прикупљених потписа је три недеље након завршетка прикупљања, дакле од 1. децембра. У Штабу, међутим, кажу да ће то бити урађено и много раније.
Коначну одлуку о расписивању референдума о ћирилици доноси Сабор.

Политичари против смањивања права мањина

Председник Самосталне демократске српске странке Милорад Пуповац рекао је да је очекивао и већи број потписа с обзиром "на размере кампање која се води против ћирилице и Срба у Хрватској", преноси портал 24 сата.

Технички, предлог за расписивање референдума, пошто иницијатори прикупљене потписе предају Сабору, треба да дође пред Одбор за Устав на расправу.

Председник Одбора Пеђа Грбин из владајуће Социјалдемократске партије рекао је да ће се број прикупљених потписа утврдити тек када кутије с њима стигну у Сабор.

"Мислим да се из авиона јасно види да се ради о недопуштеном питању јер се њиме нарушавају права која мањине морају имати, не само по Уставу, него и према међународним актима које је Хрватска прихватила", рекао је Грбин.

У име лабуриста, Драгутин Лесар каже да је "свима јасно да садржај референдумског питања није везан само за Вуковар и саму ћирилицу".

"Давати права једној мањини тек кад постане већина јесте заиста упитно и свој став ћемо изнети после консултација с уставноправним стручњацима", рекао је Лесар и додао да су на потезу Сабор и Уставни суд.

Независна посланица Јадранка Косор напомиње да је Сабор тај који ће одлучити да ли треба расписати референдум, али и да то тело треба да искористи своје право и пошаље тај предлог Уставном суду на оцену.

Горан Беус Рихемберг из Хрватске народне странке тврди да нема никаквог притиска на Уставни суд.


Извор: РТС