Својим подвижништвом уистину се
истицао и Свети Дамјан, пријатељ преподобног Козме Зографа који се у светом
манастиру Есфигмену подвизавао у чистом животу. Он се придржавао правила да
никад не преноћи на другом месту осим у својој каливији. Једном се током ноћи
обрео у близини Хиландара. Било је кишовито и магловито време, а он, због
помрчине и обилне кише, није знао где се налази. Завапио је Господу: „Господе Исусе Христе, спаси ме јер ћу се изгубити!” Тада се појавио ангео Господњи и подигао га, тако да се он, сасвим неочекивано, безбедно нашао испред своје каливије. Након што се упокојио у Господу, манастирски оци су четрдесет дана осећали миомирис који је допирао из његовог гроба. Тај миомирис је досезао све до самог манастира, иако је гроб од њега био удаљен читаву миљу!
Изво: Старечник
Нема коментара:
Постави коментар