Случај "ћирилица" пред папом

Због негативног става кардинала Јосипа Бозанића и неколико бискупа о двојезичним таблама у Вуковару, представници невладиног сектора у Хрватској упутили писмо папи Фрањи. Јавна обраћања црквених достојника нимало не доприносе помирењу, већ воде продубљивању сукоба, истиче се у писму.

Представници невладиног сектора у Хрватској упутили су писмо папи Фрањи у коме су изразили забринутост због ставова кардинала Јосипа Бозанића и неколико бискупа о двојезичним таблама у Вуковару, јавили су хрватски медији.


У писму поглавару Римокатоличке цркве истиче се да су кардинал Бозанић и неколико бискупа јавно исказали противљење двојезичности у Вуковару.

"При томе су у јавним обраћањима коришћене синтагме које нимало не доприносе миру и помирењу, већ воде продубљивању сукоба", наводи се у писму.

Цивилни сектор моли папу да хрватском друштву, а посебно хрватским бискупима, упути поруку хришћанске наде и мира.

Виши саветник у удружењу ГОНГ (хрватска верзија ЦеСид-а) Марина Шкрабало навела је да је писмо мотивисано дугогодишњим праћењем порука које се односе на низ све гласнијих чинова насиља усмерених на Србе у Хрватској.

Шкрабало је рекла да из црквених кругова не постоје иницијативе ка помирењу и дијалогу.
Загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић подржао је настојања ветеранских удружења у Вуковару да се тај град прогласи местом посебног пијетета и да се изузме из примене Уставног закона, којим је дефинисано увођење ћирилице у јавну употребу.

"У Вуковару нису на првом месту они који су разарали, него они који су чували и градили. Браниоци Вуковара данас уочавају да се посебност Вуковара жели да избрише", рекао је раније Бозанић.

Од септембра када је почело постављање двојезичних табли у Вуковару, забележено је више инцидената у којима су ратни ветерани уклањали и ломили те табле.

Вуковарски ветерани окупљени око "Штаба за одбрану хрватског Вуковара" жестоко се противе увођењу двојезичности, а на њихову и иницијативу Хрватске демократске заједнице градске власти Вуковара су недавно измениле Статут града. Тим изменама Вуковар је проглашен градом посебног пијетета, а ћирилица је, иако је то супротно Уставном закону, проглашена непожљеном.

Срби у Вуковару су били против такве одлуке, па су заштиту затражили у Уставном суду.

Срби у Вуковару су право на ћирилицу стекли након објављивања резултата пописа становништва из 2011. године, који је показао да у том граду живи више од 35 одсто грађана српске националности, што вуковарски бранитељи не признају.


Извор: РТС