После ботнијске инвазије на Естонију јасно је
да дипломатија неће смирити тензије на Балтику, а ударна песница НАТО –
НРФ снаге за брз одговор (НАТО респонсе форце) спремне су да пошаљу
првих 15.000 војника како би заштитиле савезника и тако испуниле обавезу
по Члану 5, Вашингтонског споразума.
Две недеље пошто је криза између Ботније и Естоније започела, ботнијске оружане снаге напале су естонско острво Хиума, а команда НРФ у бази Адажи у Летонији добила је зелено светло. Рат може да почне.
Ботнија је, наравно, измишљена земља која се налази северозападно од Естоније, а сукоб с почетка текста део је сценарија највећих НАТО маневара од 2006. под називом „Стеадфаст Јаж“ у којима је од 2. до 9. новембра у балтичким земљама и Пољској учествовало 6.000 људи, 350 оклопних возила, 13 бродова и око 40 авиона и хеликоптера. У вежби је учествовало свих 28 савезника, као и три чланице Партнерства за мир: Финска, Шведска и Украјина.
Циљеви су били провера способности Алијансе за колективну одбрану нападнутог члана, провера борбене готовости НРФ, али и да се покаже да ће НАТО и након мисије у Авганистану, на коју се гледало као на најбољу вежбу, и у време кресања војних буџета бити способан за војну операцију у коју су укључени сви сегменти – ратна морнарица, ваздухопловство, противваздушна одбрана и механизоване јединице.
„Нажалост, изгубили смо фрегату у финском заливу, али они су изгубили три брода. Ствари се тако развијају да сам сваког јутра изненађен шта се десило током ноћи и онда морам да реагујем“, каже генерал Ханс Лотар Домроуз, командант здружених снага у Брунсуму и командант НРФ 2014.
Иако у вежби „Стеадфаст Јаж“ учествује 6.000 војника, овај би сценарио у реалној ситуацији захтевао 40.000 људи. Али, колико би овим снагама стварно требало да се окупе и дођу да бране територијални интегритет Естоније?
„То би било 30 дана, али у питању је врх копља – првих 15.000 војника, а остали би пристизали“, каже Домроуз.
Генерал Мајор Мишел Јаковлеф, бивши командант Сектора север Кфора, а сада официр за планирање у Здруженој команди НАТО у Брунсуму, каже да неочекивани преокрет треба да све учеснике изложи додатном притиску и провери способност прилагођавања ситуацији. Као у правој конфликтној ситуацији.
Али, колико је реално да нека мала земља попут Ботније нападне чланицу НАТО?
„Сваки рат је последица лоших процена. То је део природе рата. Програм вежбе је почео конструисањам лоше процене“, каже Јаковлеф.
Програм вежбе подразумевао је широк спектар сценарија који, осим операције колективне одбране, подразумевају сајбер одбрану, противракетна дејства, операције на мору, у ваздуху, а паралелно је требало водити рачуна и о хуманитарној мисији.
На полигону у Пољској монотонију хладног кишног дана разбија артиљерија. Туку хаубице, минобацачи, тенкови брује и одбијају имагинарног непријатеља. Ланац експлозија подиже црни дим који се пење ка тмурном небу. ВИП званице и новинари представу гледају са безбедне удаљености и ишчекују авијацију која се на крају није појавила јер су се тамни облаци спустили и буквално поклопили полигон.
Процењено је да би укључивање авиона у оваквим условима могло да буде опасно. Било је то разочарање за оне који су очекивали да виде садејство борбених авиона америчке и руске производње; Ф-16, МИГ-29, СУ-22…
ОЖИВЉАВАЊЕ ХЛАДНОГ РАТА
Војне вежбе као тест спремности НАТО да одбрани напад на свог члана први пут се одвијају на граници са Русијом и Белорусијом. С обзиром на величину маневара, време и географску позицију, многи су је тумачили као поруку Русији и наставак Хладног рата.
Чињеница је да се Русији не свиђа ширење НАТО на исток и да постоји неслагање у вези са постављањем антиракетног штита. Сем тога, САД и НАТО и даље не искључују могућност војне акције у Сирији, блиском руском савезнику.
„Наравно да је вежба сигнал онима који желе да нападну НАТО савезника, али ја не очекујем да Русија има намеру да нападне неку нашу чланицу“, рекао је генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен.
Пре одржавања вежбе, на састанку НАТО – Русија, размотрени су сви њени аспекти. Посматрачи оружаних снага Руске Федерације пратили су маневре и у Летонији и у Пољској. Један од чланова делегације у неформалном разговору са новинарима рекао је да са војног аспекта не види проблем, јер војници морају да вежбају, уз подсећање да је и Русија са Белорусијом пре нешто више од месец дана имала маневре „Запад 2013“.
Руско-белоруски маневри одржани су крајем септембра на пет полигона и у њима је учествовало 22.000 војника, више од 500 оклопних возила, 90 авиона и 10 бродова, па се „Стеадфаст јаж“ не може посматрати као одговор, поготово што је планиран годину дана раније. Пре ће бити да ће „одговор“ на вежбу „Запад“ тек да се одржи 2015. под називом „Тридент јунцтуре“ у Шпанији и Португалији и обухватаће око 40.000 војника.
Упркос сличности са хладноратовским „показивањем мишића“, обе вежбе су биле отворене за посматраче са супротне стране, што говори и о труду на успостављању узајамног поверења.
Генерални секретар НАТО чак не искључује могућност да једног дана Русија и НАТО одрже заједничку војну вежбу.
„Зашто да не“, кратко је одговорио на питање новинара.
аутор: Ратко Фемић
извор: Нови магазин
Две недеље пошто је криза између Ботније и Естоније започела, ботнијске оружане снаге напале су естонско острво Хиума, а команда НРФ у бази Адажи у Летонији добила је зелено светло. Рат може да почне.
Ботнија је, наравно, измишљена земља која се налази северозападно од Естоније, а сукоб с почетка текста део је сценарија највећих НАТО маневара од 2006. под називом „Стеадфаст Јаж“ у којима је од 2. до 9. новембра у балтичким земљама и Пољској учествовало 6.000 људи, 350 оклопних возила, 13 бродова и око 40 авиона и хеликоптера. У вежби је учествовало свих 28 савезника, као и три чланице Партнерства за мир: Финска, Шведска и Украјина.
Циљеви су били провера способности Алијансе за колективну одбрану нападнутог члана, провера борбене готовости НРФ, али и да се покаже да ће НАТО и након мисије у Авганистану, на коју се гледало као на најбољу вежбу, и у време кресања војних буџета бити способан за војну операцију у коју су укључени сви сегменти – ратна морнарица, ваздухопловство, противваздушна одбрана и механизоване јединице.
НЕОЧЕКИВАНИ ПРЕОКРЕТИ
Нови магазин је провео два дана међу официрима НРФ у команди у бази
Адажи, недалеко од Риге, и на огромном војном полигону поред Дравског
Поморског на северозападу Пољске у време кулминације маневара. Дан пред
одржавање ЛивеЕx (вежбе уживо) у бази Адажи је као у мравињаку. Планира
се до најситнијих детаља, а компјутер увек може да унесе нове,
неочекиване промене у сценарију.„Нажалост, изгубили смо фрегату у финском заливу, али они су изгубили три брода. Ствари се тако развијају да сам сваког јутра изненађен шта се десило током ноћи и онда морам да реагујем“, каже генерал Ханс Лотар Домроуз, командант здружених снага у Брунсуму и командант НРФ 2014.
Иако у вежби „Стеадфаст Јаж“ учествује 6.000 војника, овај би сценарио у реалној ситуацији захтевао 40.000 људи. Али, колико би овим снагама стварно требало да се окупе и дођу да бране територијални интегритет Естоније?
„То би било 30 дана, али у питању је врх копља – првих 15.000 војника, а остали би пристизали“, каже Домроуз.
Генерал Мајор Мишел Јаковлеф, бивши командант Сектора север Кфора, а сада официр за планирање у Здруженој команди НАТО у Брунсуму, каже да неочекивани преокрет треба да све учеснике изложи додатном притиску и провери способност прилагођавања ситуацији. Као у правој конфликтној ситуацији.
Али, колико је реално да нека мала земља попут Ботније нападне чланицу НАТО?
„Сваки рат је последица лоших процена. То је део природе рата. Програм вежбе је почео конструисањам лоше процене“, каже Јаковлеф.
Програм вежбе подразумевао је широк спектар сценарија који, осим операције колективне одбране, подразумевају сајбер одбрану, противракетна дејства, операције на мору, у ваздуху, а паралелно је требало водити рачуна и о хуманитарној мисији.
На полигону у Пољској монотонију хладног кишног дана разбија артиљерија. Туку хаубице, минобацачи, тенкови брује и одбијају имагинарног непријатеља. Ланац експлозија подиже црни дим који се пење ка тмурном небу. ВИП званице и новинари представу гледају са безбедне удаљености и ишчекују авијацију која се на крају није појавила јер су се тамни облаци спустили и буквално поклопили полигон.
Процењено је да би укључивање авиона у оваквим условима могло да буде опасно. Било је то разочарање за оне који су очекивали да виде садејство борбених авиона америчке и руске производње; Ф-16, МИГ-29, СУ-22…
Војне вежбе као тест спремности НАТО да одбрани напад на свог члана први пут се одвијају на граници са Русијом и Белорусијом. С обзиром на величину маневара, време и географску позицију, многи су је тумачили као поруку Русији и наставак Хладног рата.
Чињеница је да се Русији не свиђа ширење НАТО на исток и да постоји неслагање у вези са постављањем антиракетног штита. Сем тога, САД и НАТО и даље не искључују могућност војне акције у Сирији, блиском руском савезнику.
„Наравно да је вежба сигнал онима који желе да нападну НАТО савезника, али ја не очекујем да Русија има намеру да нападне неку нашу чланицу“, рекао је генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен.
Пре одржавања вежбе, на састанку НАТО – Русија, размотрени су сви њени аспекти. Посматрачи оружаних снага Руске Федерације пратили су маневре и у Летонији и у Пољској. Један од чланова делегације у неформалном разговору са новинарима рекао је да са војног аспекта не види проблем, јер војници морају да вежбају, уз подсећање да је и Русија са Белорусијом пре нешто више од месец дана имала маневре „Запад 2013“.
Руско-белоруски маневри одржани су крајем септембра на пет полигона и у њима је учествовало 22.000 војника, више од 500 оклопних возила, 90 авиона и 10 бродова, па се „Стеадфаст јаж“ не може посматрати као одговор, поготово што је планиран годину дана раније. Пре ће бити да ће „одговор“ на вежбу „Запад“ тек да се одржи 2015. под називом „Тридент јунцтуре“ у Шпанији и Португалији и обухватаће око 40.000 војника.
Упркос сличности са хладноратовским „показивањем мишића“, обе вежбе су биле отворене за посматраче са супротне стране, што говори и о труду на успостављању узајамног поверења.
Генерални секретар НАТО чак не искључује могућност да једног дана Русија и НАТО одрже заједничку војну вежбу.
„Зашто да не“, кратко је одговорио на питање новинара.
аутор: Ратко Фемић
извор: Нови магазин
Нема коментара:
Постави коментар