КЛЕВЕТА

- Свезнајући, свевидећи и свудаприсутан Бог каже: Сићи ћу да видим. Сићи ћу да видим је ли тачно да се у Содому и Гомору чине та велика безакоња, о којима приче долазе до Мене. У овим речима садржана је мисао: ''Не верујем ономе што чујем; намеравам да се уверим сопственим истаживањем, сопственим испитивањем''. У тим речима крије се поука и за нас – да не верујемо одамх речима оних који неког клевећу, да не журимо са осуђивањем ближњег и његовим кажњавањем, да не хитамо ка обавези строгости и неумољивости, што је занат и врлина џелата, него да најпре сами извидимо и поуздано испитамо оно за шта ближњег оптужују.

Глупој и лакомисленој, слабој и неузвишеној души, својствено је да одмах поверује речима клеветника, да се гневи на оклеветаног, да се устремљује на њега ради освете и кажњавања, а да при томе за оптужбу није проверено да ли је истинита или лажна. Гласине често потичу од злобе лукавих, а узрок њиховог ширења бива лаковерност лакомиселених. Злоба лукавих измишља клевету и предаје је лакомиселнима и глупима, како би је они посејали у људском друштву. Понекад се пак ситне грешке и прегрешења претварају у крупне додавањем неистине истини, или украшавањем приче подсмесима и злонамерним претпоставкама. На тај начин се добродетељ међу људима представља као грех, а недостатак који је попут какве гранчице, злочином налик на брвно. Зло тако поступа понајвише зато да би приклило себе: оно оцрњује деловање ближњег и лицемерно се саблажњава тим деловањем како би сопствено деловање представило као светло. Потребна је трезвеност, потребна је опрезност и потребно је Богом заповеђено расуђивање, како лаж не би била прихваћена за исту, како не би било оживљено оно што не постоји, како ситно не би био претворено у огромно, и опростиво у неопростиво. зато гласине треба проверавати сопственим судом. Учећи нас томе, Бог нам као узор нуди своје божанско деловање. Вика је у Содому и Гомору велика – каже Он – и грех је њихов грдан. Зато ћу сићи да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако да знам. Као Свевидећи Он је тачно знао грехе становника Содома и Гомора, али прихвата се дела својственог огрениченим бићима, како бисмо и ми поступали у складу са својом ограниченошћу, уместо да чинимо оно што је својствено неограниченом бићу, чији слух и вид не могу да погреше – бићу које није подложно обмани и превари. Чувши содомске крике, Бог не пружа одмах руку да би казнио, него нјпре тачно испитује ствар, мада Му је то и без испитивања било познато на најтачнији начин. Одбацивање суда, јединог темеља исправних и заиста добрих дела, било је узрок великих злочина. Људи предани сујети – који свој живот нису посветили побожности, користи људског рода и угађању Богу – непрестано падају у ту погрешку. Они не знају за лажност тог начела, јер не познају и неће да познају закон Божији. тако чине неправду као правду и чине зло мислећи да савршавају велика и добра дела, или макар дела праведна. Гнев безумников одмах се позна – каже Свето Писмо (Прич. 12, 15).

Енциклопедија православног духовног живота 

 /Свети Игњатије Брјанчанинов/