Активне супстанце превентивно делују на појаву очне мрене, срчаних
болести, а посебно се препоручује трудницама због фолне киселине и чак
девет витамина из групе Б
Без обзира на многе корисне састојке које поседује, броколи (Brassica oleracea) није често део српске трпезе. Ово поврће води порекло из Мале Азије, а у Европи је узгајан за време владавине Катарине Медичи.
У 16. веку стигао је и у Француску, а затим под називом "италијанска шпаргла" и у Енглеску, а тек два века касније и у Америку. Данас је броколи главно поврће у земљама Медитерана, међу којима су познати повртњаци у Верони.
Ова намирница је одличан антиоксиданс, изузетно богата витаминима А, Ц и Е који успоравају оштећења ћелија изазваних слободним радикалима. Примера ради, садржи двоструко више витамина Ц него поморанџа. Међутим, због термолабилности овог витамина броколи је најбоље конзумирати у сировом стању, па тек онда пржен на мало уља или обарен на пари. У сваком случају, броколи треба уносити и због богатства влакнима која повољно делују на варење.
Броколи поседују и различите биолошко-активне супстанце које превентивно делују на појаву очне мрене, срчаних болести, али и неких типова карцинома. На Универзитету Саскачеван у Канади доказано је да ово поврће садржи материје које људски организам штите од појаве атеросклерозе и повишеног притиска.
Друга истраживања показала су да су ћелије појединих облика карцинома нестајале код особа које су конзумирале сок од броколија. Осим тога, дуготрајно превентивно коришћење у исхрани може да предупреди и појаву канцерогених ћелија у организму одговорних за рак дојке, желуца и дебелог црева. За то је заслужан састојак сулфорафан који показује антитуморко деловање према наведеним типовима карцинома. По речима стручњака, сулфорафан активира организам на стварање ензима, који показују антитуморско деловање.
Да би се постигло што боље превентивно дејство, неопходно је недељно појести килограм броколија. На тај начин ризик за појаву злоћудних болести двоструко се смањује.
Броколи се посебно препоручује трудницама јер садржи веће количине фолне киселине и чак девет витамина из групе Б. Осим тога, жене које уносе велике количине фолне киселине смањују ризик за обољевање од карцинома материце и плућа. Садржи и минерале калцијум, магнезијум, калијум и знатне количине гвожђа. Зато он и јесте, по препоруци стручњака, на врху топ листе намирница важних за здраву исхрану.
Истраживање спроведено у Институту “Џон Хопкинс” показало је да екстракт броколија опоравља оштећену кожу, смањује црвенило и упалу после излагања сунчевим зрацима. То показује да може да утиче и на смањивање ризика појаве карцинома коже, тврди др Пол Талалај, руководилац истраживачког тима.
Међутим, по његовим речима, ипак треба бити опрезан, јер екстракт из броколија не апсорбује УВ зраке, већ само провоцира заштитне механизме у ћелији ради неутралисања штете настале деловањем ултраљубичастих зрака. Третман екстрактом броколија може бити само додатна заштитна мера за ублажавање оштећења коже, насталих због излагања УВ зрачењу.
Такође, и штетне промене изазване стресом, од којих су најчешће пад имунитета и отвореност организма за вирусе, могу да се пониште конзумирањем броколија, показала су истраживања британских истраживача. Благотворни ефекат, такође, приписују сулфорафану, кога осим у броколију има и у карфиолу, кељу и купусу...
ОДАБИР И ПРИПРЕМА
Приликом куповине броколија треба бирати само оне које имају зелену боју, са чврстим и компактним цветовима. Жуте главице показују да је плод презрео и да неће бити укусан. Добро одабран свеж плод може да се чува у отвореној пластичној кеси у фрижидеру, најдуже недељу дана. Пере се непосредно пре припреме. У замрзивачу очишћен и замрзнут може да се очува и до годину дана. Броколи треба кувати у кључалој посољеној води најдуже 5-6 минута јер се тако чувају сви лековити састојци.
Извор: Вечерње новости
Без обзира на многе корисне састојке које поседује, броколи (Brassica oleracea) није често део српске трпезе. Ово поврће води порекло из Мале Азије, а у Европи је узгајан за време владавине Катарине Медичи.
У 16. веку стигао је и у Француску, а затим под називом "италијанска шпаргла" и у Енглеску, а тек два века касније и у Америку. Данас је броколи главно поврће у земљама Медитерана, међу којима су познати повртњаци у Верони.
Ова намирница је одличан антиоксиданс, изузетно богата витаминима А, Ц и Е који успоравају оштећења ћелија изазваних слободним радикалима. Примера ради, садржи двоструко више витамина Ц него поморанџа. Међутим, због термолабилности овог витамина броколи је најбоље конзумирати у сировом стању, па тек онда пржен на мало уља или обарен на пари. У сваком случају, броколи треба уносити и због богатства влакнима која повољно делују на варење.
Броколи поседују и различите биолошко-активне супстанце које превентивно делују на појаву очне мрене, срчаних болести, али и неких типова карцинома. На Универзитету Саскачеван у Канади доказано је да ово поврће садржи материје које људски организам штите од појаве атеросклерозе и повишеног притиска.
Друга истраживања показала су да су ћелије појединих облика карцинома нестајале код особа које су конзумирале сок од броколија. Осим тога, дуготрајно превентивно коришћење у исхрани може да предупреди и појаву канцерогених ћелија у организму одговорних за рак дојке, желуца и дебелог црева. За то је заслужан састојак сулфорафан који показује антитуморко деловање према наведеним типовима карцинома. По речима стручњака, сулфорафан активира организам на стварање ензима, који показују антитуморско деловање.
Да би се постигло што боље превентивно дејство, неопходно је недељно појести килограм броколија. На тај начин ризик за појаву злоћудних болести двоструко се смањује.
Броколи се посебно препоручује трудницама јер садржи веће количине фолне киселине и чак девет витамина из групе Б. Осим тога, жене које уносе велике количине фолне киселине смањују ризик за обољевање од карцинома материце и плућа. Садржи и минерале калцијум, магнезијум, калијум и знатне количине гвожђа. Зато он и јесте, по препоруци стручњака, на врху топ листе намирница важних за здраву исхрану.
Истраживање спроведено у Институту “Џон Хопкинс” показало је да екстракт броколија опоравља оштећену кожу, смањује црвенило и упалу после излагања сунчевим зрацима. То показује да може да утиче и на смањивање ризика појаве карцинома коже, тврди др Пол Талалај, руководилац истраживачког тима.
Међутим, по његовим речима, ипак треба бити опрезан, јер екстракт из броколија не апсорбује УВ зраке, већ само провоцира заштитне механизме у ћелији ради неутралисања штете настале деловањем ултраљубичастих зрака. Третман екстрактом броколија може бити само додатна заштитна мера за ублажавање оштећења коже, насталих због излагања УВ зрачењу.
Такође, и штетне промене изазване стресом, од којих су најчешће пад имунитета и отвореност организма за вирусе, могу да се пониште конзумирањем броколија, показала су истраживања британских истраживача. Благотворни ефекат, такође, приписују сулфорафану, кога осим у броколију има и у карфиолу, кељу и купусу...
ОДАБИР И ПРИПРЕМА
Приликом куповине броколија треба бирати само оне које имају зелену боју, са чврстим и компактним цветовима. Жуте главице показују да је плод презрео и да неће бити укусан. Добро одабран свеж плод може да се чува у отвореној пластичној кеси у фрижидеру, најдуже недељу дана. Пере се непосредно пре припреме. У замрзивачу очишћен и замрзнут може да се очува и до годину дана. Броколи треба кувати у кључалој посољеној води најдуже 5-6 минута јер се тако чувају сви лековити састојци.
Извор: Вечерње новости
Нема коментара:
Постави коментар