У Србији постоје само два отпада на којима Војска Србије продаје ствари
које јој више нису потребне. Има свега: од вунених капа које коштају 24
динара до фотоапарата за снимање из авиона и падобрана. Али не
препоручује се скакање падобраном.
После оног рата, падобрани су били веома тражена роба. Свила од којих су прављени коришћена је у оно време опште немаштине за шивење лепих кошуља.... Али шта људи данас раде са куполама од синтетичких материјала?
- Не скачу, наравно - кажу нам у Првом сабирно-продајном центру ВС, како се званично назива отпад.
- Роба се код нас продаје у виђеном стању, и исправност не гарантујемо. Купци кажу да су падобрани одлични за скупљање шљива - простру куполу испод стабла, па тресу крошњу...
На отпадима, па и на овом, најбоље се потврђује правило сваке трговине - за сваку робу постоји купац.
Тако се на рафовима продавнице у касарни у београдском насељу Кнежевац неће дуго задржати грамофони с одваљеном ручком, разни електронски мерни инструменти, нове официрске сивомаслинасте кошуље у готово дечјим величинама, велики рефлектор из хируршке сале, писаћа машина...
- Наш основни циљ је да Војску ослободимо непотребних ствари, а зарада је на другом месту - каже капетан Игор Арифовић, заменик управника кнежевачког војног отпада.
Мада, ни зарада није занемарљива: прошле године остварен је промет од 130 милиона динара. Преко милион евра.
Осим у продавници у Кнежевцу, роба се продаје на кило „у претплати”, предузећима са којима се склапају годишњи уговори, и на лицитацијама, којих годишње има четири. Ту се највише продају возила. Прошле године тако је један грађанин пазарио реморкер, бродић којим се полажу понтонски мостови.
Купци на отпаду су или препродавци који купују на велико, па робу крчме на вашарима, колекционари и стручњаци, заљубљеници у електронику и „обични”. Њихово је интересовање сезонског карактера: уочи зиме највише траже јакне и ветровке, лети се траже гумени чамци, а уочи Егзита скаче продаја врећа за спавање.
Извор: Блиц
После оног рата, падобрани су били веома тражена роба. Свила од којих су прављени коришћена је у оно време опште немаштине за шивење лепих кошуља.... Али шта људи данас раде са куполама од синтетичких материјала?
- Не скачу, наравно - кажу нам у Првом сабирно-продајном центру ВС, како се званично назива отпад.
- Роба се код нас продаје у виђеном стању, и исправност не гарантујемо. Купци кажу да су падобрани одлични за скупљање шљива - простру куполу испод стабла, па тресу крошњу...
На отпадима, па и на овом, најбоље се потврђује правило сваке трговине - за сваку робу постоји купац.
Тако се на рафовима продавнице у касарни у београдском насељу Кнежевац неће дуго задржати грамофони с одваљеном ручком, разни електронски мерни инструменти, нове официрске сивомаслинасте кошуље у готово дечјим величинама, велики рефлектор из хируршке сале, писаћа машина...
- Наш основни циљ је да Војску ослободимо непотребних ствари, а зарада је на другом месту - каже капетан Игор Арифовић, заменик управника кнежевачког војног отпада.
Мада, ни зарада није занемарљива: прошле године остварен је промет од 130 милиона динара. Преко милион евра.
Осим у продавници у Кнежевцу, роба се продаје на кило „у претплати”, предузећима са којима се склапају годишњи уговори, и на лицитацијама, којих годишње има четири. Ту се највише продају возила. Прошле године тако је један грађанин пазарио реморкер, бродић којим се полажу понтонски мостови.
Купци на отпаду су или препродавци који купују на велико, па робу крчме на вашарима, колекционари и стручњаци, заљубљеници у електронику и „обични”. Њихово је интересовање сезонског карактера: уочи зиме највише траже јакне и ветровке, лети се траже гумени чамци, а уочи Егзита скаче продаја врећа за спавање.
Извор: Блиц
Нема коментара:
Постави коментар