Икона Мајке Божије - Млекопитатељница

Молитва прва

Прими Богородитељко сузна мољења нас који Теби припадамо и гледамо како на светој икони рукама носиш и млеком храниш Сина Твога и Бога нашега Исуса Христа. Јер, иако си Њега безболно родила, мајчинска туга Теби је позната, Ти видиш немоћи синова и кћери човечијих. Зато, умилно припадамо и целивамо чудотворну икону Твоју и молимо Те Свемилосрдна Владичице: милостиво помилуј нас грешне осуђене да у боловима рађамо и у бригама подижемо чеда наша, и жалостиво заштити младенце наше и нас који их изродисмо, и од сваке болести и горке невоље избави.

 Даруј им здравље и благовремену помоћ, да снагом храњени у снази узрасту, да родитеље своје радошћу и утехом испуне, тако да се и сада, посредништвом Твојим, из уста мале деце прослави име Твоје.

О, Мајко Божија, буди милосрдна мајкама синова човечијих и немоћним људима Твојим: похитај, исцели болести наше, утишај надошле муке и жалости и не презри сузе и уздахе слугу Твојих. Чуј нас који у дан невоље припадамо икони Твојој, и у дан радости и избављења прими благодарне похвале срца наших. Узнеси молитве наше ка Престолу Сина Твога и Бога нашега, да милостив буде нама грешнима и немоћнима, да пошаље милост Своју на оне који славе Име Његово, да бисмо са чедима нашим прославили Тебе, милостиву Заступницу и верну наду рода нашега, у векове векова. Амин.

Молитва друга

О Пресвета Владичице наша Богородице, Небеска Царице, Млекопитатељнице Господа нашег, Спаса свих људи и свега света, Обиталиште Свете Тројице, Која нас озараваш благодаћу Духа Светога, и храниш Светим телом и Крвљу Христовом, не остави нас многогрешне без Твоје небеске помоћи и заштите, но избави нас недостојне од свакога греха, сваке напасти и искушења, од сваке беде и изненадне смрти, од напада туђинаца и међусобних борби, и сваке злобе духова поднебесних.

Умоли Сина Твога и Бога нашег: да нас у свако време дана и ноћи разбуди и ободри на свако добро дело и подвиг богоугодан; да нас учини вредним делатељима Његових светих заповести, не само слушаоцима него и творцима Његовог Јеванђеља, да на свим животним путевима нашим творимо свету Вољу Оца нашег Небеског, и тако достигнемо с Тобом бити у Цркви свих Светих, записаних на Небесима.

Даруј нам милостиво Твоју Богоматеринску помоћ: да, молећи се пред Твојом Светом Иконом, Млекопитатељнице, ходимо у светлости Лица Господњег, Тобом штићени од сваког видљивог и невидљивог зла, и избављени од свих напада ђавољих споља и изнутра. Буди са нама у свако време и на сваки час, као Мати Преблага и Сведобра, као Стена неразорива и Заштита неодољива, као Мати и Богоневјеста Цара Небескога, Христа Бога нашега, Коме нека је слава са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Опис

Нашом усрдном молитвом пред овом иконом Мајка Божија помаже код порођаја, при недостатку мајчинског млека, за здравље, одржање и васпитање деце.. Црква је слави 12. јануара.

Житије

Чудотворна икона Пресвете Богородице Млекопитатељница (грч: Γαλακτοτροφούσα; рус: Млекопитательница) позната је од давнина на хришћанском истоку. Сликана је на основу Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свог, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: Блажена утроба која те је носила и дојке које си сисао (Лк 11,27).

О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако Свети Јефрем Сиријски каже у песмама на Рођење Христово: "Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио њезиним млеком. Када се Господ хранио млеком Маријиним, тада је точио живот свему свету."
Богородица Млекопитатељица - Кареја
Богородица Млекопитатељица - Кареја

За Светим Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и Свети Роман Мелод, а његове и других црквених песника химне о томе ушле су у Богослужење наше Цркве и налазе се у Црквеним књигама из којих певамо службе Христу и Богоматери. Једна од тих Црквених песама исписана је на хиландарској Икони Млекопитатењници у Карејској испосници Светог Саве: "Златоплетени Стубе, и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватњиво је чуди: како млеком храниш Господа!?" – Егзапостилар на Успеније Богородице.

Сходно овом Светом Предању Цркве, настале су иконе Богородице Млекопитатељнице, познате још из старина у Светој Земљи, Сирији, Египту и уопште у Православној Византији, затим и код Православних Словена, најпре код нас Срба а онда и код Руса. У Српској цркви, позната је фреска Богородице Млекопитатењнице у Пећкој Патријаршији из времена Архиепископа Светог Данила (почетак XIV века) и у Науму код Охридског Језера (такође из XIV века) али су оне настале највероватније по угледу на Икону Млекопитатељницу коју је Свети Сава донео у Хиландар из Свете Земље.

Наиме, по усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Светог Саве Освећеног, која се налази двадесетак километара јужно од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, Свети Сава Освећени, по коме је Свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окруживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са запада, по имену Сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божије Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал, тј. штап. Свети Сава Освећени упокојио се (†532) у миру и радости четрвте године владавине великог цара Јустинијана.

Од тада прође много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свог духовног оца, преносећи завештање великог Светитеља. И заиста, почетком XIII века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије (1217) Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.

Кад је Свети Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти Светог Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге Светог Саве Српског и поклони му се, а икона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећенога, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је, током тих дана боравка у Лаври, Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена понављала. Тек после љеговог трећег уласка у храм, братија му саопште завештање свог духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Св. Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освећеног, икона Млекопитатељица и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородице названа Тројеручица (која се налази у Хиландарској Саборној цркви на месту Игумана, а која је припадала Св. Јовану Дамаскину).

На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору Атонску, где свом манастиру Хиландару, кога је подигао са Светим му оцем Симеоном Мироточивим, остави у неотуђиво наслеђе као најлепши украс чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручицу. Игумански пак жезал остави у келији званој Моливдоклисја у Кареји. Касније је жезал пренет у келију Патерица, названу тако по жезлу-штапу, који се грчки зове патерица (πατερίτσα), и он је ту чуван до скоро, а однедавно је пренет у Испосницу типикарницу Светог Саве у Кареји, која је названа тако по типику који је Свети Сава још као монах написао за ову испосницу, а који се типик састоји у завештању свакодневног читања читавог Псалтира у тој Испосници (види: Карејски типик).

Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице Свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареју, коју је посветио Преподобном Сави Освећеном. Јединствена у Православном свету, икона Пресвете Богородице Млекопитатељница представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке. Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божијој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу, као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Он је, другим речима, заменио места икона Богородице и Христа, што је, због велике светости и уважавања Светога Саве Српског, Васељенска Саборно-католичанска Црква Православна дозволила, јер таквих случајева има још у Православљу.

Овој светој икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви Православни Хришћани обраћају се са вером и молитвом, а преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници кад дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји.