Zeleni za zabranu modifikovane hrane

Prva modifikovana biljka bila je paradajz a pojavila na tržistu 1994. godine

 BEOGRAD - Stranka Zeleni Srbije najavila je danas da će zatražiti od države uvođenje potpune zabrane na uvoz, proizvodnju i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda od GMO u trajanju od 10 godina.
 

 Moratorijum bi podrazumevao i zabranu uvoza, proizvodnje i korišćenja GMO i proizvoda od GMO i za naučne i medicinske svrhe, navodi se u saopštenju te stranke.

Kako je istaknuto, zahtev je restriktivniji u odnosu na rešenja iz ranijih predloga i inicijativa. Zeleni Srbije smatraju da država odmah treba da ojača ustanove i procedure neophodne za strogu, potpunu i kvalitetnu kontrolu GMO i proizvoda od GMO.

Narodni poslanik Zelenih Srbije, Ivan Karić, će u utorak 25. septembra zatražiti održavanje javnog slušanja u Skupštini Srbije na temu GMO i proizvoda od GMO.

Zeleni Srbije će takode predložiti Skupštini Srbije donošenje Rezolucije o potrebi da Srbija postane zemlja bez GMO i proizvoda o GMO (GMO free country). GMO se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštacki način, a tehnologija kojom se to postiže se često naziva moderna biotehnologija ili genetski inženjering.

Tom tehnologijom je takode moguće selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak i među vrstama koje nisu srodne.

Prva modifikovana biljka bila je paradajz a pojavila na tržistu 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najviše u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu, a najviše se gaje soja, kukuruz, uljana repica, pamuk.

U stručnim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekoloških, zdravstvenih i društveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane. Zagovornici biotehnologije navode da nema dokaza da GMO nepovoljnije deluju na životnu sredinu ili ispravnost namirnica u odnosu na njihove konvencionalno uzgajane kopije i ističu da su modifikovane biljke korisne, jer smanjuju potrebu za pesticidima, otporne su na herbicide i omogućavaju jeftiniju proizvodnju koja rešava problem gladi na prenaseljenoj planeti.

Protivnici GMO navode da su ti organizmi štetni po zdravlje, da su uzročnih mnogih bolesti, odnosno da njihovo konzumiranje ima dugoročne štetne posledice po zdravlje ljudi, a da njihov uzgoj nepovoljno utiče na biljni i životinjski svet.

Izvor: Kurir