Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!
Ако неко са
жељом, непрестано, као дисање из ноздрва твори ову молитву, у њега ће се брзо
уселити Света Тојица: Отац, Син и Свети Дух начиниће у њему стан свој; и
молитва ће прогутати срце, а срце молитву; човек ће стати да је твори дан и
ноћ, и ослободиће се свих замики ђавољих. Исусову молитуву треба говорити
овако: ''Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме!'' Било да стојиш или
седиш, да обедујеш, путујеш или радиш нешто друго - постојано изговарај ову
молитву, усрдно приморавај себе на њу, јер она побеђује невидљиве непријатеље,
као ратник убојитим копљем. Чувај је у мислима својим, не устручавај се да је
тајно твориш на сваком месту. Кад изнемогну језик и уста, моли се само умом.
Од
молитве која се дуго времена произноси само устима рађа се умна, а од умне
срдачна (која се обавља у срцу). Кад ум изнемогне од непрестаног понављања, а
срце онемоћа, појањем их је могуће мало опустити. Исусову молитву (ваља)
произносити наглас, али тихо, тек толико да сам себе чујеш. У време молитве не
треба лутати милима на све стране, по пролазним стварима живота, него треба у
сећању, без лењивости, с пажњом држати само молитву. Јер молитва није ништа
друго до удаљавање како од видљивог тако и од невидљивог света. Зато треба
затварати ум у молитву. Где је тело, тамо и ум треба да буде у време молитве,
немајући никакве помисли. Свети Оци говоре: ''Ако се ко устима моли, а ум
пренебрегава, тај се узалуд труди, јер Бог гледа на ум, а не на многоречивост;
умна молитва не дозвољава да у уму постоји било какво маштање или нечиста
мисао''. Онај ко не навикне на умну Исусову молитву, не може да има непрестану
молитву. Ако се неко навикне на молитву Исусову и ако се она сједини са срцем,
онда ће та молитва попут извора да потече на сваком месту, уз свако дело, у
свако време, и увек ће подизати човека, било да бди или спава. Кад тело усни
или задрема, она га и тада, отргнувши се изнутра, подиже, јер њу је немогуће
искоренити. Ова молитва, које никад није довољно, велика је зато што уз њу, и
кад уста изнемогну и тело клоне, душа никад не спава. Кад се приљежно обавља
неодложан посао, или снажно наилазе помисли, или оваладава сан, треба се усрдно
молити устима и језиком, да би ум пазио на глас; кад је пак ум у тишини и
спокојан од помисли, тада је могуће молити се само њим. Овај молитвени пут води
ка спасењу брже но читање псалама, канона и обичних молитава. Оно што је
савршени човек у поређењу са дететом, то је ова молитва у поређењу са писаним
молитвама. Умно - срдачна молитва је за узнапредовале, појање је за средње, а
за оне који су на почетку, ту су послушање и труд. Ова молитва захтева
трезвеност, уздржање, удаљавање од људи, одсуство сваке бриге и узнемирености -
тако узраста и утврђује се истинска молитва. Онај ко не одбаци поменуте
препреке, неће достићи непрестану молитву.
Св. Пајсије Величковски - из књиге ''Пољски кринови''
Беседа 24
Нема коментара:
Постави коментар