Због приступања Светској трговинској организацији (СТО) и ово питање
доћи ће на ред. – „Потрошач” је истраживао хоће ли бити либерализације
прописа у области производње и промета генетски модификоване хране
Да ли ће Србија због приступања Светској трговинској организацији
(СТО) морати да либерализује прописе у области производње и промета
генетски модификоване хране? Решавање овог проблема биће један од првих
тежих тестова за нову владу, ако се зна да је расположење у јавности
углавном негативно.
Да би притисака и негодовања могло да буде показује пример Хрватске где се промена прописа догодила практично преко ноћи, а страсти се не смирују и даље, иако је још почетком године хрватска влада, како наводе тамошњи медији и поједине страначке вође, у тајности дозволила увоз поједине хране која садржи ГМО, упркос противљењу већег дела јавности. Производња је и даље забрањена, али за грађане то није довољно, па многе политичке странке сада захтевају да се таква одлука преиспита.
Да ли и Србија може да се нађе у сличној ситуацији?
Према важећим прописима у Србији не постоји обавеза обележавања, јер је по закону забрањено коришћење ГМО семена и хране која садржи ГМО или је произведена од ГМО.У нашем закону (а то је у складу са европским законима) присуство ГМО уразличитим производима до 0,9одсто сматра се као ненамерна контаминација, пасеи такви производи сматрају немодификованим уколико се ради омодификацијама које су у Европи дозвољене.
Професор пољопривредног факултета у Београду др Миладин Шеварлић истиче да Србија не мора да прихвати увоз ГМО хране ако то не жели. Пре неколико недеља, објашњава, Владимир Путин је потписао споразум о приступања Руске Федерације Светској трговинској организацији и њима није постављен тај услов.
– Не видим разлога зашто би нама био, једино ако неко од наших политичара то није већ обећао– истиче Шеварлић. Он додаје да је проблем у томе што често у име народа неко преузима обавезе и доноси одлуке које су за јавност непознаница.
– Мислим да ова влада неће направити такву грешку, ако направи онда народ на првим наредним изборима треба да каже своје преко гласачких листића– каже Шеварлић и истиче да би прихватање ГМО хране био глогов колац у срце српског аграра.
– Ето разлога зашто је Бугарска поништила тај закон и зашто многе европске земље не прихватају ГМО, а чланице су Светске трговинске организације. Не могу једна правила да важе за државе које су чланице, а друга за оне који приступају. Овде се ради о уценама и мислим да Србија то не треба да прихвати. Изузетно је важно да наша земља сачува пољопривреду као слободну од генетски модификованих организама. Не ради се само о здравствено-безбедносним разлозима и заштити потрошача, већ и оекономским интересима Србије.
Међутим, у Министарству економије наводе да у мултилатералном системском делу преговора о приступању СТО у којем земља кандидат само усклађује свој спољнотрговински систем са задатим, нема преговарања, већ се постојећа правила морају прихватити. Како истичу један од многобројних споразума из оквира СТО са којим је потребно усагласити важеће законодавство у Србији је и Споразум СТО о санитарним и фитосанитарним мерама који обухвата и област ГМО и који су све земље чланице (157 земаља) прихватиле.
– Стога је поред осталог, питање хармонизације Закона о ГМО са правилима СТО услов за окончање процеса приступања овој организацији. А њена правила су таква да чланице не могу примењивати експлицитне забране увоза или извоза било ког производа, што аутоматски укључује и производе са генетски модификованим садржајем – наводи Бојана Тодоровић, помоћник министра економије.
Међутим, додаје она, у случају евентуалног увоза ГМО производа, чланице могу примењивати било какве рестриктивне процесе који ће омогућити процене ризика и строге контроле, па и на известан начин де факто онемогућити увоз кроз систем комисија, одобрења и одбијања појединачних захтева за увозом.
– Ове системе имају све чланице СТО, а посебно су рестриктивни у ЕУ са чијим се правилима Србија такође мора хармонизовати у процесу приступања ЕУ– објашњава саговорница „Потрошача” додајући да питање производње генерално, па и прехрамбених производа са генетски модификованим садржајем се не третира у СТО, те у том домену чланице СТО су самосталне у креирању националних политика. Евентуалне измене Закона о ГМО су у надлежности Министарства пољопривреде где кажу да се тренутно у Србији дозвољава једино коришћење генетски модификованог организма ради извођења огледа, односно за истраживачке сврхе. Али, у овом случају ГМО се употребљава у затвореним системима, односно у простору који мора бити физички, хемијски или биолошки одвојен од спољног света.
– Овим се јасно одређује да ГМ организми могу само да се гаје у научне сврхе и не могу да се стављају у слободан промет нити да долазе у додир са животном средином. Наглашавамо разлику између строго затворених и контролисаних узгоја ГМО у истраживачке сврхе у научним институтима и слободног промета ГМО који је забрањен у Србији – кажу у министарству додајући да није било захтева за истраживачке сврхе.
На наше питање да ли се посебно опрезно контролише увоз хране из земаља у којима је дозвољен ГМО, у министарству су одговорили да њихова инспекција проверава сваку пошиљку хране за коју се поднесе захтев за увоз. Осим што, како тврде, проверавају квалитет, присуство тешких метала и пестицида, обављају микробиолошка испитивања и мере радиоактивност, проверавају и присуство ГМО.
– Свака пошиљка семенског кукуруза, соје, семе шећерне репе, семе уљане репице, меркантилни кукуруз и соја, сојина сачма, пиринач и остало, приликом увоза у нашу земљу, узоркује се и испитује на генетску модификацију. Испитивања узетих узорака врше се у акредитованим и овлашћеним лабораторијама у земљи. Лабораторије су одабране на основу конкурса који је спровело Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Републике Србије – одговорили су у Министарству пољопривреде.
----------------------------------------------------------------------
Шта је генетски модификован производ
Генетски модификовани организми се најједноставније могу дефинисати као организми у којима је генетски материјал (ДНК) измењен на вештачки начин, односно интервенцијом човека. У стручним круговима постоје велика неслагања у вези са еколошким, здравственим и друштвено-економским последицама употребе генетски модификоване хране.
-------------------------------------------------------------------
ЕУ: дозвољени измењени кромпир и кукуруз
Гајење ГМО у Европској унију регулише се на нивоу комисије. Како кажу у Министарству пољопривреде, дозвољено је гајење ГМO кукуруза са одређеним својством (отпорност према кукурузном пламенцу) и кромпира са повећаним садржајем скроба који се користи у индустријској преради. Међутим, пре годину дана, нашој редакцији је потврђено да је у Европској унији одобрено 35 генетичких модификација појединих биљних врста. Оне се у ЕУ могу пуштати у промет као генетички модификована храна за људе, генетички модификована храна за животиње, као и сировине за даљу прераду. А реч је о шећерној репи, аргентинској каноли, цикорији, каранфилу, соји, памуку, дувану и кукурузу.
-------------------------------------------------------------------
Ко контролише храну
Ове године смо анализирали двадесетак узорака хране за људску исхрану,као и сточне хране и били су негативни. Иначе резултате шаљемо установикоја пошаље захтев и не објављујемо их јавно. Захтеве добијамо одМинистарства за пољопривреду, и других институција, кажу у Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство чија је лабораторија уз Лабораторију за испитивање квалитета семена Института за ратарство и повртарство из Новог Сада и СП лабораторију из Бечеја надлежна за ове врсте анализа.
У Министарству пољопривреде наводе и да је за контролу ГМО у Србији ангажована њихова фитосанитарна инспекција. На простору јужнобачког, западнобачког, сремског и мачванског управног округа прошле године извршен је преглед више од 2.000 парцела засејаних сојом, а на 152 парцеле је званично потврђено присуство генетичке модификације и ти производи су уништени, а против власника или корисника покренуте кривичне или прекршајне пријаве, тврде надлежни.
– Све семе соје које се налази на нашем тржишту је контролисано у процесу производње, а контролише се и дорада семена соје као и промет семена у малопродајним и велепродајним објектима и до сада није утврђено да се у промету налази семе соје код кога је утврђена генетска модификација – рекли су у министарству.
Да би притисака и негодовања могло да буде показује пример Хрватске где се промена прописа догодила практично преко ноћи, а страсти се не смирују и даље, иако је још почетком године хрватска влада, како наводе тамошњи медији и поједине страначке вође, у тајности дозволила увоз поједине хране која садржи ГМО, упркос противљењу већег дела јавности. Производња је и даље забрањена, али за грађане то није довољно, па многе политичке странке сада захтевају да се таква одлука преиспита.
Да ли и Србија може да се нађе у сличној ситуацији?
Према важећим прописима у Србији не постоји обавеза обележавања, јер је по закону забрањено коришћење ГМО семена и хране која садржи ГМО или је произведена од ГМО.У нашем закону (а то је у складу са европским законима) присуство ГМО уразличитим производима до 0,9одсто сматра се као ненамерна контаминација, пасеи такви производи сматрају немодификованим уколико се ради омодификацијама које су у Европи дозвољене.
Професор пољопривредног факултета у Београду др Миладин Шеварлић истиче да Србија не мора да прихвати увоз ГМО хране ако то не жели. Пре неколико недеља, објашњава, Владимир Путин је потписао споразум о приступања Руске Федерације Светској трговинској организацији и њима није постављен тај услов.
– Не видим разлога зашто би нама био, једино ако неко од наших политичара то није већ обећао– истиче Шеварлић. Он додаје да је проблем у томе што често у име народа неко преузима обавезе и доноси одлуке које су за јавност непознаница.
– Мислим да ова влада неће направити такву грешку, ако направи онда народ на првим наредним изборима треба да каже своје преко гласачких листића– каже Шеварлић и истиче да би прихватање ГМО хране био глогов колац у срце српског аграра.
– Ето разлога зашто је Бугарска поништила тај закон и зашто многе европске земље не прихватају ГМО, а чланице су Светске трговинске организације. Не могу једна правила да важе за државе које су чланице, а друга за оне који приступају. Овде се ради о уценама и мислим да Србија то не треба да прихвати. Изузетно је важно да наша земља сачува пољопривреду као слободну од генетски модификованих организама. Не ради се само о здравствено-безбедносним разлозима и заштити потрошача, већ и оекономским интересима Србије.
Међутим, у Министарству економије наводе да у мултилатералном системском делу преговора о приступању СТО у којем земља кандидат само усклађује свој спољнотрговински систем са задатим, нема преговарања, већ се постојећа правила морају прихватити. Како истичу један од многобројних споразума из оквира СТО са којим је потребно усагласити важеће законодавство у Србији је и Споразум СТО о санитарним и фитосанитарним мерама који обухвата и област ГМО и који су све земље чланице (157 земаља) прихватиле.
– Стога је поред осталог, питање хармонизације Закона о ГМО са правилима СТО услов за окончање процеса приступања овој организацији. А њена правила су таква да чланице не могу примењивати експлицитне забране увоза или извоза било ког производа, што аутоматски укључује и производе са генетски модификованим садржајем – наводи Бојана Тодоровић, помоћник министра економије.
Међутим, додаје она, у случају евентуалног увоза ГМО производа, чланице могу примењивати било какве рестриктивне процесе који ће омогућити процене ризика и строге контроле, па и на известан начин де факто онемогућити увоз кроз систем комисија, одобрења и одбијања појединачних захтева за увозом.
– Ове системе имају све чланице СТО, а посебно су рестриктивни у ЕУ са чијим се правилима Србија такође мора хармонизовати у процесу приступања ЕУ– објашњава саговорница „Потрошача” додајући да питање производње генерално, па и прехрамбених производа са генетски модификованим садржајем се не третира у СТО, те у том домену чланице СТО су самосталне у креирању националних политика. Евентуалне измене Закона о ГМО су у надлежности Министарства пољопривреде где кажу да се тренутно у Србији дозвољава једино коришћење генетски модификованог организма ради извођења огледа, односно за истраживачке сврхе. Али, у овом случају ГМО се употребљава у затвореним системима, односно у простору који мора бити физички, хемијски или биолошки одвојен од спољног света.
– Овим се јасно одређује да ГМ организми могу само да се гаје у научне сврхе и не могу да се стављају у слободан промет нити да долазе у додир са животном средином. Наглашавамо разлику између строго затворених и контролисаних узгоја ГМО у истраживачке сврхе у научним институтима и слободног промета ГМО који је забрањен у Србији – кажу у министарству додајући да није било захтева за истраживачке сврхе.
На наше питање да ли се посебно опрезно контролише увоз хране из земаља у којима је дозвољен ГМО, у министарству су одговорили да њихова инспекција проверава сваку пошиљку хране за коју се поднесе захтев за увоз. Осим што, како тврде, проверавају квалитет, присуство тешких метала и пестицида, обављају микробиолошка испитивања и мере радиоактивност, проверавају и присуство ГМО.
– Свака пошиљка семенског кукуруза, соје, семе шећерне репе, семе уљане репице, меркантилни кукуруз и соја, сојина сачма, пиринач и остало, приликом увоза у нашу земљу, узоркује се и испитује на генетску модификацију. Испитивања узетих узорака врше се у акредитованим и овлашћеним лабораторијама у земљи. Лабораторије су одабране на основу конкурса који је спровело Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Републике Србије – одговорили су у Министарству пољопривреде.
----------------------------------------------------------------------
Шта је генетски модификован производ
Генетски модификовани организми се најједноставније могу дефинисати као организми у којима је генетски материјал (ДНК) измењен на вештачки начин, односно интервенцијом човека. У стручним круговима постоје велика неслагања у вези са еколошким, здравственим и друштвено-економским последицама употребе генетски модификоване хране.
-------------------------------------------------------------------
ЕУ: дозвољени измењени кромпир и кукуруз
Гајење ГМО у Европској унију регулише се на нивоу комисије. Како кажу у Министарству пољопривреде, дозвољено је гајење ГМO кукуруза са одређеним својством (отпорност према кукурузном пламенцу) и кромпира са повећаним садржајем скроба који се користи у индустријској преради. Међутим, пре годину дана, нашој редакцији је потврђено да је у Европској унији одобрено 35 генетичких модификација појединих биљних врста. Оне се у ЕУ могу пуштати у промет као генетички модификована храна за људе, генетички модификована храна за животиње, као и сировине за даљу прераду. А реч је о шећерној репи, аргентинској каноли, цикорији, каранфилу, соји, памуку, дувану и кукурузу.
-------------------------------------------------------------------
Ко контролише храну
Ове године смо анализирали двадесетак узорака хране за људску исхрану,као и сточне хране и били су негативни. Иначе резултате шаљемо установикоја пошаље захтев и не објављујемо их јавно. Захтеве добијамо одМинистарства за пољопривреду, и других институција, кажу у Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство чија је лабораторија уз Лабораторију за испитивање квалитета семена Института за ратарство и повртарство из Новог Сада и СП лабораторију из Бечеја надлежна за ове врсте анализа.
У Министарству пољопривреде наводе и да је за контролу ГМО у Србији ангажована њихова фитосанитарна инспекција. На простору јужнобачког, западнобачког, сремског и мачванског управног округа прошле године извршен је преглед више од 2.000 парцела засејаних сојом, а на 152 парцеле је званично потврђено присуство генетичке модификације и ти производи су уништени, а против власника или корисника покренуте кривичне или прекршајне пријаве, тврде надлежни.
– Све семе соје које се налази на нашем тржишту је контролисано у процесу производње, а контролише се и дорада семена соје као и промет семена у малопродајним и велепродајним објектима и до сада није утврђено да се у промету налази семе соје код кога је утврђена генетска модификација – рекли су у министарству.
Нема коментара:
Постави коментар