1. Положење ризе пресвете Богородице у
цркву Влахернску у Цариграду. За време цара Лава Великог (458- 471.),
царице Верине и патријарха Генадија, путоваху по Светој Земљи два
племића цариградска, Галвије и Кандид, ради поклоњења тамошњим
светињама. У Назарету одседну у кући неке девице Јеврејке, која држаше у
тајној одаји ризу пресвете Богородице. Многи болесници и невољници
добијаху исцелење од својих мука молитвом и додиром те ризе. Галвије и
Кандид узму ту светињу и пренесу у Цариград, и објаве то цару и
патријарху. То изазове велику радост уцарскоме граду. Риза буде свечано
пренета и положена у цркву Влахерне. (Ова црква сазидана је од цара
Маркијана и Пулхерије на обали једног залива, званог Влахернски, по
имену некога Скитског војводе Влахерна, који је ту био убијен). И за
спомен положења ризе пресвете Богородице у цркву Влахернску установљен
је овај празник. |
|
2. Св. Јувеналије патријарх Јерусалимски.
Савременик великих светила цркве православне: Јевтимија, Теодосија,
Герасима, Симеона Столпника и др. Учествовао је на два васељенска
сабора, на трећем у Ефесу и на четвртом у Халкидону, и са великом силом и
ревношћу борио се против богохулних јереси, и то у Ефесу против
Несторија, који је Богородицу називао Христородицом, и у Халкидону
против Евтихија и Диоскора, који су учили, да је у Христу биласамо једна
природа, на име, божанска, без човечанске. После победе православља, на
оба ова сабора Јувеналије се врати на свој престо у Јерусалим. Но ако
јереси беху осуђене, јеретици не беху истребљени. Сплетком и насиљем
некога Теодосија, пријатеља Диоскорова, Јувеналије би отеран с престола,
и Теодосије самочино уздиже себе на његово место. Овога Теодосија
јеретика помагаше у прво време и Евдокија царица, удова цара Теодосија
Млађег, која се беше настанила у Јерусалиму. Колебљива и брзоплета
Евдокија најзад оде св. Симеону Столпнику, да га пита, где је истина.
Светитељ Божји изобличи сва јеретичка учења и упути царицу да се држи
православног учења, како је на Саборима утврђено. Царица га послуша,
покаја се, и сама се озлоби против лажног патријарха Теодосија. Тада
владаху Маркијан и Пулхерија у Цариграду. И дође од цара писмо војводи
Атанасију, да протера Теодосија и Јувеналија поново поврати на престо,
што војвода убрзо и учини. 38 година управљаше Јувеналије црквом
Јерусалимском као њен јерарх, и у дубокој старости представи се Господу,
458 год. да прими од Њега награду за премноге муке и невоље што претрпи
за истину. У време св. Јувеналија утврђено je празновање Божића 25
децембра. |
|
3. Св. Фотије митрополит Московски.
Пореклом Грк. Управљао мудро Руском црквом 20 година. Упокојио се 1430
год. На недељу дана пред смрт јавио му се ангел Божји и објавио му тачно
време одласка из овог света. |
|
|
|
Пречистој Деви ми се клањамо
И милост Божју кроз њу искамо.
У слави вечној она се блиста
И за нас моли Господа Христа.
Молитве њене пуне су силе,
Молитве Мајке Сину су миле.
Она све воли што Син њен створи,
Молитвом за све к'о свећа гори,
И свуда стигне да молбе чује,
Свуда да блажи где туга трује.
Име је њено сласт болеснима,
Име је њено бич демонима.
Крст и Марија где се призову,
Ту храброст дају и снагу нову.
Пречистој Деви ми се клањамо
И милост Божју кроз њу искамо. |
|
|
РАСУЂИВАЊЕ |
|
Свака справа, којом се људи хвастају као
проналаском свога разума, у ствари је објављена Промислом Божјим; и
свака пронађена справа има два своја назначења, једно физичко а друго
духовно. И часовник је једна прекрасна справа; али он није пронађен да
нам само показује време дана иноћи него и да нас опомиње на смрт. То је
његово духовно назначење. Кад мале сказаљке оптрче секунде и минуте,
тада велика сказаљка достиже наредни час, и часовник откуцава. Тако ће и
часовник живота нашег да откуца, када се изброје дани, и месеци, и
године живота нашег. Зато св. Тихон Задонски саветује сваког хришћанина
да размишља, 1) како време нашег живота непрестано одлази; 2) како је
немогуће повратити прошло време; 3) како прошло и будуће време није у
нашој власти, него само оно које сад преживљујемо; 4) како је крај нашег
живота непознат; како морамо бити готови за смрт сваки дан и сваки час и
сваки минут; 5) како због тога морамо бити у непрестаном покајању; 6)
како морамо свакога часа бити онако покајани и духом расположени како
желимо бити на самртном часу. |
|
СОЗЕРЦАЊЕ |
|
Да созерцавам купину горећу на Хориву (II Мојс. 3), и то:
1. како купина гораше сва у пламену, али не сагореваше;
2. како и Пречиста Дева носећи у себи БогочовекаГоспода ношаше огањ божански, но не сагори од њега;
3. како и моју грешну душу огањ божанске благодати подмлађује, исцељује и осветљује. |
|
БЕСЕДА |
|
о кушању вере наше
Да се кушање ваше вјере много
вредније од злата пропадљивог, које
се куша огњем, нађе на хвалу и част
и славу, кад се покаже Исус Христос (II Пет. 1, 7).
Вера се наша, браћо, куша чешће него што се трска ветровима љуља. И
кушања су као ветрови: слабу ће веру ишчупати, јаку још више ојачати.
Још су кушања као огањ у коме слама изгори а злато се очисти.
Наша се вера куша људским умовањима и вероватноћама. То су врло јаки
и љути ветрови. Но ми им можемоодолети, ако се будемо држали речи Божје
и ако на супрот оним умовањима будемо истицали науку вере Христове.
Још се вера наша куша страхом и стидом: страхом од људи, који гоне
веру, и стидом од људи, који охоло презиру веру. И ово су јаки ветрови,
којима морамо одолети, ако желимо живи остати. Како ћемо одолети?
Страхом од Бога,који треба да је навек већи у души нашој од страха од
људи; и стидом од апостола и светитеља и мученика, који се не постидеше
своје вере пред царевима и кнезовима и мудрацима овога света.
Још се вера наша куша страдањем и бедом. То је огањ, у коме наша
вера или има да сагори као слама или да се прекали као жежено злато.
Овоме кушању одолећемо, ако се будемо сећали Христа распетог на крсту за
нас, и толиких хиљада страдалника за веру, који стрпљењем све победише и
изађоше из огња злато што се кроз векове сија међу ангелима и међу
људима.
Још се наша вера куша смрћу, смрћу наших сродникаи пријатеља, и
смрћу људском у опште. То је огањ љути, укоме је многи сагорео своју
веру. Је ли смрт крај свега? Није, веруј; она је почетак свега; почетак
новог, правог живота.
Веруј у Васкрсење Христово, и веруј у загробни живот, и веруј у опште васкрсење и Страшни Суд.
О Господе благи, утврди веру у нама и помилуј нас. Теби слава и хвала вавек. Амин. |
Нема коментара:
Постави коментар